Od državnih udžbenika do nacionalnih čitanki

Još se iščekuje zvanični epilog inicijative predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića da udžbenike iz srpskog jezika i književnosti, istorije i geografije ubuduće priprema i štampa isključivo država. Od ideje i prvih koraka s namerom da novi državni udžbenici za nastavu srpskog jezika, od prvog razreda osmoletke do kraja srednje škole, i iz istorije i geografije, od petog razreda osnovne do završnog srednje škole, budu u rukama đaka, ali i dogovora koji su o tome početkom marta 2021. godine jednoglasno postigli predsednik i resorni ministar prosvete Branko Ružić, proteklo je bezmalo dve godine.

Prva prepreka na tom putu – Zakon o udžbenicima, još nije promenjen. Predlog izmena i dopuna zakona kojim se uređuje pripremanje, odobravanje, izdavanje, povlačenje udžbenika za osmoletke i srednje škole odavno je pripremljen, po nalogu ministra Ružića. U redovnoj proceduri novi zakon o udžbenicima mogao je biti donet do juna 2021. godine, a po hitnoj i ranije. Prvobitni plan državnog i prosvetnog vrha, kao rezultat dogovora Vučića i Ružića, bio je da novi državni udžbenici budu u đačkim rukama najranije u ovoj školskoj 2022/23. godini. Kada je postalo jasno da se to neće obistiniti, Ružić je za naš list procenio da će „možda, od sledeće školske godine” novi državni udžbenici biti spremni za korišćenje u nastavi, „ali ne u punom obuhvatu, već postupno, na primer za po dva razreda”, recimo za istoriju za peti osnovne i prvi srednje.

Da će sve od sebe dati da se nacionalni udžbenici od 1. septembra sledeće školske godine nađu pred đacima, prvi put za javnost u juče objavljenom razgovoru za „Politiku” obećava Mladen Šarčević, bivši ministar prosvete, nedavno imenovan za vršioca dužnosti direktora „Službenog glasnika”. S tim da nacionalni udžbenici koje Šarčević najavljuje ne znače ostvarenje ideje oko koje su se usaglasili Vučić i Ružić, nego je reč o udžbenicima koji „neće biti na tržištu, status će im biti poput izborne školske knjige, nastavnici će se obavezati da ih koriste, a videće se na koji će način država to da uredi.”

Na osnovu Šarčevićevih tvrdnji „zasad se razmatraju dve opcije. Prva je da izdaju po jednu školsku knjigu za svaki razred, a druga da štampaju samo tri udžbenika: za mlađe i starije osnovce i za srednjoškolce” nameće se zaključak da izrada najavljivanih nacionalnih udžbenika iz srpskog jezika i književnosti, istorije i geografije, koje će ubuduće pripremati i štampati isključivo država – više nije opcija, da se od te ideje odustalo.

− Podržavamo inicijativu koju je podneo predsednik Aleksandar Vučić pre dve godine o izradi nacionalnih udžbenika za osnovnu i srednju školu iz predmeta geografija, istorija i srpski jezik i književnost. Smatramo važnim da podignemo edukaciju o našem nasleđu, nacionalnom identitetu i onome od čega je satkan naš narod. Kao što znate, formirali smo radnu grupu koja je izradila Nacrt izmena i dopuna Zakona o udžbenicima kao osnov za uvođenje ovih udžbenika, i sproveli smo analizu nacionalnih sadržaja. Jedna od naših ideja jeste i da se izradi udžbenik „Moja otadžbina” koji bi objedinjavao sva tri predmeta od nacionalnog značaja. Istovremeno smo isticali i jačanje domaćeg zavoda kao izdavača udžbenika, čijem se preporodu svi nadamo. Svakako, naša Strategija obrazovanja predviđa jačanje nacionalne svesti i to nam daje okvir delovanja u skladu sa inicijativom predsednika − ukazali su za „Politiku” juče iz prosvetnog vrha.

O ovoj temi koju je u centar pažnje javnosti vratio Šarčević, Ministarstvo prosvete treba da da konačnu reč, smatra Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji, ali i predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

− Navodi sadašnjeg v. d. direktora, a bivšeg ministra prosvete Šarčevića dijametralno su suprotni onome što je bilo najavljeno pre dve godine kao dogovor državnog i prosvetnog vrha. A i tada smo podsetili da su svi udžbenici koji se koriste u nastavi u đačke ruke došli pod nadzorom države, oni ne mogu da se koriste bez detaljnog pregleda i odobrenja nadležnog zavoda, na kraju i potpisa resornog ministra, ko god da je izdavač. Očito je to neko čuo i shvatio, s obzirom na to da nam se sad najavljuju neke nacionalne čitanke, čiju upotrebnu vrednost ne možemo da pretpostavimo. Ipak, ključno pitanje jeste kakva je upotrebna vrednost novih nacionalnih udžbenika-čitanki, za šta one treba da pripreme učenike? Ako mislimo da će deca više zavoleti svoju domovinu tako što će dobiti nacionalne čitanke, to se neće desiti. Ako je posredi neki drugi cilj, bio bi red da nam se kaže koji je to cilj. Potpuno je legitimno, samo treba da se kaže javno, ako je namera da se na taj način teži oporavku Zavoda za udžbenike − ističe Markov.