Savez Pariza i Berlina za odbranu Evrope

Posle višemesečnih napetosti i trvenja izazvanih ratom u Ukrajini Pariz i Berlin su ponovo udružili snage u odbrani evropskog mirovnog projekta.

Na samitu u Parizu povodom obeležavanja 60 godina od potpisivanja Jelisejskog sporazuma predsednik Emanuel Makron i kancelar Olaf Šolc, članovi obe vlade i parlamentarci dve države trudili su se da pokažu kako istorijsko francusko-nemačko partnerstvo ipak odoleva geopolitičkim potresima.

Osim otvorene podrške Ukrajini, prema usvojenoj deklaraciji planirane su zajedničke vežbe francusko-nemačke brigade u Litvaniji i Rumuniji, kako bi podržali svoje saveznike na istoku Evrope. U okviru novog energetskog modela u EU zasnovanog na diverzifikaciji snabdevanja Nemačka će se pridružiti projektu izgradnje pomorskog gasovoda za transport zelenog vodonika od Pirinejskog poluostrva do Francuske. Dve zemlje su se založile i za uspostavljanje linija brzih vozova koji bi trebalo da od 2024. povežu dve prestonice.

Otkako je krajem 2021. godine Olaf Šolc posle izbora nasledio Angelu Merkel osovina Pariz–Berlin, koja praktično drži EU na okupu, počela je ozbiljno da „škripi”. Dvojica lidera često nisu uspevala da prikriju međusobno neslaganje. Jakob Ros, istraživač u Nemačkom savetu za spoljne odnose (DGAP) u Berlinu, smatra da je uzrok tog zahlađenja više strukturalni problem nego njihov lični odnos. A ta trvenja reflektovala su se i na javno mnjenje. Prema istraživanju Ipsosa, 36 odsto Francuza i 39 procenata Nemaca su uoči samita u Parizu izjavili da odnosi dve zemlje „pate”.

„Nemačko-francuski motor je kompromisna mašina, dobro podmazana, ali ponekad bučna i obeležena teškim radom”, slikovito je objasnio nemački kancelar Olaf Šolc u Parizu odnose dve zemlje. Emanuel Makron je na to dodao da je cilj obe države isti: „Evropa koja je suverenija, koja ima više solidarnosti, koja drži svoju sudbinu u svojim rukama”.

Rat u Ukrajini razotkrio je razlike u strategiji između dve zemlje, što se posebno videlo u evropskim pregovorima o načinima da se izbore s nastalom energetskom krizom, da se obuzda inflacija, ali i kad je reč o budućim vojnim investicijama.

Obe zemlje su dale značajno oružje Kijevu, ali Volodimir Zelenski sada traži tenkove i moćnije oružje u pokušaju da napravi preokret u ratu protiv ruskih trupa. Makron ne isključuje slanje francuskih tenkova „leklerk”. Šolc, koji je pod velikim pritiskom, nije komentarisao da li će Nemačka pristati da obezbedi nemačke tenkove „leopard 2”.

Francuska i Nemačka takođe su se obavezale da će zajedno raditi na konsolidaciji Evropske unije kako bi bila otpornija, održivija i sposobnija da deluje nezavisno.

„Hajde da iskoristimo naše neraskidivo prijateljstvo i da oblikujemo sadašnjost i budućnost našeg kontinenta, zajedno s našim evropskim partnerima”, izjavio je Šolc u nedelju, na ceremoniji na Univerzitetu Sorbona, poručivši kako imperijalizam ruskog predsednika neće pobediti.

Ali Makrona i Šolca ne zabrinjava samo rat u Ukrajini, već i problemi u transatlantskoj trgovini zbog američkog zakona o smanjenju inflacije. Zbog namere Vašingtona da u narednih 10 godina interveniše sa oko 500 milijardi dolara kako bi američke kompanije postale konkurentnije dvojica lidera naglasila su potrebu da EU zajednički deluje.

„Želimo da zajedno sledimo tri cilja: tehnološki suverenitet, industrijalizaciju našeg kontinenta i dekarbonizaciju”, rekao je Makron.

Francuski predsednik je rekao da podržava plan šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen koji bi trebalo da bude odgovor na Bajdenove mere. EU će dozvoliti vladama da ekspanzivnije subvencionišu svoje zelene industrije i osnivanjem zajedničkog evropskog fonda.

U zajedničkoj deklaraciji Pariz i Berlin su se obavezali da razviju „zajedničku mapu puta” o korišćenju vodonika. Poručili su da će zajednički projekat cevovoda Španije, Francuske i Portugalije za transport zelenog vodonika, proizvedenog iz obnovljivih izvora, biti proširen i na Nemačku.

Podmorski gasovod „H2Med” od Pirinejskog poluostrva do Francuske trebalo bi da počne da radi do 2030. i moći će da transportuje dva miliona tona zelenog vodonika godišnje, što iznosi 10 odsto ukupne potrošnje Evropske unije. Španska ministarka za ekološku tranziciju Tereza Ribera rekla je da je pridruživanje Nemačke ovom projektu „odlična vest”.