Pandemija nesporazuma

Reagovanje na tekst  „Ko je ’linijaš’ objavljen u ’Politici’ 29. 12. 2022. godine

Čudno je što je „polemiku” koju je započeo u „Danasu” prof. Radovanović preneo u „Politiku”. Očigledno je da je od članka „Kongres pod kontrolom režima” odustao. Ali koliko god da njegove tvrdnje pobijete, on smišlja nove, ponovo poteže već pobijene, i tako unedogled. Odgovaram mu isključivo jer deo čitalaca „Politike” može biti doveden u zabludu i da mu poveruje.

Profesor Radovanović tvrdi da je „letos mnogo truda uložio da mene (dajem reč da sa mnom nije progovorio ni jednu jedinu reč) i moje saradnike (niko od njih mi to nije pomenuo) ubedi da ne ostanemo slepi pred najvećim izazovom sa kojim se suočilo naše zdravstvo poslednjih pola veka”. Istina je drugačija. Kad smo sredinom 2019. u „Kraun plazi” za 29. i 30. maj 2020. ugovorili održavanje 20. kongresa lekara Srbije o kovidu 19 nije bilo ni pomena. Potpuno pripremljeni kongres se zbog pandemije morao  odložiti. Čekali smo pogodan trenutak da ga održimo. Suočeni sa pandemijom, imali smo plan da kad kongres bude bilo moguće organizovati, da svaki od pet simpozijuma kongresa počne uvodnim predavanjem o posledicama korone na službe stomatologije, kardiologije, hirurgije, dečje medicine, nefrologije i urologije, jer smo verovali da su, zbog teških poremećaja u zdravstvenom sistemu, (možda?) više postradali bolesnici od drugih bolesti nego oboleli od kovida 19. Kad su 2021. stomatolozi otkazali učešće, mislili smo da su četiri planirana simpozijuma koliko- toliko dovoljna da kongres bude uspešan. Početkom 2022. kongres smo ugovorili za 24. i 25. 11. 2022. Kad su krajem juna 2022. kardiolozi neočekivano otkazali učešće, morali smo hitno da tražimo organizatora bar još jednog simpozijuma. Izbor je pao na temu „Javno zdravlje i kovid”, čiju je organizaciju sa oklevanjem od oko dve nedelje prihvatila predsednica Sekcije za socijalnu medicinu SLD-a, koja je slučajno i direktor „Batuta” (o tome sam već pisao u „Danasu”). Prema tome, prof. Radovanović nije imao nikakvih „zasluga” da tema „kovid” bude na kongresu.

Kolega Radovanović insinuira da sam „linijaš”, jer sumnjam u njegove tvrdnje o „krivotvorenju podataka”  i „dvojnom knjigovodstvu” u „Batutu“ za koje je u „Danasu” tvrdio da je saznao od BIRN-a, a sada više ne pominje BIRN, nego tvrdi da „to više ne osporavaju ni članovi Kriznog štaba”. Zašto ne imenuje te članove  „Kriznog štaba”, pa neka oni istupe u javnost i da se jednom za svagda sazna šta je istina. Glavni razlog zašto ja sumnjam u njegove tvrdnje je što ne vidim nikakvu logiku u tome zašto bi to neko radio? (postoji izreka „Bolja je dobra prilika, nego rđav svedok”). Kakvu bi korist od toga neko, pa i „režim” imao? Kolega Radovanović kaže da zbog tih mojih sumnji „stoički trpim kritike kolega”. Meni nije poznato da je, osim njega, mene i SLD iko kritikovao  povodom  epidemije. Istina, ja ne čitam ko šta piše po „društvenim mrežama”, ali ako one postoje, „kritičari” bi morali kritike meni lično i dokumentovano da ih saopšte. Tokom epidemije imali smo nekoliko („elektronskih” a kad je bilo dozvoljeno okupljanje većeg broja ljudi i „uživo”) sednica predsedništva i Skupštine SLD, uključujući i nedavnu, na kojoj niko nije izrekao takve kritike, osim profesora Delića koji je najavio svoj članak u „Politici”, na koji sam već odgovorio.

Tvrdnja kolege Radovanovića da moja malenkost (ništa manje nego) „dozvoljava da pojedini, vlastima bliski lekari antinaučnim stavovima urušavaju ugled profesije” lišena je zdravog razuma. Izgleda da moji pokušaji u jednoj ranijoj polemici da ubedim kolegu Radovanovića da SLD nije partija (Savez komunista i sl.) u koju se „dolazi po mišljenje” na njega nisu imali nikakvog dejstva. Svako, pa i lekar, bio ili ne član SLD-a, snosi odgovornost za ono što kaže ili napiše. SLD je udruženje lekara u koje se stupa ili iz njega, bez ikakvih posledica, istupa slobodnom voljom. Ni od mene, ni od bilo kog organa SLD-a niko (pa ni kolega Radovanović) nikad nije tražio „dozvolu” da iznosi bilo kakve, ni „naučne” ni „antinaučne stavove”. Mi inače imamo preča posla nego da pratimo šta ko priča na bezbrojnim TV kanalima ili govori na „tribinama” i da to komentarišemo. Kad mislimo da o nečem treba da se izjasnimo, mi to napišemo, potpišemo i stavimo na uvid javnosti, što smo u vezi sa pandemijom radili nekoliko puta.

U vezi sa rečima „sprdnja” i „krivotvorenje podataka”, koje je kolega Radovanović napisao u abstraktu svoga predavanja koje je nameravao da održi kao uvodni referat na kongresu, ja i dalje smatram te reči neprimerenim za jedan kongres i za jednog univerzitetskog profesora. Mislim da se sve može reći, ali da postoji primeren način da se to kaže, posebno kad se istupa pred stranim gostima i predstavnikom Svetske zdravstvene organizacije (SZO).  (Neko je davno rekao „ja svoju državu ne ogovaram pred strancima, nego samo pred našima” .) Šta bi ti ljudi mislili o nama da neko u uvodnom referatu na Kongresu SLD kaže da su svi podaci koje je o epidemiji „Batut” dostavio SZO krivotvoreni, a da pritom za to ne podnese nikakve dokaze?

Slažem se da je vlast epidemiju u početku shvatila „olako”, ali nije bila jedina u svetu. Čak su se mnogi lekari (pa i moja malenkost, da li i kolega  Radovanović?), potajno  nadali da će se epidemija spontano smiriti, što se desilo sa epidemijom  ptičjeg i svinjskog gripa. Da se tako nešto desilo, verujem da bi kolega Radovanović prvi optužio „režim” da je uzalud potrošio velike novce. Podsećam čitaoce da kad se svojevremeno digla velika panika zbog epidemije ptičjeg gripa, da je tadašnji ministar bio žestoko kritikovan, a direktorka RFZO provela je nekoliko meseci u zatvoru zato što su kupljene vakcine, za koje se posle ispostavilo da su nepotrebne jer se epidemija sama od sebe smirila (ko je to mogao pouzdano predvideti). Koliko znam, ona je pravosnažnom presudom oslobođena „krivice”. Zato stalno (ali uzalud) ponavljam kolegi Radovanoviću da je lako sa strane posmatrati i kritikovati, ali nije lako preuzeti odgovornost za moguće posledice donetih odluka. Srećom, posle te početne „neozbiljnosti”, vlasti su se brzo pribrale, i po mom skromnom uverenju, protiv epidemije su se borile bolje i uspešnije nego neke bogate zemlje.

Nemam nikakvih saznanja o tome, niti sporim navode kolege Radovanovića da je „prema demokratama devedesetih godina bio naglašeno oštar”, i da se 2012. zalagao „za bele listiće”. Sasvim slučajno sam čuo od ljudi kojima je to „zanat”                    („politički analitičari”) da su „beli listići” bili greška koja je opoziciji nanela ozbiljnu štetu.

 Na kraju, javno molim kolegu Radovanovića da prestane sa beskrajnim izmišljanjima. U SLD-u imam mnogo prečih poslova nego da se sa njim dopisujem preko „Danasa” i „Politike”. Na primer, već tri godine imamo (nerešiv?) problem sa grejanjem (ove godine ga uopšte nemamo) a koje godišnje plaćamo 1.300.000 dinara (što je za nas koji živimo od članarine astronomska suma), tako da moramo da se grejemo pomoću klima-uređaja, što je dodatni, za nas neizdrživ trošak. Skoro svi službenici su nam se razboleli. Ne smem ni da pomislim šta će biti kad zahladi ako to ne rešim...

Predsednik Srpskog lekarskog društva