Digitalna arhiva „Amerikanskog Srbobrana"

„Amerikanski Srbobran”, novine Srpskog narodnog saveza iz Pitsburga (SAD), raširio je svoje digitalne grane na dva kontinenta. Od 1906. godine „Amerikanski Srbobran”, najstarije srpske novine koje izlaze u kontinuitetu na američkom kontinentu, izgradile su čvrsto partnerstvo sa Kongresnom bibliotekom u Vašingtonu u Sjedinjenim Američkim Državama. Pored štampanih primeraka, nedavno je Kongresna biblioteka dobila kopiju digitalne arhive „Amerikanskog Srbobrana” (1906–2022) za svoj veb-sajt. Prema Robinu Pajku, sa odeljenja serijskih publikacija Kongresne biblioteke, „Amerikanski Srbobran” će se pojaviti na veb-sajtu Kongresne biblioteke krajem 2023. godine, kaže Miloš Rastović, koordinator za kulturu Srpskog narodnog saveza – „Amerikanski Srbobran” u Pitsburgu.

Prema njegovim rečima, Anđela Kenon, bibliotekar za rusku i južnoslovensku zbirku odeljenja za Evropu Kongresne biblioteke, naglasila je da je Kongresna biblioteka godinama sakupljala izdanja „Amerikanskog Srbobrana” i snimala ih na mikrofilmove kako bi bili dostupni budućim generacijama i za međubibliotekarsku razmenu za istraživače u celoj Americi:

– Kada smo shvatili koliko izdanja novina nedostaje, javili smo se Srpskom narodnom savezu. Miloš Rastović je organizovao poklanjanje određenih izdanja kao i kupovinu mnogih izdanja koja su nedostajala od 1967 do 2014. godine, koja su sada na mikrofilmovima i dostupna u Kongresnoj biblioteci... Kada me je Miloš Rastović pozvao prošle godine da predloži projekat saradnje kako bi celokupan „Amerikanski Srbobran” bio dostupan na veb-sajtu Kongresne biblioteke, želela sam da se to i dogodi. „Amerikanski Srbobran” je glavni izvor za istraživanje srpsko-američke zajednice u SAD i njegova digitalizacija će omogućiti istraživačima iz bilo kog dela sveta da istražuju njeno bogatstvo – rekla je Anđela Kenon.

Rastović ističe da su dve najznačajnije kulturne institucije i arhive u Srbiji, Narodna biblioteka Srbije i Matica srpska, takođe obogaćene digitalnom arhivom „Amerikanskog Srbobrana” (1906–2022). Zahvaljujući Narodnoj biblioteci Srbije, sadržaj „Amerikanskog Srbobrana” do Drugog svetskog rata će biti dostupan i na portalu evropskog kulturnog nasleđa „Europeana” na kojem se promoviše i srpska kultura i tradicija. Sajt se finansira od strane Evropske unije.

„Amerikanski Srbobran” je izlazio na početku samo na ćirilici. Od 1906. do 1916. godine, novine su bile nedeljne, a od 1916. godine dnevne novine.

Tridesetih godina prošlog veka je bila dodata engleska sekcija kako bi se prva generacija iseljenika kojima je engleski jezik bio maternji više upoznala sa srpskom kulturom i tradicijom.

Danas „Amerikanski Srbobran” ima srpsku i englesku sekciju i izlazi dva puta mesečno.

Glavnu ulogu ovih novina je opisao otac Vojvodić u prvom izdanju novina od 18. januara 1906. godine, koju je uredio njen prvi urednik Milivoj Buzadžić:

„Naš će list upućivati svoje čitaoce i poučavati ih o srpskoj narodnosti i svetoj pravoslavnoj veri, utvrđivaće ih, da u ovom dalekom kraju ne zaborave na veru i narod iz koga su nikli i postali i za koji su naši stari svoju krv potocima prolivali i nama te dve naše najveće svetinje u amanet ostavili...”

Tokom oba svetska rata „Amerikanski Srbobran” je bio branilac slobode i istine srpskog naroda. Pisano je o strašnom stradanju srpskog naroda od ustaškog pokolja tokom Drugog svetskog rata. Dr Kosta Elesin, bivši glavni urednik „Amerikanskog Srbobrana”, kaže: „’Amerikanski Srbobran’ služi interesima slobode demokratske Amerike i srpstva kao celini... ’Amerikanski Srbobran’ će se i dalje boriti za ujedinjenje svih srpskih zemalja u duhu vremena u onoj formi i državnom obliku, koji će biti od najveće koristi za srpski narod, i koji će odgovarati njegovim životnim interesima, i koji će zaštiti njegov nacionalni opstanak.”

Poznati srpski pisci dali su svoj doprinos ovim novinama: Proka Jovkić/Nestor Žučni, Jovan Dučić, Sv. Nikolaj Žički (Velimirović), Miloš Crnjanski, Ratko Stanišić, Božidar Purić, Dragoslav Dragutinović, Mateja Matejić, Dragan Rajković, Sava Janković, Vasa Mihailović, dr Aleksandar Petrov, Gojko Đogo, Aleksandar Slavković i drugi. Objavljeni su intervjui sa poznatim srpskim naučnicima i pronalazačima Mihailom Pupinom i Nikolom Teslom, kao i sa sportistima kao što je Novak Đoković. Novine su proglašene za „najbolje novine” na bratskom kongresu države Pensilvanije 2001. godine.