Pravimo „super top" velikog dometa

Sajt „Global fajerpauer” svoju metodologiju rangiranja zemalja po vojnoj moći bazira na analizi različitih vrsta podataka počevši od broja, pa i ispravnosti najvažnijih tipova naoružanja, kao i raznih drugih vojnih i nevojnih parametara i resursa, koji utiču na ukupnu vojnu sposobnost jedne države. I mada je kvalitet ovog metoda diskutabilan, što u pogledu tačnosti pojedinih podataka, što u pogledu važnosti analiziranih parametara za svaku od zemalja pojedinačno, kada se pogleda sumarno, daje prilično objektivnu sliku o relativnom odnosu vojne moći posmatranih zemalja, kaže u intervjuu za „Politiku” dr Nenad Miloradović, pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse. 

„Može se reći da ovaj sajt prilično realno odslikava našu poziciju u regionu i pokazuje uspešnost naše strategije da tehničkim parametrima, tj. dostignućima u razvoju, proizvodnji i nabavci naoružanja i vojne opreme, nadoknadimo svoje druge slabosti kao što su geografija (odsustvo mora), demografija, ekonomska snaga, odsustvo raznih prirodnih resursa i drugo. Mi smo, na primer, što se tiče vojno sposobnog stanovništva koje dospeva svake godine na vojnu službu, na 104. mestu, dakle, u skoro dva puta lošijem položaju od našeg ukupnog skora. Ali, zato smo u drugim, tehničkim kategorijama naoružanja, dosta bolji. Na primer, u kategoriji jurišne avijacije smo na visokoj 33. poziciji, u kategoriji samohodnih artiljerijskih sistema na 37. poziciji, u parametru helikopteri i borbeni helikopteri smo iznad ukupnog skora što pokazuje da, i po kriterijuma ovog sajta, ovog analitičkog izvora, naša strategija unapređenja sistema odbrane funkcioniše. U metodologiji rangiranja ovog sajta se to možda i ne vidi, ali po mom mišljenju ono što znatno doprinosi poboljšanju sposobnosti VS je činjenica da ona znatno više vežba nego u ranijem periodu”, ističe Miloradović. 

 

 

 

Mi smo nedavno završili prethodni desetogodišnji ciklus realizacije dugoročnog plana razvoja sistema odbrane, u kojem je predviđeno koje su to potrebne sposobnosti vojske koje treba da se unaprede i koje vrste naoružanja treba da se nabave. Na početku tog perioda bili smo u vrlo teškoj situaciji, posle dvadeset i više godina odsustva ulaganja u kapitalnu vojnu tehniku, sa jednim vrlo širokim frontom nedostajućih sposobnosti. Način na koji smo podigli te sposobnosti pokazuje da smo dobro i planirali, a i upravljali raspoloživim sredstvima.

 

Na nesreću, u toku je tragični konflikt u Ukrajini, ali na našu sreću, analiza borbenih dejstava iz tog rata pokazuje da su naša planiranja bila prilično ispravna i da smo ulagali i najveći napredak postigli baš u oblastima sposobnosti koje su, kako se upravo sada vidi, ključne na savremenom evropskom ratištu. A to je pre svega dalekometna i automatizovana artiljerija, koja dejstvuje posrednom vatrom, sa znatno skraćenim procesom od uočavanja cilja, preko orijentacije i donošenja odluka do otvaranja vatre, kombinovana sa izviđačkim bespilotnim letelicama i drugim izviđačkim, a pre svega termovizijskim sistemima koji mogu da otkrivaju maskirne ciljeve, danju i noću... Vidi se da je, upravo zbog povećane efikasnosti posredne vatre artiljerije, filozofija borbenih dejstva transformisana, te da umesto masovnih i grupisanih nastupanja mehanizovanih snaga, preovladavaju brza dejstva i pokreti vrlo malih združenih snaga nivoa čete, pa i voda.

 

 

„Nora B52” je sistem sa kojim smo tokom razvoja postigli domete od preko 46 kilometara, a planiramo i značajno povećanje dometa. Smatramo da je ona jedan od glavnih aduta kako za povećanje borbenih sposobnosti naše vojske tako i za povećanje izvoznih rezultata. Mi smo jedan od retkih proizvođača takve vrste oruđa na svetu. Ona se, u ovom trenutku, u tehnološkom smislu nalazi u samom svetskom vrhu kad su u pitanju sve relevantne tehnologije – kvalitet čelika, tehnologija kojom se proizvodi takva vrsta cevi, zatvarača i drugih mehaničkih elemenata oruđa, svih elektronskih i hidrauličkih podsistema, ali i komponenata municije, baruta, zaptivnih prstenova, upaljača, eksploziva, projektila i drugo. Ovakav tehnološki nivo, naravno, nije dostignut ni preko noći, a ni bez velikih muka.

 

Međutim, sada se i mi i drugi proizvođači, nalazimo na svojevrsnoj tehnološkoj razdelnici, jer daljeg značajnog povećanja dometa nema bez dramatičnih skokova u svim navedenim tehnologijama, što municije, što samog oruđa. Mi upravo sada radimo studije za razvoj takozvanog super topa, dakle oruđa sa znatno povećanim dometom, a na bazi „nore B52”. Što se tiče višecevnih lansera raketa, naša artiljerija se oprema modernizovanim digitalizovanim „ognjem” M-17, koji koristi razne rakete kalibra 122 i 128 milimetara, a njegove standardne rakete su M-18 i M-19, koje su nedavno uvedene u naoružanje. Raketa M-18 ima domet od 22,5 kilometara, znatno veću efikasnost bojeve glave od starijih raketa. Raketa M-19, koja treba da bude primarna municija za ovaj sistem, ima domet od 40 kilometara i takođe ima unapređenu efikasnost bojeve glave, i sa blizinskim upaljačem, skoro dva puta veću od prethodne. Sledeća varijanta koja je u proizvodnji jeste modularni „oganj” M-18, i ona može da koristi skoro sve artiljerijske rakete koje su u našem naoružanju, a i one koje će tek biti u naoružanju.

 

 

„Pegaz” je u naoružanju Vojske Srbije i koristi se u jedinicama ratnog vazduhoplovstva. Naručena je serijska proizvodnja i ona upravo započinje, reč je o složenom sistemu, proizvodi ga veliki broj kooperanata, a finalizacija će se realizovati u „Utvi”. „Pegaz” je ostvario sva projektovana očekivanja i on je značajno unapređen u odnosu na početni koncept letelice, povećani su svi parametri – visina leta, dolet i istrajnost u vazduhu i nosivost korisnog tereta. Kao i CH-92A kineske proizvodnje, koju takođe koristimo, i on može da gađa laserskim vođenim raketama. Povezivanje bespilotnih letelica u brzo reagujući komandno-informacioni sistem dalekometne artiljerije, kako aktuelni sukob pokazuje jeste jedan od ključnih faktora u savremenim borbenim dejstvima. Vojska Srbije već duži niz godina koristi bespilotne sisteme i danas je u njenom naoružanju deset tipova besposadnih platformi, što zemaljskih što vazduhoplovnih, nabavljanih po individualnim zahtevima rodova i službi vojske. Nedavno, a na zahtev najvišeg državnog rukovodstva, izrađen je Nacrt strategije robotizacije Vojske Srbije, inicijalni dokument koji treba da doprinese značajnom skoku u sposobnosti VS kroz masovnu robotizaciju, tj. integralno opremanje jedinica svih rodova besposadnim sistemima, kao i sistemima za odbranu od protivničkih. Po upotrebi zemaljskih borbenih besposadnih sistema mi smo ispred mnogih razvijenijih država, a po broju i sposobnosti vazduhoplovnih bespilotnih sistema smo dosta ispred svih u regionu. Ovaj dokument predviđa razvoj, proizvodnju i nabavku velikih količina postojećih, a i novih tipova manjih besposadnih sistema i letelica, ali i dosta većih i borbeno sposobnijih bespilotnih letelica i sistema.

 

 

Prva faza modernizacije „orlova” je završena i ona omogućava znatno precizniju navigaciju uređajima kojima je, na primer, opremljen i francuski „rafal”, kao i preciznije i dalekometnije gađanje vođenim i nevođenim naoružanjem danju i noću, napadno navigacijskim sistemom sa termovizijsko-laserskim nišanskim sistemom i odgovarajućim računarom. Konstrukcija „orla” omogućava, uz primenu odgovarajućih korektivnih mera za produženje životnog ciklusa, njegovu dugotrajnu upotrebu dok, po planovima koji postoje, ne bude, kao i avion G-4, zamenjen novim školskim borbenim avionima znatno viših karakteristika, supersoničnim avionima koji će moći da obavljaju i deo zadataka zaštite vazdušnog prostora. Što se tiče nabavke kiparskih helikoptera „Mi-35”, mogu reći samo da je to nešto što se upravo dešava, to je kompleksan proces i to će za nas biti veliko pojačanje.