Ističe vreme za spasavanje planete

Akra je domaćin treće ovogodišnje međunarodne konferencije o klimatskim promenama. Prestonica Gane ugostila je oko 1.500 državnih delegata i predstavnika nevladinih organizacija iz 160 zemalja. Teme razgovora su, kao i obično, mehanizmi za smanjivanje emisije štetnih gasova u atmosferu, ali i neke nove ideje za borbu protiv globalnog zagrevanja.

„Sat neminovno otkucava”, reči su koje su učesnici konferencije čuli od svakog govornika na otvaranju u četvrtak 21. avgusta, prenose strane agencije. Razgovori se vode pod velikim pritiskom i u „minut do dvanaest”. Nije ni čudo: Kjoto protokol, najvažniji međunarodni sporazum o zaštiti životne sredine, ističe 2012. godine, i neophodno je napraviti novi koji bi ga nasledio. Državni delegati i nevladine organizacije daju sebi „fore” do decembra 2009. i konferencije u Kopenhagenu. Ako se razgovori na ovu temu nastave dosadašnjim tempom – nema šanse da budu završeni uspešno.

Od samog početka globalne borbe protiv zagađenja životne sredine i Okvirne konvencije o klimatskim promenama UN 1992. postoji sukob između razvijenih industrijskih zemalja i zemalja u razvoju. Prvo se postavilo pitanje ko je veći zagađivač: razvijene industrijalizovane zemlje ili regioni sa slabijom privredom, ali i slabijim mehanizmima zaštite sredine. Odgovor je bio nedvosmislen: na ubedljivom prvom mestu po zagađenju su SAD, a odmah iza njih je Evropska unija.

Problem je, međutim, u tome što su sledeći na listi Kina i Indija, koje spadaju u zemlje u razvoju i još nemaju nikakve međunarodne obaveze da smanje emisiju ugljen-dioksida. To služi kao argument Amerikancima, koji postavljaju pitanje: Zašto bismo se mi obavezivali Kjoto protokolom kada je nekim drugim državama zagađivačima, pre svega Kini i Indiji, dozvoljeno da neodgovorno zagađuju planetu?

S druge strane, države u ubrzanom razvoju imaju stav da su najveći zagađivači i najodgovorniji, pa kažu: zašto bismo mi ugrožavali našu rastuću ekonomiju kad najprljavija nacija na svetu neće ni da potpiše Kjoto protokol. Kina i Indija su u pregovorima sa G8, grupom od osam najvećih svetskih lidera, odbile da prihvate bilo kakve dugoročne obaveze za smanjenje emisije ugljen-dioksida. Zbog ovakve „hajde prvo ti – ne, hajde prvo ti” diplomatije razgovori teku veoma sporo. Tako je i najveći izazov budućeg sporazuma da pomiri ove dve strane, a razgovori u Gani moraju da pokažu opipljive i brze rezultate.

„Zadatak delegata i eksperata na ovoj konferenciji je da postignu dogovor oko pravila i metoda smanjivanja emisije štetnih gasova”, rekao je u uvodnom govoru konferencije Ivo de Boer, čelnik Sekretarijata o klimatskim promenama UN, prenose agencije.

Retke su metode i pravila oko kojih se svi slažu. Japanci predlažu da se za različite privredne sektore postave različita ograničenja koliko ugljen-dioksida je dozvoljeno da se ispusti u atmosferu. Radi se, pre svega, o teškoj industriji. Delegati iz Indije su se, međutim, oštro usprotivili ovom pristupu.

Živo pitanje na konferenciji u Gani jeste i kako smanjiti spaljivanje tropskih šuma, koje je, po istraživanjima UN, krivac za 20 procenata ugljen-dioksida koje čovek ispušta u atmosferu. Za mnoge države u razvoju ovo je najbolji način da smanje zagađenje bez rizika za ekonomiju. Osnovna ideja je da zemlje u razvoju zabrane paljenje šuma, a u zamenu dobiju novac od industrijalizovanih država koje bi uložili u ozelenjivanje prirode. Zvuči jednostavno, ali reakcija nevladinih organizacija na konferenciji govori drugačije. Međunarodna NVO „Prijatelji Zemlje” vidi ovo kao način da bogate države plaćanjem izbegnu svoje prave obaveze očuvanja životne sredine – jednostavno „kupe” zemljište i nastave sa starom prljavom politikom.