Kristijan Šmit protiv daljeg obeležavanja 9. januara

Banjaluka – „Deveti januar 2024. godine se u tom okviru i na taj način neće dogoditi”, komentarisao je (ne)imenovani supervizor Kristijan Šmit nedavnu proslavu Dana Republike Srpske i histeriju koja je nastala u Sarajevu posle obeležavanja tog praznika. Nemački diplomata prethdno je podržao zahteve da tužioci ispitaju nedavno obeležavanja 9. januara, nakon što su bošnjačka udruženja podnela krivičnu prijavu Tužilaštvu BiH protiv organizatora prslave nacionalnog praznika.

Šmit je za sarajevsko „Oslobođenje” komentarisao obeležavanje 9. januara u Istočnom Sarajevo ponovivši da očekuje od Tužilaštva BiH da proveri i pregleda govore, odnosno sve ono što su javni dužnosnici tog dana izjavili, a što je u suprotnosti sa presudom Ustavnog suda.

„Rekao sam da tamo ništa nemaju tražiti službenici iz državne službe i zbog toga polazim od pretpostavke da će se brižljivo analizirati i proveriti sve šta se tamo dešavalo. Sada se moramo odmaći od 9. januara 2023. i gledati u budućnost. Treba reći da se 9. januar 2024. u tom okviru i na taj način neće dogoditi. Dakle, mogu se slaviti i državni i praznici entiteta, ali to se može raditi na drugi način i nikome zbog toga neće pasti kruna s glave”, kazao je Šmit za „Oslobođenje”. Ustavni sud BiH dva puta je osporio proslavu 9. janaura uz orbazloženje da se u datumu kada je formirana Republika Srpska, koja je i dejtosnki sporazumom priznata kao strana potpisinica, ne pronalaza drugi narodi koji žive u tom entitetu.

U Srpskoj je sproveden referendum na kom se 99 odsto građana pozitivno izjasnilo o obeležavanju ovog praznika, ali je Ustavni sud BiH i rezultate tog referenduma – poništio.

Pre nekoliko dana iz Udruženje žrtava i svedoka genocida i Udruženje Pokret Majke enklava Srebrenica i Žepa od vlasti i Tužilaštva BiH zatražili pokretanje postupka protiv osoba odgovornih za organizaciju proslave, kako su naveli, neustavnog Dana RS u Istočnom Sarajevu. Potom su mediji izvestili kako su „Zelene beretke”, Patriotska liga BiH, Udruženje Generala BiH, Koordinacija boračkih udruženja Kantona Sarajevo, Žene borci u Armiji RBiH i druga udruženja podneli krivičnu prijavu protiv RS, Grada Istočno Sarajevo i Banjaluke, te protiv predsednika Srpske Milorada Dodika, premijera Radovana Viškovića, srpskog člana i predsedavajuće Predsedništva BiH Željke Cvijanović, kao i gradonačelnika Istočnog Sarajeva Ljubiše Ćosića i gradonačelnika Banjaluke Draška Stanivukovića.

Šef poslaničkog kluba SNSD-a u Skupštini RS i član Odbora za politički sistem pravosuđe i upravu Igor Žunić kaže za „Politiku” da je histerija koja se ponavlja svake godine na ovaj dan a koja, kako kaže, dolazi od radikalnih bošnjačkih struktura proizvedena političkim odlukama Ustavnog suda.

„Republika Srpska je stvorena 9. januara 1992. voljom srpskog naroda izraženom kroz odluke koje su doneli predstavnici Srba u tadašnjoj BiH. Stvorena je u miru, a odbranjena u ratu i to je činjenica koju nijedan politički sud ne može da promeni”, kaže Žunić. On podseća da je Dan republike potvrđen 2016. kroz plebiscitaran referendum građana Srpske.

„Dugo godina su taj praznik čestitali i bošnjački političari a neki su prisustvovali i proslavama. Bošnjačkim političarima bi bilo bolje da se pozabave odlukama tog istog suda koji je neustavnim ocenio otimanje srpskih stanova kroz Zakon o otkupu stanova na kojima postoji stanarsko pravo u FBiH i nizom odluka u kojima su kršena prava Srba u tom entitetu. Za rođendan Srpske ne može biti merodavan sud, on se ne može poništiti niti se može promeniti datum kada ste rođeni”, rekao je Žunić.  Komentarišući prijavu koju su protiv organizatora proslave podnela udruženja iz FBiH, predsednik RS Milorad Dodik je pre nekoliko dana rekao da im je bolje da se naviknu na Dan republike i dodao da je pravo svih da rade šta misle, ali da to nije doprinos opstanku BiH.

„Sledeće godine obeležićemo Dan RS još svečanije. Formiranje RS desilo se 9. januara - u miru. Narod je 2016. na referendumu rekao da hoće obeležava taj datum. Do referenduma o secesiji BiH od Jugoslavije ništa se nije dešavalo, jer destabilizacija i sukobi kreću tek posle toga, a ne posle 9. januara 1992. godine, koji je bio odgovor na ranija skrnavljenja prava Srba kao konstitutivnih u BiH. Rat je počeo nakon što su Srbi 1. marta preglasni na referendumu koji nije bio zakonit”, istakao je Dodik. On je podsetio da je RS postojala i pre Dejtonskog sporazuma, čije anekse je sve potpisala, te da je i sam visoki predstavnik sprovodio izmene Ustava RS i pozivao se na najviši pravni akt Srpske koji je usvojen 28. februara 1992. godine a koji je i danas na snazi. „Kako je onda moguće da nam kažu da RS nije postojala pre Dejtona? Srpska je potpisnik i Ustava BiH i svih ostalih 11 aneksa mirovnog sporazuma. Srpska je bila faktor i pre nastanka Dejtonskog sporazuma, sve ostalo je pokušaj falsifikovanja istorije”, naveo je Dodik.

Poslanik u parlamentu BiH i banjalučki advokat, Milan Petković istakao je da ne postoji krivična odgovornost niti nosioca vlasti u Srpskoj niti određenih pravnih lica zbog obeležavanja Dana RS.

On kaže da Ustavni sud jeste oglasio neustavnim Zakon o Danu republike, ali da to ne znači da Vlada Srpske ne može da donese određenu odluku o proslavi. Objasnio je da Ustavni sud ne može da zabrani obeležavanje i proslavljanje Dana RS.

„Ustavni sud nije naložio niti može da zabrani proslavljanje. Mi Dan RS možemo da slavimo, teoretski, čak i kada nemamo zakon, tako da ne možemo govoriti o bilo kakvoj krivičnoj odgovornosti”, istakao je Petković za banjalučke medije i podsetio da je Evropski sud za ljudska prava oglasio da Izborni zakon BiH nije u skladu s Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava, pa niko ne snosi krivičnu odgovornost što se organizuju izbori u BiH po tom zakonu.

Reagujući na podnošenje krivične prijave, gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković izjavio je da se time „teraju ljudi dalje od države BiH”, za koju nas, kako je rekao, stalno uveravaju da podjednako pripada svima nama.

„Jasno je da su njihove namere potpuno drugačije”, rekao je Stanivuković i dodao da smo „mi ti koji treba da podnosimo krivične prijave protiv onih koji neki drugi, za njih važan datum, kao što je na primer 1. mart, proslavljaju kako žele, jer očigledno je to u ovoj zemlji krivična odgovornost”.