Da li je Džek mogao da preživi brodolom „Titanika"

Prošlo je četvrt veka od bioskopskog prikazivanja kultnog filma „Titanik” sa Kejt Vinslet i Leonardom Di Kaprijem u glavnim ulogama. Milionski auditorijum vezao se tada za Džejka i Rouz, sudbinski par čija se romansa događa i završava na čuvenom, najmodernijem brodu predratnog vremena, koji 1912. doživljava potonuće.

Sada, 25 godina od nastanka čuvenog naslova snimljenog po motivima istinitog događaja, autori ostvarenja na čelu sa cenjenim rediteljem Džejmsom Kameronom, donose pred svetsku bioskopsku publiku remasterizovanu verziju, u 3D formatu i 4K rezoluciji, izdvajajući kao kuriozitet perfektan zvuk i kristalno jasnu sliku. „Doterana” verzija ovog blokbastera naći će se i u domaćim bioskopima od 9. februara.

Mnoge generacije pamte početak prikazivanja jednog od najromantičnijih filmova svetske kinematografije, a dve i po decenije kasnije upravo njihovi sledbenici imaju priliku da pogledaju unapređenu verziju filma koji slovi za „ostvarenje za sva vremena”.

„Titanik” Džejmsa Kamerona je epska akciona drama, nastala po motivima istinitog događaja koja beleži romansu između dame iz visokog društva Rouz i siromašnog momka Džejka.

Jedan od tri broda britanske kompanije „Vajt star lajn”, kao najveći putnički brod ikada izgrađen do 1912, od koga se očekivala potpuna bezbednost, na svom prvom putovanju od Sautemptona do Njujorka udario je u ledenu santu i potonuo u Severnom Atlantiku, odnevši sa sobom više od 1.500 života.

Cenjeni holivudski reditelj Džejms Kameron o kom se posebno pričalo proteklih dana, a najviše zbog uspeha njegovog najnovijeg filma „Avatar: Put vode”, koji se trenutno prikazuje u domaćim bioskopima, snimio je te 1997. godine vanvremenski hit koji je potom odmah osvojio 11 nagrada Oskar, od kojih i prestižnu zlatnu statuu u kategoriji za najbolji film godine. Ovo filmsko remek-delo osvojilo je publiku širom sveta, a u Srbiji i Crnoj Gori do sada ga je pogledalo preko 550.000 gledalaca.

I posle četvrt veka od premijere, ovo sada već kultno ostvarenje, koje se često i reprizira na malim ekranima, neprestano diže prašinu u javnosti. Naime, u nedavnom intervjuu koji je Kameron dao za svetske medije, otkrio je neke manje poznate detalje o snimanju ovog bioskopskog hita. Legendarni reditelj je saopštio da je malo falilo da ne angažuje Leonarda Dikaprija ili Kejt Vinslet, koji su posle glavnih uloga u ovom ostvarenju učvrstiti status neprikosnovenih zvezda u Holivudu.  

Dok je razmišljao o glumcima koji će igrati par na „ukletom okeanskom brodu”, Kameron je rekao da je prvobitno razmatrao nekoga poput Gvinet Paltrou za ulogu Rouz, i da je za predloženu Vinslet smatrao da je previše profilisana za istorijske ličnosti.

Bilo je početnih poteškoća i sa Dikapriom. Mladi nadobudni glumac nije hteo da dođe na audciju jer je to po njemu bilo degradirajuće. Nije želeo da se pre snimanja reditelj uveri u hemiju između glavne glumice i njega, na probnom setu.

Kameron je morao ljubazno da objasni Dikapriju, koji je tada već imao nominaciju za Oskara za ulogu u filmu „Šta jede Gilberta Grejpa” iz 1993. godine, da je reč o ogromnom projektu koji će mu oduzeti dve godine života i da ne želi da ga upropasti zbog donošenjem pogrešne odluke o kastingu. Kameron se prisetio kako je glumac „zapalio scenu” i „postao Džek”, stvarajući sa Vinsletom neverovatnu energiju koja se kasnije prenela i na veliko platno.

Pre nešto više od dva meseca vodila se i žustra polemika u medijima oko ključne scene u filmu – da li je Džek (Leonardo Dikaprio) mogao da preživi kobni brodolom, samo da je njegova voljena Rouz (Kejt Vinslet) napravila malo mesta za njega na plutajućim vratima koja su je spasila ledene vode.

Kameron je stavio tačku na ovu debatu, kako je preneo Si-En-En, iznevši pred javnost rezultate „forenzičke” studije koje su ukazale na to da plutajuća vrata nikako nisu mogla da izdrže dve osobe.

„Uradili smo detaljnu analizu sa stručnjakom za hipotermiju koji je reprodukovao splav iz filma”, rekao je slavni reditelj, dodajući da su koristili „dva kaskadera koji su bili iste telesne mase kao Kejt i Leo”.

„Stavili smo senzore svuda po njima i spustili smo ih u ledenu vodu kako bismo testirali da li su mogli da prežive na različite načine, i odgovor je bio da nije bilo načina da oboje prežive. Samo je jedan mogao”, podvukao je reditelj.

Ova studija će biti predmet specijalne emisije za Nacionalnoj geografiji povodom 25. godišnjice „Titanika”.