Rizik od raka je zapisan u genima

U Srbiji svake godine od različitih vrsta karcinoma oboli oko 30.000 ljudi, a 18.000 njih umre. U svakom momentu, procenjuje se, u Srbiji oko 130.000 građana boluje od ove opake bolesti. Gotovo polovina pacijenata se ne izleči, jer je karcinom otkriven u fazi kada je ozdravljenje nemoguće ili nisu poznati tačni uzroci nastanka bolesti.

Malo je poznato da postoje izvesne vrste raka koje mogu biti nasledne i koje se mogu otkriti na vreme, a jedna od mogućnosti za to upravo je otkrivanje predispozicije za nastanak karcinoma dojke i jajnika u Laboratoriji za molekularnu genetiku Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Naime, žene koje u svojoj porodici imaju višestruke slučajeve obolevanja od ovih vrsta raka u toj zdravstvenoj ustanovi mogu da saznaju da li su nosioci mutiranih gena, odgovornih za nastanak raka. Statistika ukazuje da čak sedam do 10 odsto karcinoma dojke može biti nasleđeno, a onima kod kojih se utvrdi da postoji rizik od nastanka oboljenja savetuje se da na testiranje dođu i ostali članovi porodice.

Dr Siniša Radulović, direktor Naučnoistraživačkog sektora u ovom institutu, kaže da postoje neki geni zaduženi za nasledne karcinome, dakle pojedine vrste raka mogu da se naslede.

– Neko može od majke ili oca da nasledi mutaciju gena, a to danas može da se detektuje. Reč je o takozvanim BRCA1 i BRCA2 genima. Kada se kod žene uspostavi da ima mutaciju gena, ona ima veće šanse da umre od karcinoma dojke nego od infarkta, moždanog udara ili u saobraćajnoj nesreći. Osam od 10 tih žena pre navršene sedamdesete godine sigurno dobije rak dojke, a 60 odsto njih oboli od raka jajnika – istakao je dr Radulović.

Da bi se proverilo da li će neko da oboli od ove bolesti neophodno je uraditi analizuju krvi na pomenute gene. Dr Radulović objašnjava da je moguće otkriti sklonost ka naslednom karcinomu. Postoji, naime, program u koji se ubacuju podaci o osobi – broj članova porodice koji imaju ovo oboljenje i godine kada su se razboleli, a računar izbaci podatak da li kod određene osobe postoji povećan rizik za obolevanje.

– Između 3.000 i 5.000 gena, od postojećih 30.000, u organizmu povezano je sa nastankom raka. Pacijentima kod kojih ne nađemo mutacije ipak preporučujemo da redovno odlaze na preglede. Ako se utvrdi da one postoje, slede razgovori sa tom osobom. Dogodilo se da smo morali da saopštimo ovakvu vest devojci staroj svega 20 godina. To, naravno, nije lako, a posle suočavanja sa istinom sledi niz preporuka o načinu ponašanja. Najpre, neophodno je jednom godišnje odlaziti na pregled kod onkologa i na mamografiju, a onima kod kojih postoji mogućnost za obolevanje od raka dojke, da bi se bolest predupredila, savetuje se otklanjanje dojke hirurškim putem, do 40. godine, i da se uradi estetska rekonstruktivna hirurgija – objašnjava dr Radulović, dodajući da se rizik od nastanka bolesti svede na nulu kada se poštuju određena pravila.

Budući da je teže otkriti rak jajnika, lekari ženama predlažu da redovno rade testove tumor markere i da odlaze na pregled ultrazvukom. Većina žena pristaje na savete medicinara da što pre rodi decu i da se onda odluči za uklanjanje jajnika i jajovoda endoskopskim putem i tako svede pojavu oboljenja na minimum.

Prof. dr Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže da se maligna oboljenja danas smatraju nekom vrstom genetskog oboljenja. On objašnjava da su sve funkcije organizma kontrolisane genetski, pa i funkcije rasta ćelija u organizmu.

– Kada je ta funkcija narušena, dolazi do nekontrolisanog rasta i množenja ćelija, što predstavlja osnovu za nastanak oboljenja, jer se gubi kontrola nad rastom ćelija. Čak i kada se utvrdi koja je vrsta genetske promene u pitanju, nije sasvim jasno šta izaziva rak – istakao je dr Borojević.

Kako kaže dr sci. Radmila Janković, šef Laboratorije za molekularnu genetiku, dosad je u ovoj ustanovi analize uradilo 250 osoba, a nasledna mutacija gena koja izaziva karcinom nađena je kod njih petoro.

– U poslednjih mesec dana kod dve mlade žene su nađene mutacije. Testiranje se ne savetuje deci mlađoj od 18 godina, osim onih kod kojih postoji rizik od nastanka raka štitaste žlezde – objasnila je Jankovićeva.

Istraživanje pokazuje da u Srbiji ima između 800 i 900 kandidata za ovakvu vrstu testiranja godišnje, ali da ova ustanova ne može da pokrije toliki broj ljudi, jer kompletna analiza ovih gena može da traje do tri meseca. Zbog toga je ovoj kući neophodna nabavka još jednog, savremenog uređaja u ove svrhe, koji košta oko 80.000 evra i koji može istovremeno da obrađuje analize više pacijenata istovremeno. Rezultati bi se onda čekali svega dve nedelje. Ako se ima u vidu koliko godišnje žena u Srbiji oboli od raka dojke ili jajnika, sasvim je jasno da bi se ulaganje u kupovinu ovog aparata brzo isplatilo, a da bi mnogi životi bili spaseni.