Godina velikih rizika za privredni rast Srbije

Strah za privredni rast Srbije više je nego opravdan – utisak je jučerašnje panel diskusije „Makroekonomski trendovi i šta nas očekuje u 2023. godini” koji je organizovao Naled. Jer, i dalje je prisutna globalna nesigurnost, inflacija, dok kamate ostaju relativno visoke i zbog toga nestimulativne za potrošnju.

Julija Ustjugova, šefica kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji, ocenila je da će u ovoj godini privredni rast biti usporen u odnosu na prošlu i da će taj trend biti potvrđen i ažuriranim prognozama MMF-a koje se uskoro očekuju. Naglasila je da postoji izuzetno velika nesigurnost i da je tako od početka rata u Ukrajini. Podsetila je da je Srbija s ovom finansijskom organizacijom nedavno sklopila stendbaj aranžman i da smo već u decembru uzeli milijardu evra, kao i da postoji namera da se uzme i ostatak tokom ove godine.

„Nastavljamo razgovore o tome u martu. Čini mi se da se finansijska tržišta ponovo otvaraju, pa će država moći i na taj način da se zadužuje”, kazala je Ustjugova. Prema njenim rečima, „stezanje” fiskalne potrošnje pomoći će monetarnim vlastima, odnosno Narodnoj banci, u smanjenju inflacije. Navela je da je bitno da resursi ostvareni kroz fiskalnu konsolidaciju budu usmereni na investicije. Ustjugova je podsetila da je energetika centralna tema aranžmana MMF-a sa Srbijom.

Učesnici panela bili su jednoglasni u oceni da je najvažnije kako će se kretati inflacija. Ona nominalno povećava BDP i prihode budžeta, ali smanjuje investicije i potrošnju. Prema njihovom mišljenju inflacija će u ovoj godini biti na nivou od osam do devet odsto. Bankari su saglasni da će zbog većih kamata i skupljih kredita da padne zaduživanje, a samim tim i potrošnja građana. Očekivanja su da će Narodna banka Srbije da nastavi da povećava referentnu kamatu za po 0,25 odsto i da će ona, koja sada iznosi 5,25, na leto da bude šest procenata. Nakon toga, ako inflacija počne da opada, moguće je i da naša centralna banka smanjuje referentnu kamatu.

Pošto je zastupljenost evra u našoj privredi velika potezi Evropske centralne banke (ECB) na nas mnogo utiču. Predviđanja bankara su da će ona nastaviti sa povećanjem euribora referentne kamate za po 0,5 odsto i da će on u periodu jun–septembar iznositi 3,4 procenta. Bankari takođe očekuju da će se stabilnost kursa zadržati.

Dragoslav Veličković, glavni ekonomista u OTP banci, rekao je da su njihove procene da je privredni rast u prošloj godini bio oko 2,2 odsto i da predviđa da će u 2023. iznositi samo jedan odsto.

„Smatramo da su centralne banke glavnih ekonomija kasno krenule sa pooštravanjem monetarne politike i povećanjem kamata što su učinile od sredine prošle godine. Na smanjenje privrednog rasta uticali su rast cena energenata, manja potrošnja, visoke kamate. Tokom kovid krize bilo je naštampano puno novca, a sada se banke suočavaju i sa povlačenjem novca iz opticaja”, naveo je Veličković.

Rizik po privredni rast predstavlja i pad u poljoprivrednoj proizvodnji, odnosno klimatske promene koje ih uzrokuju. Zbog toga se nada da će jedna od tri poljoprivredne godine biti dobra.

Miloš Zečević, direktor sektora za upravljanje aktivom i pasivom Erste banke, kazao je da kod naših najvećih spoljnotrgovačkih partnera neće biti privrednog rasta. U Nemačkoj će to biti nula ili 0,2 odsto, a u Italiji, čiji je problem visoki deficit i javni dug, 0,8 procenata. Dobro je što se u Kini očekuje rast od četiri do 4,5 odsto, jer druge svetske ekonomije zavise od nje. Senku stvara to što njen oporavak može da poveća cene energenata. Ona je doskora imala kovid ograničenja i manju potrošnju energenata. „Prognoziramo da će privredni rast u Srbiji iznositi oko 1,5 odsto i sve preko toga bilo bi dobro”, rekao je on.