Godina preživljavanja za srpsku privredu

Pored procena da će u prvom kvartalu 2023. inflacija usporiti, istraživanja pokazuju da su evropski proizvođači na krajnje kupce do sada prelili 34 odsto ukupnih povećanih cena nabavke, a da će u prvom kvartalu 2023. prelivanje na kupce dostići 50 procenata. To će dodatno podići cene krajnjih proizvoda. Ali i profitne marže kompanija biće manje, jer nije moguće beskonačno poskupljivati proizvode kada pada potražnja. Mnoge firme poslovaće bez profita da bi očuvale proizvodnju, a neke će novac planiran za investicije preusmeriti u operativni deo poslovanja da bi opstale. Ovako će ove godine raditi privreda u Evropi i u Srbiji.

Bojan Stanić, zamenik direktora Sektora za strateške analize PKS, kaže da će kompanije u Srbiji očuvati poslovanje u 2023. ukoliko ne bude dublje krize u Evropskoj uniji. Naših 75 odsto firmi nije imalo problem sa likvidnošću prošle godine i većina njih očekuje da će tako nastaviti i ove godine.

– Bez obzira na to što su likvidne i što su smanjile profite, većina kompanija je prebacila deo troškova na krajnjeg potrošača. U Srbiji je 80 odsto firmi povećalo cene finalnih proizvoda i usluga – navodi Stanić.

Naš sagovornik ukazuje na znatno brže usporavanje evropske privrede i pad međunarodne tražnje za našim proizvodima. Na domaćem terenu kompanije se suočavaju sa gubitkom kupovne moći stanovništva, što otvara pitanje kako će moći da realizuju svoje poslovne planove i koliko će podbaciti u odnosu na prethodne godine.

Prema njegovoj oceni inflatorni pritisci će se osećati tokom cele godine i to znači da će cene proizvoda rasti. Inflacija će početi da pada i očekuje se da će biti osam odsto, ali dok god je iznad tog okvira Narodne banke Srbije od tri odsto, plus, minus jedan i po procentni poen, to znači da ćemo i dalje imati nastavak gubitka kupovne moći stanovništva. Ali da li će se inflacija pojaviti u drugoj polovini godine.

Stanić ukazuje da našu privredu ugrožava negativan demografski trend odnosno nedostatak radne snage i ako privatni sektor ne bude pratio rast inflacije kroz rast plata, ljudi će odlaziti u inostranstvo. Time gube stručnjake i potencijal za oporavak koji će uslediti.

– Zaposlenost je u 2022. očuvana, stopa nezaposlenosti je smanjena na devet procenata. Naši privrednici znaju da moraju da čuvaju radnike, ali je činjenica da nemaju toliko prostora da povećavaju zarade, osim u delatnostima koje su skočile, poput IT sektora. Zaposleni u industrijskoj proizvodnji koja ima skroman rast od 1,7 odsto teško da mogu da očekuju veći porast plata. Ali to će se desiti nauštrb investicija – objašnjava Stanić. Dodaje da je sve manje prostora za snižavanje poreskih opterećenja zato što je budžet pod velikim pritiskom, a sa druge strane rastu troškovi zaduživanja.

Bilo bi, kaže, idealno da se zadrži pozitivna stopa rasta, ali privreda se pomirili da je 2023. izgubljena što se tiče rasta i razvoja. Bitno je da se ne desi gubitak potencijala i da se ne uđe u problem u dužem roku.

Toplica Spasojević, predsednik ITM-a, smatra da će kompanije koje imaju jaku poziciju na tržištu i neelastičnu tražnju za proizvodima imati profit. Preduzeća koja trpe veliku konkurenciju iz inostranstva, pa i od domaćih proizvođača, moraće da se pomire sa tim da će raditi bez profita, ili čak u minusu dok ne prođu ova teška vremena.

– Situacija sa energentima je stabilizovana, zahvaljujući politikama država, uključujući i našu. Dugoročno očekujem stabilizaciju cene struje, što je jedan od važnih faktora za sve ekonomske politike u zemljama. Što se tiče inflacije imamo nagoveštaje da se u Americi polako usporava i da će se stabilizovati, a potom i u Evropi. Nisam optimista da će to i kod nas da se desi – napominje Spasojević.

Ogroman je problem što privreda neće moći da prati povećane troškove poslovanja ukoliko ne podigne cene svojih proizvoda. Nevolja je što naši proizvodi nemaju tu snagu brendova. Nismo dovoljno ulagali da ojačamo snagu brenda da potrošači ne mogu bez njega da žive. U tom slučaju mogli bi da podignu cenu.

– Postoji opasnost da izgubimo radnike. Nemci hoće da prime pet do šest miliona radnika u narednih tri do četiri godine. Čak će moći da se nastane u Nemačkoj, pa da posle traže posao. To će biti veliki udar na Balkan – kaže Spasojević.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, smatra da će cene morati da rastu, možda malo sporije, zato što sve sirovine koje ulaze u proizvodnju i transport, nažalost i dalje rastu.

– U decembru smo anketirali kompanije iz metalske, mašinske, elektro, transportne i IT industrije i zaključili da su sirovine poskupele 39 odsto, a opterećenje poslovanja je skočilo 29,5 procenata u protekloj godini. Ako znamo da je inflacija 15 odsto, to znači da će firme sve te troškove morati da nivelišu kroz cene. Sigurno nas očekuje još jedan talas poskupljenja od 10 do 15 procenata. To je nepopularno jer svi menadžeri se žale da im je prodaja opala u prošloj godini. Izbegavaju da podignu cene, ali oni nemaju gde – objašnjava Rajić. Napominje da su banke povećale provizije 100 odsto, a Beograd uveo taksu za korišćenje trotoara što sve poskupljuje poslovanje.

Naglašava da će poslodavci imati trošak prilagođavanja zarada jer je povećana minimalna cena rada. Kod nas plate više nisu niske, vozač kamiona u Hrvatskoj zarađuje 1.100 evra, kod nas hiljadu. Radnik na mašinama za obradu metala ovde košta 1.000 evra, koliko i u Hrvatskoj.

– Privreda je zabrinuta kakva će pozicija naše zemlje biti jer smo imali slučaj u šest kompanija da su izgubile ugovore vredne 40 miliona evra za ovu godinu. Razlog tome je imidž Srbije u poslednjih godinu dana kao proruske zemlje i njihovi partneri iz EU nisu produžili ugovore već su se odlučile za bugarske i rumunske firme. Doduše, imali smo i kompanije koje su zaključile nove ugovore sa evropskim partnerima jer su kao podizvođači u vezi sa njima – kaže Rajić.

Marijana Avakumović