Buduće mašinovođe na put kreću iz učionice

U obrazovnom kutku izgrađenom nalik na francuske školske centre, u najužem jezgru Beograda okruglo jedan vek stvaraju se mašinovođe. Đaci Železničke tehničke škole (ŽTŠ) pravo iz učionica i klupa u Ulici Zdravka Čelara 14, gotovo odmah po maturi, sedaju za komande ne samo bilo kog običnog već i brzog voza. U jednoj od najstarijih srednjoškolskih ustanova u Srbiji uz mašinovođe obrazuju i stručnjake za upravljanje i organizovanje železničkog saobraćaja, transporta i telekomunikacija, kao i radnike zadužene za brigu o bezbednosti železnice. Upisom prve generacije učenika Državne saobraćajne železničke škole, u kojoj je bilo čak i 13 devojčica, oktobra 1922. godine nastavljena je, u vidu formalnog obrazovanja, tradicija obuke železničkih radnika u zemlji, sada već duža od 130 godina.

Sadašnji direktor škole Zlatko Radosavljević naglašava da je u pitanju jedinstvena ustanova u Srbiji, s nastavnim kadrom i neophodnim sredstvima za obrazovanje učenika svih profila u železničkom saobraćaju, kroz kvalitetan praktičan rad. ŽTŠ je poznata kao jedan od lidera dualnog obrazovanja kod nas i to zahvaljujući paroli da oslanjajući se na prošlost, razmišljaju o budućnosti. Zato od ove školske godine imaju pet novih, modernizovanih obrazovnih smerova, u koje su uz saobraćajne ubrojani i elektrotehnički, pa sada imaju i Tehničare telekomunikacionih tehnologija. Ali ubedljivo najtraženije zanimanje za koje školuju đake, i to ne samo u Srbiji već i u Evropi je tehničar vuče – mašinovođa.

– Posao mašinovođe je veoma zahtevan i odgovoran. Upravljanje vučnim vozilom možemo poveriti samo stručno osposobljenom i zdravstveno sposobnom radniku. Zato je ovo zanimanje veoma cenjeno i traženo u Evropi i svetu. Posle školovanja u Železničkoj tehničkoj školi, mašinovođa ide na praksu, nakon koje polaže stručni ispit kao sertifikat da je spreman da upravlja lokomotivom – pojašnjava direktor Radosavljević i dodaje da đake obučavaju na blok časovima u saradnji sa a. d. „Železnice Srbije”.

Svaki mašinovođa u malom prstu mora da ima tehničke propise o konstrukcionim karakteristikama voza, saobraćajne propise i pravila službe vuče. Dužnost mu je da pripremi voz pre nego što ga pokrene, brine o njegovoj tehničkoj ispravnosti i da u toku vožnje poštuje naređenja koja mu stižu sa signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih uređaja. Uz sve to on nadzire svog pomoćnika, ali i maturante koji mu dođu na obuku u voz.

– U narednom periodu, uz modernizaciju srpskih železnica, planirano je da šaljemo đake na praktičnu nastavu u najrazvijenije železničke uprave u Evropi. Tamo bi trebalo da ih usavrše za širok spektar najmodernijih zanimanja koja obuhvataju i upravljanje najnovijim brzim vozovima, poput „Sokola”, ili i onih kakve će imati beogradski metro. Iza nas je duga tradicija, a ispred budućnost puna promena, kojima se stalno prilagođavamo – ističe Zlatko Radosavljević.

Uz popularnog mašinovođu imaju, kaže, i smerove koji su bitni za železnicu, ali za koje ne vlada baš dovoljno interesovanje. Zbog toga ove godine nisu ni upisali odeljenje Tehničara za bezbednost železničkog saobraćaja, već samo imaju učenike u drugom razredu, dok su spajanjem Tehničara upravljanja železničkim saobraćajem i Transportnih tehničara uspeli da naprave kombinovano odeljenje. U Železničku tehničku školu dolaze učenici iz cele Srbije, a smeštaj dobijaju u đačkom domu u sklopu ustanove. Prema rečima Tanje Antonijević, nastavnice srpskog jezika i književnosti, mnogima od njih već su preci bili železničari, pa ovim obrazovanjem često nastavljaju porodičnu tradiciju.

– Ljubav prema vozovima i železnici posle nekoliko godina provedenih u ŽTŠ-u postaje samo jača. Ono što potvrđuje kvalitet našeg rada jesu zadovoljni roditelji koji nam često ukažu poverenje kada posle prvog, upišu i drugo dete u našu školu, znajući da će u bezbednoj i kreativnoj sredini steći znanja neophodna i za posao, ali i za život – naglašava nastavnica Antonijević.

Njena koleginica Višnja Minčev, nastavnica engleskog jezika, dodaje da je celoživotno učenje temelj ne samo rada profesora sa đacima već i njihovog ličnog profesionalnog razvoja. Zato su ponosni na činjenicu da je petoro nastavnika ove škole u prethodnim godinama direktno učestvovalo u izradi projekta državne mature i time omogućilo bolju pripremu za polaganje maturskog ispita koji đake očekuje na kraju naredne školske godine.

Milijana Dobrosavljević, profesorka srpskog jezika, podvlači da je ŽTŠ nedavno akreditovala i program „Vodič za bezbednost učenika u digitalnom okruženju”.

– Od aktuelne školske godine učestvujemo u Erazmus plus projektu mobilnosti u oblasti stručnog obrazovanja „Nova znanja za novo doba železnice”, u okviru koga su četiri učenice završnog razreda, u društvu školskog psihologa nedavno boravile u italijanskom gradu Tornarečo – navodi dalje uspehe Dobrosavljevićeva.

Zahvaljujući četvorma maštovitim, sada već bivšim učenicima ove škole, pod mentorstvom Borisa Jašovića, nastavnika građanskog vaspitanja, u okviru novinarske sekcije, svakog radnog dana već sedam godina na ekranu u školskom holu emituju se zidne elektronske novine. Njihovim kreiranjem đaci neguju timski rad i talenat za pisanje. A da ga imaju, uspešno su dokazali odmah po osnivanju neobičnog lista kada su na konkursu za kreativne i inovativne radove učenika srednjih škola u projektu Info-centra „Evropski dnevnik”, Evropske unije, osvojili prvu nagradu u kategoriji foto-reportaže. Pobedili su u konkurenciji 22 srednje stručne škole i gimnazije iz Srbije.