Olimpijski majstor za pice iz Surčina

Posle novogodišnje i božićne gozbe juče je na trpezi gospodarila pica. Našla se na tanjirima gurmana, ali i u zalogajima u hodu. Povod je Međunarodni dan pice, koji se slavi 17. januara od 2017. godine. Tada je tradicionalna umetnost napuljskih pica-majstora upisana na Uneskovu listu svetske baštine. U kalendaru ovaj datum posvećen je Svetom Antoniju d’ Abatu, zaštitniku pica-majstora. Srbija je čuvena po sarmama, pečenju, pitama i raznim gurmanlucima, ali i mi možemo da se dičimo kako imamo olimpijskog pobednika u pravljenju pica – Dragana Petkovića iz Surčina.

Okitio se bronzanom medaljom, ali njegove ruke su „zlatne” jer pravi najukusnije pice u prestonici. Tajnog recepta nema, važni su samo ljubav prema ovom poslu i upornost, a to potvrđuje priznanjem da je kulinarstvo zavoleo u vojsci, iako je završio srednju elektrotehničku školu. Zanat je počeo da peče sa drugom, a nastavio usavršavanjem u Udruženju majstora prave napolitanske pice u Napulju. Pre odlaska učio je italijanski jezik, u želji da što bolje savlada gradivo. Ađutant mu je bila Ukrajinka Irina Kukudak. Pokazao se kao odličan đak, pa iako su Italijani, kako priznaje, škrti u prenošenju znanja, jer smatraju da je pica njihovo nacionalno blago, prepoznali su njegovu darovitost i pozvali ga 2012. godine na Olimpijadu. Bio je jedini predstavnik sa Balkana. Nije mu, kaže, bilo lako, da se takmiči sa najboljima, ali bio mu je izazov da uči. To su zapazili i čelnici komisije pa su mu, na njegovo veliko iznenađenje, darovali i peć za picu. Transport poklona teškog gotovo dve tone bio je prava avantura. U dvorište je peć na drva spuštena kranom, a kako nije mogla da se unese u njegovu radionicu, zidovi i krov kuće „krojeni” su oko peći. Pedesetogodišnji Dragan pun je elana, pa se okušao i u oslikavanju pica. Za taj umetnički poduhvat zainteresovao ga je Napolitanac Domeniko Krola.

– Pitao sam ga da li može da napravi moj portret, ali me je odbio, i tako sam ja odlučio da saznam šta je to crtanje po testu. Moj prvi pica-art bio je sa likom Novaka Đokovića – priča Petković i dodaje da je radio i portret Tesle, Maradone, logo Fudbalskog saveza Srbije, grb Srbije... Uvek to radi s namerom da obraduje drage osobe i tome pristupa emotivno.

Za jednu art-picu potreban mu je ceo dan jer se to radi u fazama. Priprema je najvažnija, a mora se voditi računa o postojanosti namirnica, od kojih je najosetljiviji kačkavalj. Od alata glavni je skalpel i to onaj koji koriste zubni tehničari. Pica-art je njegov hobi, a pravljenje „običnih” pica je njegova svakodnevica. U toku radnog vremena može da ih napravi i pedesetak.

Idealna pica, ističe majstor-umetnik, ima najviše pet sastojaka – paradajz pelat, kačkavalj, maslinovo ulje, bosiljak... Prema standardima, prava pica je „margarita” u koju ide paradajz, mocarela i bosiljak, i ima boje italijanske zastave (crvena, bela, zelena). Nastala je u čast Margarite Savojske, italijanske kraljice kojoj je kuvar Rafaele Espozito napravio picu u piceriji „Brandi” u Napulju 1889. godine.

– Važno je da je korica hrskava i testo tanko. Ali za Surčince je to „mršava” ponuda. Njihov apetit najbolje zadovolji pica na sremački način, koju su nazvali „bogata”, u koju uz pečurke, prema njihovom zahtevu stavim pečenicu, vrat, slaninu, pavlaku, jaja, kulen, ljute začine, kečap i sve što im na pamet padne, samo da izdašno testo „puca” od nadeva – kroz smeh priča Dragan i tvrdi da u frižideru uvek mora da ima slaninu.

Draganu podršku u poslu pružaju supruga Milena i sinovi Nikola (22) i Mihailo, koji ide u Srednju ugostiteljsku školu.