Najprestižnije akademsko zvanje donosi obaveze, ali ne i novac

Bar što se tiče najuglednijih profesora na univerzitetima u Srbiji, sa titulom emeritusi, godinu koju ispraćamo obeležila su dva bitna događaja. Prvi je osnivanje Udruženja profesora emeritusa državnih univerziteta Srbije, u kome ujedinjeni žele da se izbore sa problemima koji more najuglednije građane srpske akademske zajednice. A drugi, da Senat Univerziteta u Beogradu (UB), što se ne događa često, nije izabrao predloženog akademika Dušana Teodorovića, sa Saobraćajnog fakulteta, za svog profesora emeritusa. Uprkos činjenici da je, zbog svojih naučnih rezultata, on još 2005. godine izabran za profesora emeritusa na poznatom Virdžinija politehničkom institutu u Americi. Takvom odlukom „udaren je šamar i Saobraćajnom fakultetu i svima koji su pisali referat za izbor i za njega glasali”, istakao je nedavno na stranicama našeg lista tadašnji predsednik Saveta UB, prof. dr Aleksandar Popović. On smatra da zbog neiznošenja primedbi na izbornu proceduru ili kandidata Teodorovića, ovaj potez „ostavlja sumnju da prilikom glasanja nisu odlučivali samo akademski motivi”. Konačno osnivanje Udruženja profesora emeritusa budi nadu da će se oni izboriti i sa ovakvim, ali i ostalim problemima koji ih muče. Zasad su se iskristalisala dva najizrazitija, ističe za naš list prof. dr Branko Kovačević, predsednik Udruženja profesora emeritusa.

Prvi, da uz pomenuto počasno zvanje idu i obaveze, odnosno pravo da emeritusi predaju na master, specijalističkim i doktorskim studijama, da su mentori ili članovi komisija za izradu i odbranu doktorata, ili za spremanje predloga za izbor nastavnika, ali da ni za šta od toga više nisu plaćeni. To jest, nekada ih je za sve obaveze plaćao matični fakultet, ali je takva odredba ukinuta, pa dobiju nadoknadu ponekad, samo na osnovu dobre volje visokoškolske ustanove.

– Profesori emeritusi biraju se od 2005. godine, najviše ih ima u Novom Sadu, ne znam baš tačan broj ukupno izabranih na osam državnih univerziteta, računajući i univerzitete odbrane i umetnosti, samo znam da nas je trenutno u Srbiji preostalo 97 aktivnih. U prethodnoj verziji Zakona o visokom obrazovanju bila je preporuka da emeritusima matični fakultet daje trećinu mesečne nadoknade redovnih profesora, zbog poslova koje i dalje obavljaju, a zakon iz 2017. ju je ukinuo. Ali u praksi mnogi fakulteti nisu je poštovali ni 2005, već su uslovljavali profesore da potpišu da neće tražiti materijalnu nadoknadu za dalji rad, ako hoće da ih predlože za emerituse. Neki su na uslovljavanje pristajali, iako emeritusi sve rade kao i redovni profesori, pa želimo da se izborimo da budu i plaćeni za to – naglasio je Kovačević, nekadašnji rektor UB i dekan Elektrotehničkog fakulteta.

Najviše pohvala u ovom slučaju on ima za Arhitektonski fakultet u Beogradu koji svojim emeritusima daje jednake nadoknade kao i redovnim profesorima, dok kaže da na Medicinskom fakultetu u glavnom gradu postoji jedna „anomalija”.

– Na medicini su svim emeritusima izabranim do uvođenja novog zakona 2017. nastavili da plaćaju trećinu plate redovnih profesora, dok onima koji su titulu stekli posle toga ne daju nikakvu nadoknadu. Tako i moj naslednik na mestu rektora, akademik Vladimir Bumbaširević, na primer, ništa ne dobija – otkriva Branko Kovačević.

Inače, u izveštaju sa javne rasprave vođene pred usvajanje aktuelnog Zakona o visokom obrazovanju može se videti da su članovi Kluba profesora emeritusa Univerziteta u Novom Sadu predložili dopunu 78. člana zakona tako da profesori emeritusi sa univerziteta čiji je osnivač Republika Srbija imaju pravo na mesečnu naknadu od 30 odsto bruto osnovne plate redovnog profesora. Predlog najuglednijih novosadskih profesora je odbijen.

Drugi problem koji udruživanjem nastoje da reše je što emeritusi ne dobijaju novac za učešće u naučnim projektima, iako su mnogi baš zahvaljujući njihovim istraživačkim zaslugama i ugledu dobijeni. Kovačević pojašnjava da u praksi rukovodioci projekta dobiju nadoknadu za materijalne troškove, pa emeritusi onda zavise od njihove dobre volje, uz koju im ponekad plate put na neki seminar, kupe neophodni instrument za rad, knjigu ili laptop.

– Naravno da se i meni događalo da radim na projektima, potpuno jednako kao i ostali, da budem zaslužan što smo ih dobili, a da novac ne vidim. Mnoge kolege to shvate lično, pogodi ih. Ali ja to nikada nisam tako gledao, imao sam i druga primanja iz privatnog sektora, a ovo što sam uradio u nauci, radio sam za slavu, zemlju i narod. Ipak, mislim da se izborim da emerituse u oba navedena slučaja materijalno tretiraju kao bilo kog redovnog profesora kome je produžen angažman na fakultetu, što danas može biti i do navršene 70. godine života. Naše udruženje boriće se da i emeritusi imaju plate pomenutih redovnih profesora i ravnopravno učestvuju na projektima sa svojim referencama. To ćemo tražiti od Vlade Srbije – istakao je Branko Kovačević.

Dodaje da su na državnom nivou, na kome pokušavaju da reše ove probleme, naišli na razumevanje i da su o njima u Ministarstvu prosvete razgovarali sa ministrom Brankom Ružićem i državnom sekretarkom prof. dr Marijanom Dukić Mijatović, kao i da su se sastali sa dr Jelenom Begović, ministarkom nauke. Napominje da rešenje zavisi i od Ministarstva finansija i da za njega nipošto nije potrebna promena zakona.

– Mislim da smo blizu rešenja. Ono je dobro i za zemlju, jer bismo privlačili mlade da rade na našim projektima. Nekada, po raspisivanju naučnih konkursa, događalo se da imamo na Univerzitetu u Beogradu i po 3.800 mladih koji su radili doktorate na tim našim projektima. A sada ih pišu po belom svetu, Kanadi i Novom Zelandu... Što i nije loše kao potvrda kvaliteta obrazovanja UB, ali ne valja nikako što nam deca ne rade i ne ostaju ovde u Srbiji – upozorava predsednik srpskog Udruženja profesora emeritusa.

Emeritusi se prvo udružili u Novom Sadu

Univerzitet u Novom Sadu (UNS) prvi je u zemlji, prema odluci Saveta iz 2016. godine, osnovao svoj Klub profesora emeritusa, koji je izbornu sednicu imao 2018. Predsedavajuća predsedništva tog kluba, profesorka emerita dr Radmila Marinković Nedučin, je i potpredsednica nacionalnog udruženja. Ona za naš list kaže da su prvi izbori profesora emeritusa na UNS završeni 2008. godine, a dosad je u ovo zvanje izabrano njih 49, od čega je 35 odsto profesorki.

– Analiza statusa, prava i obaveza profesora emeritusa na državnim univerzitetima u Srbiji ukazala je na značajnu neujednačenost statutarnih odredbi i prakse kako na nivou univerziteta, tako i fakulteta – upozorila je Radmila Marinković Nedučin na još jednu nepravilnost koja je i predočena na osnivačkoj skupštini nacionalnog Udruženja profesora emeritusa.

Aktuelni rektor UB, prof. dr Vladan Đokić, podržao je osnivanje nacionalnog udruženja i emeritusima poželeo da prevaziđu sve probleme u vezi sa statusom, za koji je naglasio da mora biti jasno definisan, jer ovo akademsko zvanje služi za ponos.

– Od vas univerziteti mogu da crpe znanje i iskustvo još dugi niz godina, a Univerzitet u Beogradu i Konferencija univerziteta Srbije će svim snagama i mogućnostima podržati ono što želite da ostvarite kao skup izuzetnih naučnika – istakao je rektor Đokić.

Inače, na našem najvećem i najstarijem Univerzitetu u Beogradu dosad su izabrana 53 profesora emeritusa, a nedavno je ovaj deo akademske zajednice obogaćen novim članovima prof. dr Mirkom Vasiljevićem, sa Pravnog fakulteta, akademikom Vladimirom Kostićem sa Medicinskog fakulteta, prof. dr Mirkom Grčićem, sa Geografskog, i prof. dr Karlom Raićem, sa Tehnološko-metalurškog fakulteta.