Peruanci ne odustaju, predsednica se ne povlači

Ne smiruju se protesti protiv nove peruanske predsednice, koja je nedavno obeležila prvih mesec dana vladanja uz nerede na ulicama i više desetina poginulih demonstranata.

Oko 55 ljudi je izgubilo život u sukobu s policijom na demonstracijama protiv Dine Boluarte, koja je došla na čelo države prošlog decembra posle svrgavanja i hapšenja levičarskog predsednika Pedra Kastilja.

Nemiri u Peruu doprineli su povećanju nestabilnosti u Latinskoj Americi. S nevoljama se suočava više levičarskih vlada, od brazilskog predsednika Luiza Ignasija Lule da Silve, koji poručuje da je protiv njega pokušan državni udar, do čileanskog lidera Gabrijela Borića, čija je popularnost drastično opala.

U peruanskoj prestonici Limi i još nekoliko oblasti traje vanredno stanje zbog sukoba građana i policije. Demonstranti se ne povlače s ulica ni posle više od mesec dana otkako je Kastiljo završio u zatvoru, a na njegovo mesto došla njegova dotadašnja potpredsednica.

U petak su svet obišle slike na kojima se vidi kako je tokom demonstracija izbio ogroman požar u istorijski vrednoj zgradi u Limi. U prestonicu se slivaju nezadovoljni građani iz siromašnijih i ruralnijih delova zemlje. Mnogi od njih demonstriraju u nošnji autohtonog stanovništva, koje je u velikoj meri glasalo za Kastilja.

Kastiljo je nameravao da raspusti skupštinu i vlada dekretom, ali ga je skupština pretekla, optužila ga za pokušaj državnog udara i svrgla, postavljajući potpredsednicu na čelo države.

Iako je legitimno izabran 2021. uz pomoć glasova seljaka, radnika i domorodačkog stanovništva iz unutrašnjosti zemlje, Kastiljo je s mukom vladao. Stalno je bio u sukobu s parlamentom, koji je pod kontrolom desničarske opozicije i političke elite iz Lime. Imao je probleme i s brojnim ministrima, koji su napuštali kabinet i destabilizovali vladu.

Dok Kastiljo čeka suđenje u zatvoru, učesnici protesta zahtevaju da bivši predsednik bude oslobođen, kao i da nova predsednica podnese ostavku. Demonstranti insistiraju na raspisivanju izbora i pravdi za poginule saborce. Kako piše španski dnevnik „Pais”, Dina Boluarte je prošle sedmice zamolila za oproštaj zbog broja poginulih građana, ali je umanjila značaj onoga što zahtevaju njeni politički protivnici i jasno stavila do znanja da ne misli da se povuče.

„Vladaću u ime miliona Peruanaca, a ne u ime ekstremne manjine koja pali i uništava zemlju”, poručila je šefica države.

Prema istraživanju agencije „Ipsos”, više od 70 odsto građana ne podržava predsednicu, a 80 odsto građana ne podržava parlament, prenosi peruanski list „Hestion”.

I u susednom Čileu vlada se suočava s padom popularnosti i preispitivanjem legitimiteta. Levičar hrvatskog porekla Gabrijel Borić je prošlog marta postao međunarodna politička zvezda jer je izabran za čileanskog predsednika sa samo 36 godina, ali je njegov rejting u međuvremenu spao na 25 odsto. Tokom dosadašnje kratke vladavine, Borić je postigao manje nego što je želeo, pre svega zato što su građani odbacili njegov predlog o promeni Ustava. Na referendumu je propala vladina zamisao progresivnog ustava, koji bi garantovao zemlju autohtonom stanovništvu, abortus i 50 odsto žena u državnim ustanovama.

Čileanci su nezadovoljni i zbog inflacije, koja prema zvaničnim podacima iznosi više od 12 odsto i najviša je u poslednjih 30 godina. Zbog poskupljenja, poništeni su efekti vladinih mera kao što je povećanje minimalca i socijalne pomoći.

Dok je u Čileu na vlasti mlad političar, koji tek otkriva granice levice u Latinskoj Americi, u Brazilu se na vlast vratio prekaljeni levičar Lula. Ipak, ni iskustvo nije pomoglo novom starom brazilskom predsedniku da sledeću etapu u političkoj karijeri započne bez turbulencija. Tek što je ove godine treći put postao šef države, Lula je gledao kako više hiljada podržavalaca njegovog prethodnika Žaira Bolsonara upada u predsedništvo, Kongres i Vrhovni sud. Pristalice donedavnog desničarskog predsednika ustale su protiv Lule i lomile inventar u institucijama u Braziliji, smatrajući da su izbori održani jesenas bili namešteni.

Iako je policija posle tri sata uspostavila red i uhapsila veliki broj demonstranata, jednodušna ocena svetskih medija je da su događaji 8. januara ostavili dubok ožiljak na brazilskoj demokratiji i iskomplikovali povratak latinoameričke levice.

Prvu Lulinu epohu (2003–2010) obeležili su ekonomski rast i poboljšanje životnog standarda za milione siromašnih Brazilaca. Lula je posle drugog mandata osuđen za korupciju i neko vreme je proveo u zatvoru, dok je desnica osvajala vlast. Kad je presuda protiv njega poništena, ponovo se kandidovao i u oktobru nadjačao Bolsonara na biralištima. Ipak, bila je to najtešnja pobeda u istoriji brazilskih izbora. Podele su toliko velike da brojni Brazilci danas ne vide legitimnog predsednika u Luli, kao što ga mnogi nisu videli ni u Bolsonaru.