Zapetljavanje saobraćaja

U poslednje vreme vodi se polemika kako izmestiti okretnicu na Studentskom trgu u Beogradu. Polemičare ne poznajem, niti sam se upuštao u predložena rešenja, jer nisam video nijedan predlog koji bih podržao, a to je da se odustane od tog projekta.

Svaki saobraćajni projekat iziskuje ozbiljne predistražne radnje u vidu brojanja saobraćaja, demografskih očekivanja, razmeštaja postojećih i budućih poslovnih i javnih funkcija... U slučaju pešačih zona, najvažniji faktor su sadržaji tog prostora, kojem će gravitirati budući pešaci, a da se ne ugrozi dinamički saobraćaj. Takođe, poznato je da svaka tangentna saobraćajnica iziskuje i dobru radijalnu vezu, kojom bi se „ulivala” i „izlivala” vozila. Srećom, zatvaranje Knez Mihailove ulice prošlo je skoro bezbolno, jer je na tangentu ulica Pariske komune i Rige od Fere imala radijus od ulica Kolarčeve i Vasine.

Da se pozabavimo malo i sadržajem te buduće pešačke zone. Tri velika fakulteta, Rektorat i dva muzeja prestavljaju krajnje sterilan prostor da bi privukao pešake.

Da se vratimo malo i pomenutoj Knez Mihailovoj ulici. Ona ni danas nije toliko opterećena da bi u njoj bio neki „krkljanac”, a bila bi i manje zauzeta da nije više od polovine pešaka, koji njom odlaze ili se vraćaju s Kalemegdana, koji bi mogao da postane jedna od najvećih i najatraktivnijih pešačkih zona u Evropi, samo kada bi se malo olabavili stereotipi, pa se tamo uneli neki mini-sadržaji, kao npr. na Monmartru ili u Limasolu, gde po strogo kontrolisanim gabaritima i estetskim kriterijumima imamo i bistroe/tavernice sa samo dva stola.

Ako baš hoćemo širenje zone za pešake, okrenimo se ka Topličinom i Kosančićevom vencu, gde puca vidik, a ne smeta saobraćaju.

Hteo bih, na ovu temu, da povučem paralelu i s gradom u kojem živim, Kragujevcom. Po uzoru na „velikog brata” – Beograd, pre četiri decenije je pokrenuta ideja da i Kragujevac dobije svoju pešačku zonu. Tročlana komisija, u koju sam bio imenovan, kao tada glavni gradski stručnjak za saobraćaj, trebalo je da da mišljenje o tom projektnom zadatku, koji je uradila tadašnja Direkcija za urbanizam i izgradnju (DUIK). Već na prvom sastanku osporio sam tu ideju, koja je podrazumevala zatvaranje za saobraćaj glavne ulice, jer time bi se stvorio „tromb u saobraćajnom krvotoku grada” i prekinula prirodna veza centra s delom grada preko Lepenice, veličine Čačaka. Kao alternativu, predložio sam, pedesetak metara odatle, zonu ispred velelepne zgrade suda, koja je saobraćajno prilično izolovana i, za razliku od ponuđenog predloga, gde bi se u pešačkoj zoni našle samo jedna kafana i prodavnice veša, ovde su bili kafana „Moskva”, hotel „Dubrovnik” i „Bezistan”. Visoki gradski funkcioner, zaposlen baš u DUIK-u, grubo me je prekinuo rečima da nije moje da razmišljam i dajem alternative, već da stručno obrazložim ponuđeni projektni zadatak. Odmah sam ustao, izuzeo svoje mišljenje na već pripremljeni zaključak i napustio sastanak.

Pešačka zona je izgrađena i vremenom je postala kafanska zona, pešacima su ostala dva uzana trotoara, koji su u vreme moje mladosti bili „korzo”, a saobraćaj je našao alternativu – upravo na ulicu koju sam predlagao za pešake.

Nedavno se pojavila ideja da sada i Kragujevac treba da dobije drugu pešačku zonu, gle čuda – upravo na površini koju sam predlagao pre četiri decenije. Time se saobraćaj odbacuje za još sedam stotina metara, ka zgradi Skupštine grada, a to znači produžetak putanje vozila, što ima za posledicu više vozila na ulici i veće gužve na ionako opterećenoj površini za saobraćaj. Kafana i hotela više nema, zamenile su ih banke, neće biti ni posebnog parkinga, koji je rekonstruisan pre samo dve, tri godine. Gubitak tih više od sto parking mesta biće nenadoknadiv za grad. Kao što se i u Beogradu obećava garaža ispod Studentskog parka, tako i ovde se planira garaža, udaljena oko pola kilometra, a zgrada poreske Uprave, u kojoj u svakom trenutku stotinak građana obavlja svoje obaveze, ostaje u središtu buduće pešačke zone.

Dva puta sam pozvao lokalnu TV RTK kako bi se povela javna rasprava o ovom pitanju. Ljubazna sekretarica mi je rekla da je tema zanimljiva i da će me urednica obavezno pozvati. Hteo sam da ponudim da grad smogne snage i postojeću pešačko-kafansku zonu vrati za vozila i izgradi novu, na upravo ponuđenoj lokaciji. Kad sam video građevinsku ogradu na ovoj lokaciji, upravo pod prozorima RTK, shvatio sam da do očekivanog poziva nikad neće doći.

Dragi građani oba grada, naoružajte se strpljenjem. Garaže će biti izgrađene za četiri do pet godina, ako iskrsne problem s arheološkim nalazima, imajte razumevanja za odlaganje od nekoliko godina. Ako je za utehu, i Kragujevčani toliko dugo čekaju obnovu Gradske pijace.

Slobodan Zečević,
dipl. inž. saob., Kragujevac