Ustavnom sudu smetaju „zajedničke institucije" BiH

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Preostaje još samo to da Kristijan Šmit propiše zatvorske kazne za upotrebu sintagme „zajedničke institucije” pa da sve bude „demokratski” i da svi narodi zavole BiH, jedan je od ironičnih komentara koji su usledili nakon što je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim termin koji je u BiH u upotrebi već trideset godina.

Naime, Ustavni sud je minule sedmice na zahtev potpredsednika Predstavničkog doma BiH Denisa Zvizdića proglasio neustavnim sintagmu „zajedničke institucije” u Zakonu o zastavi BiH, što je ujedno najčešći termin kojim se u svakodnevnom govoru definišu organi BiH.

Na sudsku odluku nizali su su komentari, uglavnom podrugljivi, pa je i predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić rekao: „Ako nisu zajedničke, mogle bi da budu privremene”. Šeficu Kluba poslanika SNSD-a u parlamentu BiH Sanju Vulić začudilo je da sintagmu nisu preimenovali u „sarajevske institucije”.

Jesu li institucije BiH „zajedničke”, kako ih oslovljavaju Srbi, ili su to „državni” organi, kako bi voleli Bošnjaci, određenje je kojim onaj ko ga upotrebljava na izvestan način govori o tome kako doživljava BiH – kao centralizovanu zemlju ili zajednicu dva entiteta.

Za podnosioca apelacije Denisa Zvizdića ovo je „istorijska odluka” jer je sud potvrdio da „BiH po svom karakteru nije državna zajednica”. Ustavni sud je, između ostalog, naveo da je zakonodavac dodavanjem odrednice „zajedničke” ispred izraza „institucije” promenio smisao jednog člana Ustava koji propisuje postojanje isključivo „institucija BiH”.

„Upotreba reči ’zajedničke’ u zakonu ne bi bila u skladu s Ustavom BiH samo kada bi Ustav propisivao njenu zabranu. Ali, Ustav tu zabranu nije propisao”, primetio je profesor ustavnog prava Milan Blagojević.

Najvažnije institucije jesu Predsedništvo BiH i Parlamentarna skupština BiH, koja se sastoji iz dva doma.

Srpski član se u predsedništvo bira s teritorije RS, kao zasebne izborne jedinice. Isti je slučaj s Predstavničkim domom parlamenta BiH, u kojem je 14 mesta (od ukupno 42) ustavom rezervisano za poslanike iz RS, koji se biraju u tom entitetu. Srpske delegate za Dom naroda BiH bira Skupština RS u Banjaluci. Te činjenice – uz pravo veta koje je na raspolaganju u svakom od tih organa – za srpsku javnost potvrda su da je BiH konfederalna zemlja, u kojoj deluju dva potpuno nezavisna visokoautonomna entiteta, čiji se predstavnici i delegati u institucijama BiH samo sabiraju, što odgovara i formulacijama Ustava BiH, u kojem piše da je „BiH sastavljena od dva entiteta”.

„Sve što govori o decentralizovanoj BiH mora da bude i rečju eliminisano. Prefiks ’zajednički’ ništa ne menja ni u pojmu institucija BiH, no to je samo pokušaj da se zbog nesigurnosti u održivost BiH pokaže da su to jedinstvene, granitne, unitarne ustanove BiH”, kaže za Radio-televiziju RS Radomir Lukić, profesor ustavnog prava.

Bošnjaci, pak, u „zajedništvu” pronalaze manjak atributa državnosti BiH, to jest deficit argumenata za predstavu o zemlji koja bi po optici Sarajeva trebalo da liči na druge centralizovane zemlje. Bošnjaci Ustav i Dejtonski sporazum čitaju tako što u njemu negde pronalaze da je BiH nadređena entitetima. Naruku im ne ide to što Ustav predviđa potpuno suprotno uređenje zemlje – a zamišljeno ustrojstvo ne žele dva od tri naroda u BiH – ali im, s druge strane, pogoduje to što Ustavni sud trideset godina, glasovima tri stranca i dva Bošnjaka, donosi odluke koje direktno ili indirektno stvaraju ambijent koji pogoduje tim politikama.

„BiH je u osnovi zajednica republika i stoga je i termin zajedničke institucije ispravan, jer su i nastale zajedničkom inicijativom, ugovorom ili sporazumom”, pojasnio je Milan Petković, zamenik predsedavajućeg Ustavno-pravne komisije parlamenta BiH.