Najveća kazna za antivaksere je bolest deteta

Pandemija kovida 19 nije prošla, sezona obolevanja od gripa se tek zahuktava, više respiratornih infekcija je u cirkulaciji, a zabeležena je i pojava malih boginja i tuberkuloze u nekim gradovima Srbije. Zbog toga lekari apeluju na građane da se imunizuju protiv onih bolesti za koje postoji vakcina i da se čuvaju od infekcija koje se dobijaju respiratornim putem. Dodatni oprez se savetuje u narednih nedeljama, kada se svi đaci vrate u školske klupe, jer se nakon toga očekuje porast broja obolelih od respiratornih infekcija, virusa korona, gripa…

U razgovoru za „Politiku” prof. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, kaže da će se deca tada vratiti u zatvorene prostore i da se već druge nedelje od povratka u škole može očekivati realno povećanje broja inficiranih od svih respiratornih virusa. „Apelujemo na primenu svih mera u kolektivima, pre svega na provetravanje prostorija, držanje distance, pranje ruku i izlazak napolje dok je veliki odmor. Ukoliko se neko dete prehladi, ima povišenu temperaturu i simptome respiratorne infekcije, bitno je da ostane kod kuće. Oporavak bi trebalo da nastupi nakon sedam dana u 90 odsto slučajeva. Zato će se ta deca vrlo brzo vraćati školskim obavezama. Činjenica je da smo okruženi virusima. Ali, ne očekujemo eksplozivnu učestalost respiratornih oboljenja. Ako dođe do porasta obolelih, to će biti postepeno i moći ćemo da pratimo epidemijsku situaciju”, naglasila je dr Jovanović.

Da li ste zabrinuti zbog rasta broja obolelih od kovida 19?

Prema podacima kojima institut raspolaže, broj obolelih od kovida je postepeno u porastu. Taj porast se beleži poslednjih nekoliko nedelja, ali on, ipak, nije tako visok i ne dovodi do većeg broja lečenja pacijenata u bolnicama. Oboleli od virusa korona su uglavnom na kućnoj izolaciji. Kliničke slike obolelih su blaže u odnosu na prethodne talase obolevanja od kovida 19. Uglavnom pacijenti imaju infekcije respiratornog sistema blažeg oblika i bolove u mišićima i zglobovima, a nekada se uz to jave i problemi sa stomakom koji su prolaznog karaktera. Ali, sada se javljaju i neke druge respiratorne bolesti i virusi, kao što su respiratorni sincicijalni virus i kod dece rota virus, kao i sva tri tipa virusa gripa.

Očekujete li da u Srbiju stigne i kraken, podvarijanta omikron soja virusa korona, od kojeg mnogi strahuju?

Virus XBB1.5 u ovom trenutku u Srbiji još nije detektovan. Ali se to može očekivati u narednom periodu, kao što je bio slučaj i sa drugim podvarijantama omikrona, posebno kada postane dominantan u zemljama u našem okruženju. Za medicinsku struku to ne treba da bude zabrinjavajuća vest, zato što sve više znamo o ovom virusu, koji je dominantan u SAD. Brzo se i lako prenosi, ali se manifestuje blažim kliničkim slikama. Veoma često zaobilazi vakcinalni imunitet prema nekim izvorima, ali to ne znači da će klinička slika obolelog biti teška.

Da li i na taj podsoj virusa ima dejstvo bivalentna vakcina protiv kovida 19, koja je nedavno počela da se primenjuje u našoj zemlji?

Sve vrste vakcina protiv kovida 19 utiču pozitivno na pojačanje zaštite od bilo koje podvarijante omikrona i SARS kov 2 virusa. Što se više ljudi vakciniše u populaciji, to će se teže pojavljivati obolele osobe koje će biti izvor novih infekcija. Bivalentna vakcina deluje ne samo na one podtipove od kojih je sačinjena već ima šire dejstvo na omikron soj i pojačava razvoj antitela u cirkulaciji na SARS kov 2 virus bez obzira na vrstu podvarijante virusa. Istraživanja pokazuju da ako je neko obavio vakcinaciju jednom buster dozom, posle tri meseca ima zaštitu od 45 odsto na bazi procene koncentracije antitela u serumu. Ako je dobio još jednu buster dozu, onda zaštita raste na 65–70 odsto.

Koliko je građana do sada primilo bivalentnu vakcinu?

Više od 5.500 ljudi. Na raspolaganju imamo dve vrste, „Moderninu” i „Fajzerovu” vakcinu. Obe su bivalentne, mRNK vakcine. Prioritetna grupa za vakcinaciju su stariji od 50 godina, osobe sa hroničnim bolestima, posebno organa za disanje, ali i osobe koje su u stalnom kontaktu sa velikim brojem ljudi ili boluju od neke druge hronične bolesti ili stanja, osoba sa primarnim i sekundarnim imunodeficijencijama, osoba sa komorbiditetima, korisnika i zaposlenih u domovima za stara lica, zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Svako ko je preležao bolest pre više od tri meseca i svako ko je pre više od 90 dana vakcinisan – treba da se odluči za bivalentnu vakcinu.

Može li se očekivati i sudar kovida 19 i gripa? I hoće li grip ove godine imati epidemijski karakter?

Postoji mogućnost da jedna osoba ima dva virusa, grip i kovid 19, ali u ovoj sezoni nije zabeležen takav slučaj. U prvoj nedelji ove godine registrovali smo više od 8.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu, koja su se najviše pojavljivala kod dece. Do sada su u Srbiji potvrđena sva tri tipa virusa, AH1 (pdm09), AH3 i tip B, sa dominacijom podtipa gripa AH3. Neizvesno je predvideti epidemijski tok i trend obolevanja, ali je činjenica da je grip potvrđen na teritoriji 18 okruga u Srbiji. To nije bilo uobičajeno prethodnih godina. Prilično je raširen, i sigurno je više prisutan u odnosu na evidentirani broj onih kod kojih je potvrđen. Rani početak pojave gripa ukazuje i na izraženiju sezonu obolevanja od ove bolesti. Nije jaka po intenzitetu, ali je rano počela. Za sada nemamo registrovane smrtne slučajeve, koji se mogu dovesti u vezu sa gripom, što je dobro.

Kako uopšte ljudi mogu da znaju da li imaju virus korona, grip ili neku drugu respiratornu infekciju?

Dilema uvek postoji. Bez laboratorijske potvrde i testiranja na SARS kov 2 virus ne možemo da znamo. To je posao lekara opšte prakse. Važno je da ljudi sa veoma visokom temperaturom što pre odu u dom zdravlja. Respiratorni simptomi su mnogo izraženiji kod virusa gripa. Kovid 19 ima sporiji tok razvoja bolesti – najčešće, i oboleli uglavnom nemaju u početku visoku temperaturu. Ali, sve to može da varira od osobe do osobe, jer kako se virus korona menja – menja se i klinička slika kod pacijenata. Ukoliko neko ima simptome infekcije, treba da ostane kod kuće nedelju dana, da ne ide na posao i, naravno, da poseti lekara. Bitno je da na vreme osoba počne da uzima propisanu terapiju. Uglavnom se savetuje uzimanje vitamina i dosta tečnosti, kao i mirovanje. Po preporuci lekara, pacijent radi i laboratorijske analize, kako bi se utvrdilo da li je reč o virusnoj infekciji i o kojoj.

Ovih dana je veliki problem i pojava malih boginja u Smederevu. Da li ste iznenađeni što se vraća ta bolest, za koju postoji obavezna vakcinacija MMR vakcinom?

Nažalost, ponovo smo svedoci pojave obolelih od morbila. U periodu od kraja 2017. do juna 2019. godine u Srbiji je registrovana velika epidemija malih boginja, sa 5.798 potvrđenih slučajeva i 15 smrtnih ishoda, od čega je četvoro dece bilo mlađe od pet godina. Čitav zdravstveni sistem radi na eliminaciji morbila u našoj zemlji i na tome da se procesom vakcinacije obuhvati 95 odsto dece. Tako može da se osigura bezbedna sredina, bez mogućnosti da dođe do pojave malih boginja. Poslednjih godina, a posebno u vreme pandemije kovida 19, došlo je do postepenog opadanja broja vakcinisane dece MMR vakcinom, a samim tim i stvaranja nebezbednog okruženja u kome se pojavio virus i „probijanja” najslabijih karika, odnosno obolevanja dece koja nisu stigla da se vakcinišu. Trenutni podaci pokazuju da su sva obolela deca sa područja Smedereva nevakcinisana, a tri odrasle obolele osobe su nepoznatog vakcinalnog statusa. Vakcinacija dece sa dve doze MMR vakcine, u drugoj godini života i pre polaska u školu, znači da je urađena potpuna imunizacija. U Srbiji je u 2021. godini samo 74,8 odsto dece do dve godine vakcinisano MMR vakcinom, dok je obuhvat dece predškolskog uzrasta sa drugom dozom vakcine dostigao 85,8 odsto. To nije dovoljno.

Zbog čega smo došli u situaciju da roditelji ne žele da vakcinišu decu?

Razlozi su brojni. To je slično i u drugim zemljama. I talasi obolevanja od kovida 19 su svakako uticali na neko nenamerno odlaganje vakcinacije. Sada više ne postoje takvi razlozi. Ljudi nisu možda dovoljno informisani da se potpuna vakcinacija postiže sa dve doze vakcine. Ukoliko neko nije vakcinisao dete, uvek je momenat da ga odvede kod pedijatra u dom zdravlja i to obavi. Ta dopunska vakcinacija takozvanih propuštenih godišta je potrebna u ovom trenutku. Virus je oko nas. Bojimo se da se osim Smedereva pozitivni slučajevi ne pojave i u drugim gradovima, gde je obuhvat vakcinacijom mali.

Za roditelje čija deca nisu vakcinisana postoje kazne, a ti mališani ne mogu da pohađaju vrtić i školu?

Vakcinacija MMR vakcinom je obavezna prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Roditelj po zakonu ne može da odbije vakcinaciju, osim u slučaju postojanja medicinske privremene ili trajne kontraindikacije. Za roditelje koji odbijaju vakcinaciju predviđena je novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara. Najveća kazna je bolest deteta, a to se može sprečiti vakcinom.

U kojim opštinama je najviše dece vakcinisano MMR vakcinom, a gde najmanje?

Prema podacima iz 2021. godine, prvom dozom je najveći obuhvat zabeležen u 12 manjih opština, kao što su Bogatić, Koceljeva, Ljubovija, Ljig, Žabari, Požega, Lučani, Bela Palanka, Crna Trava, Majdanpek, Lapovo, Bojnik. Najmanji obuhvat bio je u Vladičinom Hanu, Surdulici, Novom Sadu… Kada je reč o drugoj dozi, među opštinama sa najvećim obuhvatom nalazi se Kikinda, a najnižim Surdulica. Ni u Beogradu nismo postigli zadovoljavajući nivo imunizacije, pa ga treba povećati za nekih 15 odsto. Prošle godine smo pojačali imunizaciju takozvanih propuštenih godišta dece koja nisu bila vakcinisana, što je dobro urađeno u Jagodini, Požarevcu…

Deca na bolničkom lečenju u dobrom stanju

I tuberkuloza ovih dana pravi probleme kod dece u Novom Pazaru?

Ova epidemija pokazuje da tuberkuloza nije zaboravljena bolest, ali je izlečivo oboljenje koje se pravovremenim otkrivanjem i lečenjem može staviti pod kontrolu. U prošloj godini registrovali smo tuberkulozu kod 434 osobe u Srbiji. Bolest je utvrđena kod 24 deteta do 18 godina, a 2021. i 2020. je taj broj bio manji. U prethodna dva meseca prijavljene su dve porodične epidemije ove bolesti u Novom Pazaru, gde je bilo šestoro dece školskog i dvoje predškolskog uzrasta. Epidemiološka služba radi istraživanja kontakata tih slučajeva, prati se njihovo kretanje, obavljaju se određeni pregledi. Neko može da ima virus u sebi, a da ne oboli. Deca koja se nalaze na bolničkom lečenju dobro se osećaju.