U Berlinu od prvog januara obavezni solarni paneli na novim krovovima

U Berlinu su fotonaponski ili solarni termalni sistemi već instalirani na brojnim krovovima, ali će ubudće da ih bude znatno više. Od prvog januara na svim novoizgrađenim zgradama, kao i na postojećim obnovljenim berlinskim krovovima obavezno je postavljanje solarnih panela.

Berlinski solarni zakon (Berliner Solargesetz) na snazi ​​je još od 2021, a od početka ove godine obvezna je i ugradnja solarnih panela na svim novoizgrađenim i renoviranim berlinskim krovovima. Postavljen je vrlo ambiciozan cilj (Master planom Solarcity) prema kome bi do 2045. godine četvrtina energije proizvedene u Berlinu trebala da bude iz solarnih panela. Da bi se to i realizovalo na gradskim krovovima potrebno je postaviti fotonaponske sisteme snage 4400 megavata, a taj cilj se može postići upravo zahvaljujući Berlinskom solarnom zakonu.

Izuzeci od ove obaveze odnosiće se na krovove koji su okrenuti ka severu, kao i na slučajeve kada je postavljanje solarnih panela tehnički neizvodljivo.

Nedostaju monteri

U Berlinu je trenutačno instalirano oko 13.500 fotonaponskih panela, od čega je njih 2.500 postavljeno 2022. godini. Iako je riječ o velikim brojkama, to ipak nije dovoljno za postizanje navedenog cilja do 2045. godine. Prema rečima Karstena Keringa, direktora nemačkog udruženja za solarnu energiju  (BSW), u sledećih 20 godina potrebno je instalirati najmanje 200.000, ako ne i 300.000 solarnih panela.

„To znači da nam je godišnje potrebo 10.000 novih fotonaponskih panela”, zaključio je Kering i dodao da se solarni paneli masovno proizvode, ali problem predstavlja nedostatak majstora za ugradnju sistema zbog čega se u Nemačkoj  na montažu čeka mesecima.

U Nemačkoj prestonici postavljanje baterija za skladištenje solarne energije subvencioniše se u iznosu do 15.300 evra.

Solarna energija donosi i zaradu

Koristi od ugradnje fotonaponskih sistema imaće i vlasnici kuća koji ne žele da ih postave o svom trošku. Po rečima direktora nemačkog udruženja za solarnu energiju  krov može da se iznajmi i na njemu proizvodi solarna energija za oko 10 centi po kilovatsatu, dok kod snabdevača na tržištu električne energije cena iznosi 40 centi po kilovatsatu. To znači da instalacija fotonaponskih sistema nije neophodna samo da za zaštitu klime, već je dobra i za kućni budžet svakog potrošača, rekao je Kering.

Za i protiv solarne energije

U cilju podrške ostvarivanju cilja Evropske unije da dostigne klimatsku neutralnost do 2050. godine, Evropski parlament je prošle godine usvojio izveštaj u kom se poziva na pokretanje programa podrške postavljanju krovnih solarnih elektrana širom EU.

Na krovovima u EU može pomoću solarnih panela da se proizvede 680 teravat-sati struje godišnje i da se tako pokrije četvrtina sadašnje potrošnje, navodi udruženje Solar pauer Jurop (SolarPower Europe).

Međutim, nisu svi saglasni da je solarna – energija sunca bez mane. Postavlja se pitanje da li je urađena ekonomska analiza proizvodnje solarnih panela, njihovog postavljanja, održavanja, reciklaže… Tu su i baterije za akumuliranje energije, od čega se one prave?

Potrošnja energije

Prema podacima iz 2019. godine prosečan stanovnik Republike Srbije trošio je 21.482 kW/h energije. Potrošnja u SAD je iznosila 78.897 kW/h po stanovniku, a u Kanadi 105.540 kW/h, dok je u Nigeru potrošnja po stanovniku bila samo 473 kW/h.

Kanada je proizvela 4,39 TWh solarne energije u 2020. godini, a SAD su proizvele 132,62 TWh. Proizvodnja u Australiji je iznosila 18,6 TWh, a u Belgiji 4,6 TWh. Srbija je u 2020. godini proizvela 0,01 TWh energije iz solarnih sistema, navodi se na sajtu ourworldindata.org.