Bolt kao niko nikad pre

Od našeg specijalnog izveštača

Peking, 23. avgusta – Samo osam puta do sada na 26 letnjih olimpijskih igara (tri puta igre nisu održane zbog ratova, ali se broje) zabeležene su dvostruke pobede u sprintu (100 i 200 m), ali niko od prethodnika Jusijana Bolta nije u obe trke postavio nove svetske rekorde. Kada se tome doda i treći svetski rekord u štafetnom trčanju dostignuće reprezentativca Jamajke postaje nešto što će biti teško nadmašiti. Čak i nemoguće.

Uprkos tome Jusijan Bolt, njegova neverovatna brzina, tri zlatne medalje u sprintu sa tri još neverovatnija svetska rekorda, ali i njegovo ponašanje, posebno slavljenički rege-ritual, „ispaljivanje munja” i neformalne neformalne izjave, kao i ponašanje u finišu najbrže trke na 100 metara u istoriji, izazivaju i dalje bujice reagovanja članova olimpijskog pokreta. Sportski domet visokog Jamajčana, koji je 22. rođendan proslavio pre dva dana, između trijumfa na 200 metara i u štafeti 4 h 100 metara, nije više sporan ni za koga, ali o njegovom ponašanju i dalje se daju izjave, pišu komentari.

Da li Jusijan Bolt u poslednjih desetak metara trke na 100 m svojim gestovima i načinom trčanja prekoračio granice fer-pleja i potcenjivao protivnike, ili se samo radovao što trči u susret velikoj pobedi?

Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Žak Rog, pomalo neočekivano za njega, ali i njegovog prethodnika Huana Antonija Samarana, dao je sasvim eksplicitnu izjavu o Boltovom ponašanju u trci na 100 metara u kojoj je svetski rekord spustio na 9,69 sekundi:

– To nije način ponašanja koji očekujemo od šampiona. Nemam zamerki na njegovu predstavu posle trke, ali mislim da on mora da pokaže više poštovanja prema svojim protivnicima, da se rukuje sa njima ili da ih potapše po ramenu...

Prvi je u odbranu Jusijana Bolta ustao Asafa Pauel, takoreći do juče kralj svetskog sprinta, iako mu je njegov drug iz reprezentacije i štafete preoteo titulu najbržeg čoveka sveta:

– Jusijan proslavlja pobedu na svoj način. Amerikanci su to radili godinama na sličan ili drugačiji način i to nikome nije smetalo. Ne znam zašto su se neki ljudi okomili na njega zbog toga.

Zaista, bivši svetski rekorder na 100 metara je u pravu a mnogi veliki šampioni kroz istoriju olimpijskih igara ponadali su se daleko izvan okvira ustaljenih pravila fer-pleja. Nije li Kasijus Klej, docnije Mohamed Ali, još u Rimu 1960. kada je osvojio titulu olimpijskog šampiona svakim svojim gestom, kretnjom pokazivao da mu rivali nisu dorasli, da je najveći. Na tome mu niko nije zamerio. Sportsko majstorstvo, reklo bi se, dozvoljava i određenu dozu ekscentričnosti, a jedina prava zamerka Jusijanu Boltu mogla bi da bude to što nije u trci na 100 metara do kraja trčao punom snagom i što nije pokazao koliko brzo zaista može da napravi tih 38 pobedničkih koraka.

– Ja sam šoumen. Izlazim na stazu da im pružim predstavu i ljudi uživaju samo ako im pružim ono što očekuju. Mislim da je ovde nisam razočarao. To je moj posao. Ne želim da se menjam. Samo želim da budem ja – to je deo moje ličnosti – ne odstupa trostruki olimpijski šampion i vlasnik tri svetska rekorda u sprintu.

Uz to, posle svake trke i pobede govori više o svemu drugom nego o svojoj brzini, a neupućeni bi na osnovu njegovih izjava mogli da zaključe da glavne zasluge za njegove rekorde ima plastična staza na „Ptičijem gnezdu”.

– Staza u Pekingu je prvoklasna, brza. I u budućnosti dolaziću da trčim na njoj – ponovio je Bolt i posle finalne trke štafeta 4 h 100 metara u kojoj su on Nesta Karter, Majkl Frejter i Asafa Pauel sa 37,10 sekundi za 30 stotinki nadmašili svetski rekord koji su zajedno držale američke štafete iz 1992. i 1993.

– Ovo je timsko ostvarenje. Mi smo dobri prijatelji i svuda idemo zajedno, kao tim. Nisam imao ni malo sumnji da nećemo uspeti da trijumfujemo sa svetskim rekordom, a Jamajka je postigla veliki uspeh na Olimpijskim igrama. Praktično mi smo obeležili atletska takmičenja u Pekingu – sa ponosom je govorio Usijan Bolt na susretu sa novinarima.

Na pitanje sa kakvim će osećanjima napustiti Peking i 29. letnje olimpijske igre Bolt je odgovorio:

– Zaista nešto takvo ne može da se objasni rečima, ali osećanje kada vidite svoje ime uz novi svetski rekord je lepo. Sve sam učinio na najbolji način i sada ću se okrenuti novoj sezoni. Peking će mi ostati u lepom sećanju, a videćemo da li London može da bude bolji...

Svakako i njegovi drugovi iz štafete Jamajke očekuju da će London 2012. i 30. igre modernog doba biti uspešnije i za njih, a posebno Asafa Pauel, koji zbog povrede nije uspeo da Igre dočeka u najboljoj mogućoj formi.

Trijumf u štafeti uz svetski rekord došao mu je kao melem na ranu, jer je ostao bez individualne medalje:

– Da budem iskren prema vama, mi smo na treninzima trčali ispod granice od 40 sekundi i ja sam bio uveren da možemo da oborimo svetski rekord. Jedina opasnost bila je predaja palice između Majkla (Frejter) i Bolta. To je moglo da bude teže i sporije, ali i to bismo mogli da nadoknadimo.

Uoči finalne trke spekulisalo se kakve će biti izmene u štafeti Jamajke. Bilo je mišljenja da Pauel treba da trči u prvoj, a Bolt u poslednjoj, međutim Jamajčani su krenuli sa Nestom na prvoj Frejterom na drugoj, Boltom na trećoj, a to znači da je trčao u krivini (iako nema dobru tehniku, kao što je izjavio Majkl Džonson), dok je Pauelu ostalo da palicu donese do cilja.

– Mnogo puta na treninzima menjali smo se i probali sve izmene. Bolt je zaista hteo da trči prvu izmenu, da prvi startuje, ali trener je odlučio da on trči u trećoj izmeni i to je zaista dobro funkcionisalo – rekao je Majkl Frejter, a to mnogo govori i o samom Usijanu Boltu i odnosima u jamajčanskom timu.

Po nekoj uobičajenoj hijerarhiji, najbrži član štafete trči poslednju izmenu, a svetski rekorder ima na to još više prava jer se poslednja izmena i cilj, pogotovo kada padne svetski rekord, najviše „slikaju”. Bolt na to nije ni pomislio...

Živko Baljkas