Šta je potrebno današnjim čitaocima

Morate učiniti važnim vaše odsustvo onima koji nisu shvatili važnost vašeg prisustva, piše Valeri Peren u romanu „Sveža voda za cveće”, koji je nedavno objavljen i kod nas u izdanju „Vulkan izdavaštva” u prevodu Milice Simić. Reklamiran kao svetski izdavački fenomen, ovaj roman, inače preveden na više od 30 jezika, prodat je u više od milion primeraka.

Reč je o drugom romanu francuske spisateljice Valeri Peren, koji je osvojio nagradu „Mezon de la pres”. Književni podlistak „Figaroa” je ovu autorku uvrstio u deset najprodavanijih u Francuskoj, a u Italiji je „Sveža voda za cveće” bila najprodavanija knjiga 2020. godine. Otkako je objavljena kod nas, neki pasionirani čitaoci je proglašavaju pravim osveženjem.

Šta ovaj roman čini tako privlačnim? Možda krajnje neobična sudbina junakinje Violete Tusen koja radi kao čuvarka groblja u jednom malom gradu u Borgonji, gde predano održava grobove i organizuje sahrane, ali još predanije pomaže onima koji tu sahranjuju svoje najdraže. Njena teška sudbina (odrastanje bez roditelja, propali brak, gubitak deteta), nisu je ogrubeli već naprotiv, kao da je svoje srce još više otvorila prema ljudima željnim pažnje i utehe. U preklapanju više ljubavnih priča u koje biva uvučena, na kraju i sama ponovo pronalazi za sebe.

Dok čitamo ovu knjigu u kojoj nema britkosti tipične za savremenu prozu, ali ima fine osećajnosti i šarma, pada nam na pamet roman „Otmenost ježa” takođe francuske autorke Mjurijel Barberi, još jedan izdavački fenomen (svojevremeno objavljena  i kod nas u izdanju „Čarobne knjige” u prevodu Melite Logo Milutinović), za koji je jedna ovdašnja profesorka rekla da je on upravo ono što je današnjim čitaocima potrebno. A šta je današnjim čitaocima potrebno? Inteligentan humor, prefinjena osećanja, pisanje s dobrim ukusom, sofisticiranost. Sve ovo krasi roman „Otmenost ježa”, koji uz to ima i književnu i filozofsku pozadinu, a koji je samo u Francuskoj svojevremeno prodat u više od milion primeraka. Neki od nabrojanih epiteta mogu se pripisati i autorki, autoru ili grupi autora koji se kriju iza imena Elene Ferante, čije knjige takođe slove za izdavački fenomen.

Na sličnom tragu je i pomenuti roman „Sveža voda za cveće” Valeri Peren, koja je inače poznata i kao scenaristikinja (srađivala je sa Klodom Lelušem). Ona ne piše oštro kao na primer Viržini Depent u svojoj trilogiji „Vernon Trodon”, niti poput Uelbeka nudi ogledalo sa zastrašujućim odrazom ovog sveta, a ne može se govoriti ni o superiornom stilu koji na primer ima aktuelna dobitnica Nobelove nagrade Ani Erno. Zaljubljenici u književnost će se, ako već govorimo o francuskoj literaturi, verovatno uvek pre opredeliti za knjigu nekog od dobitnika Gonkurove nagrade: Žeroma Ferarija, Matijasa Enara ili Erika Vijara, nalazeći možda u knjizi Valeri Peren i ponešto suvišno, ali brojke kazuju da je i mnogo onih koji upravo ovu knjigu rado čitaju. U njoj nema nasilja, nema psovki, nema naravno ni patetike ni trivijalnosti... A čega ima pitaće se oni koji je nisu pročitali. Ima života i poetike! Gotovo u svakoj rečenici se slavi život, čak i tamo gde se govori o smrti: „Nemoj ostati da plačeš pored mog kovčega; nema me, ne spavam. Ja sam hiljadu vetrova koji duvaju.„

Ukoliko dakle izuzmemo biografije i autobiografije prinčeva ili glumica i govorimo samo o književnosti, izdavački fenomeni potvrđuju jednu činjenicu. U današnjem svetu u kome kao da se ostvaruje ponešto iz distopijskih romana ili filmova, najveći broj čitalaca će ipak posegnuti za knjigom koja slavi život!