Mitsko četvrtfinale

Rukometaši Srbije startuju sutra na 28. svetskom prvenstvu u Poljskoj i Švedskoj, sa ambicijom da dođu do četvrtfinala i šanse da se u kvalifikacijama za Olimpijske igre 2024. plasiraju za najveće sportsko nadmetanje.

Četvrtfinale i olimpijski rukomet u istoj rečenici nisu srećna kombinacija za ovaj sport u Srbiji, od londonskog turnira 2012. godine. Naročito ukoliko se snimak susreta koji je odlučivao da li će Srbija ili Mađarska za četvrtfinale, na Island (Mađari ga izbacili, sa golom razlike, završili četvrti), koristi pred nova velika prvenstva da se sagledaju limiti našeg rukometa, koji je samo jednom u ovom veku došao do olimpijskih visina (od pet mogućnosti).

Srbija je vodila sa dva gola razlike 16 minuta pre kraja, samo pet kasnije bilo je „+ 3” za rivale, koji su slavili sa 26:23. Tačno 26 godina od jedinog svetskog „zlata” jugoslovenskog muškog rukometa, 1986. u Švajcarskoj (sedam pobeda bez poraza, gol-razlika +23), u finalu sa Mađarskom – 24:22 (12:12).

„Rekao sam igračima da je pred njima istorijska šansa za četvrtfinale, sada nemam šta da kažem”, bila je izjava Veselina Vukovića, srpskog selektora, aktera onog finala iz Berna. „Mađari su ovoga puta odigrali kvalitetnije, ali mislim da smo u normalnom meču mi jači.”

Srbija će sa Vukovićem u januaru 2013. odigrati i Svetsko prvenstvo u Španiji, kao poslednji veliki šampionat koji će završiti sa top deset pozicijom (deseti) do srećnijih dana, ali bio je to samo eho osvajanja srebrne medalje na EP u Beogradu 2012. godine. Na sledeća dva svetska prvenstva (2015, 2017) Srbija se nije ni plasirala (nije ni 2021, 2019. bila je 18.), a na potonjim evropskim turnirima bio je sledeći redosled: 13. (2014), 15. (2016), 12. (2018), 20. (2020), 14. (2022).

Pravac srpskog rukometa nagovestilo je izostajanje sa prvih velikih prvenstava od razlaza sa Crnom Gorom (SP 2007, EP 2008) i 13. pozicija na Evropskom šampionatu 2010, ali je kontinentalni šampionat u Beogradu podelio istoriju ovog sporta u Srbiji, do 2012. i od 2012. godine.

Do danas, peta pozicija Srbije i Crne Gore na Svetskom prvenstvu 2005. u Tunisu, nedostižna je za naš rukomet. Selekcija SCG je u prvom delu nadmetanja pobedila Norvešku sa 25:24, Nemačku sa 25:24 i Katar sa 34:26 (direktne rivale za četvrtfinale 28. SP), pa drugi deo odigrala bez pobede: 26:26 sa Švedskom, 28:28 sa Španijom (osvojila titulu) i 23:24 sa Hrvatskom (pobedila Francusku za finale), protiv koje je držala tri gola prednosti 14 minuta pre kraja, kada se dogodio preokret (20:21).

Šansu za bod koji bi doneo polufinale SCG, nije realizovao Sudžum, čiji je šut sa levog krila, pet sekundi pre kraja, odbranio Šola. Reakcije su bile burne posle meča, ali kao što je onda rekao hrvatski selektor Lino Červar, uz opasku da kriterijum jeste bio čudan: „I sreće treba”.