Čitaoci daju više života piscu

Opraštajući se od Gordane Kuić, spisateljice koja je preminula u Beogradu u 81. godini, Vasa Pavković je na društvenim mrežama napisao da je ona ušla u srpsku književnost „sa strane” i da je objavila niz knjiga različite vrednosti, ali da će njeni najbolji romani i pripovetke zauvek čuvati njeno ime u našoj kulturi.

Počela je sa romanima da bi tek posle toga prešla na kraće forme – priče.

– Počela sam sa obimnim romanima i posle njih sedam zaključila da treba da se okrenem i kraćim formama. Uprkos oprečnim mišljenjima o tome šta je teže napisati, kratku formu ili roman, a ja mislim da je neuporedivo teže napisati roman, normalan put jednog pisca je uglavnom da počne sa kraćim formama i da roman dolazi na kraju. Kod mene je išlo naopačke – rekla je svojevremeno u jednom intervjuu za naš list.

A počela je da piše, ispričala je tada, bez namere da postane pisac:

– Nisam ni znala šta radim. Pisala sam, ne nisam ni pisala već sam želela da zabeležim priču o mojoj majci i njenim sestrama, jer su one bile žene koje su živele van svog vremena. Bile su izuzetno hrabre u veoma začaurenom, vrlo strogom sarajevskom društvu, jer su sve sledile svoje snove. U suštini, uprkos svim društvenim preprekama koje im je nametalo sarajevsko društvo, svaka od njih na kraju je uspela da dobije u životu ono što je za nju bilo najvažnije.

Gordana Kuić je napisala devet romana i dve zbirke pripovedaka. Njene porodične trilogije su bile veoma čitane, a romani „Cvat lipe na Balkanu” i „Miris kiše na Balkanu” su i ekranizovani. Ovaj drugi je postavljen i na baletsku i na pozorišnu scenu. Svojevremeno je rekla da je njeno iskustvo i sa adaptacijama i u baletsku i u pozorišnu predstavu veoma pozitivno. Baletska predstava „Miris kiše na Balkanu – balet o Riki” premijerno je izveden u Sarajevu 1992, a iste godine i u Beogradu na Bemusu. Pozorišna predstava „Miris kiše na Balkanu” igrana je u „Madlenianumu” sa velikim uspehom, a autorka knjige je bila puna hvale za Nebojšu Romčevića koji je radio dramatizaciju za pozorišnu predstavu.

– Mislim da je on jako dobar pisac i kod njega mi se dopada što lepo kombinuje tragično i komično. On igra na oštrici noža i nikada ne pada ni u patetiku ni u tešku tragiku – rekla je.

Divila se Ljubiši Samardžiću zbog elana s kojim je kao reditelj radio na seriji po knjizi „Miris kiše na Balkanu”. Mada je njoj ponudio da radi scenario za seriju, ona je to odbila, jer je smatrala da to treba da urade stručnjaci, dramaturzi, kako je na kraju i bilo.

Nikad nije insistirala na tome da je pisac i, kako nam je svojevremeno rekla, vrlo često bi zaboravila na to, ali pošto u formularima nije volela da piše kako je po zanimanju penzioner, tad bi iskoristila taj bonus i napisala da je pisac. Ali radost su joj donosile posledice njenih knjiga, recimo kad bi na sajmu potpisivala knjige i videla dugačak red u kome ima puno mladih ljudi. „Miris kiše na Balkanu” je, na primer, preveden na poljski upravo zahvaljujući jednoj grupi mladih ljudi koja je osnovala fondaciju za oživljavanje jevrejske baštine.

– Mislim da ono što određuje vrednost književnog dela nisu ni kritike, ni prevodi, već samo činjenica da li ste čitani i posle 50 godina. Svako ko pročita knjigu dao je više života piscu, a to je ono najvrednije – rekla je svojevremeno za naš list.