Smanjena kazna okrivljenom za zločin nad Srbima
(Фото/ Анђелко Васиљевић)
Husein Mujanović, nekadašnji pripadnik oružanih snaga Bosne i Hercegovine, koji je presudom Apelacionog suda u Beogradu pravosnažno osuđen na četiri i po godine zatvora zbog ratnog zločina nad civilnim stanovništvom, uskoro će izaći na slobodu. Iako je dva puta u prvostepenom postupku pred većem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osuđen na deset godina (u septembru 2021. i u maju 2022), drugostepeni sud je obe presude ukinuo, otvorio pretres i doneo konačnu presudu.
Mujanović je uhapšen u julu 2018. na graničnom prelazu između Srbije i BiH i od tada se nalazi u pritvoru. S obzirom na to da se u pritvoru nalazi gotovo četiri i po godine, on će u ponedeljak, 31. januara 2023. biti pušten sa izdržavanja kazne.
Posebnu pažnju u slučaju „Hrasnica” zaslužuje činjenica da je optužnicom Tužilaštva za ratne zločine, Mujanović bio optužen, ali ne i osuđen, za prebijanje na smrt šestorice srpskih civila. U optužnici se navodi da je on u noći između 2. i 3. avgusta 1992. godine, naredio da se grupa zatvorenika izvede iz atomskog skloništa i tuče i da je, usled zadobijenih povreda, njih šestoro preminulo. I prvom i drugom prvostepenom presudom, nekadašnji pripadnik oružanih snaga BiH je oglašen krivim.
Prilikom ukidanja presude, apelacionim rešenjem, između ostalog, naloženo je da se u ponovnom postupku ispitaju svedoci koje je odbrana predložila, a protiv kojih je u BiH pokrenut postupak za isto krivično delo. Apelacioni sud nije poverovao u iskaz svedokinje koja je preživela najveće strahote u logoru Hrasnica, u kojem je kazala da je lično Husein Mujanović prozivao civile, nakon čega su oni vođeni u atomsko sklonište i tučeni do smrti. Svedokinja je u logoru Hrasnica bila sa maloletnim sinom koji je nakon strahota koje su doživeli on i majka, izvršio samoubistvo.
Da je okrivljeni Mujanović naređivao N. N. pripadnicima pritvorske straže da zatvorenike noću izvode iz ćelija i odvode u atomsko sklonište i tamo ih prebijaju i muče, nanose velike patnje i povrede telesnog integriteta, proizilazi iz iskaza svedoka, sada pokojnih Mirka Vukovića, Obrada Milovića, Dušana Stanića, Milana Medića, Slobodanke Mladić.
Obrad Milović je još 1994. godine pred istražnim sudijom ispričao šta je radio Mujanović, a ostalih petoro svedoka je na glavnom pretresu jasno i nedvosmisleno govorilo o naredbama Mujanovića.
Razmatrajući žalbe koje su na drugu prvostepenu presudu podneli tužilac za ratne zločine, okrivljeni i njegov branilac, Apelacioni sud ih je, kako se navodi u pisanom otpravku, delimično usvojio i preinačio kaznu.
Odlukom drugostepenog suda, Mujanović je oglašen krivim da je od 8. jula do 15. oktobra 1992. za vreme oružanog sukoba, koji se vodio na teritoriji BiH, kao upravnik vojničkog logora u Hrasnici, srpskim zarobljenicima nanosio velike duševne patnje i omalovažavao ih, držeći ih u uslovima nedostojnih čoveka.
Međutim, iz navoda obrazloženja pravosnažne presude, može da se zaključi da Mujanović nije oglašen krivim ni za pritvaranje srpskih civila, ni za prebijanje sa smrtnim posledicama.
– Apelacioni sud je, delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenog i njegovih branilaca, izostavio iz činjeničnog opisa optužnice protivzakonito zatvaranje nalazeći da u konkretnom slučaju nema dokaza da je okrivljeni, u inkriminisanom periodu, kao upravnik vojničkog pritvora u Hrasnici preduzeo radnju protivpravnog zatvaranja oko 30 srpskih civila. Takođe, Apelacioni sud je našao i da dokazima izvedenim tokom ovog krivičnog postupka nije moglo da se nesumnjivo zaključi ni da je okrivljeni izdao naredbu da se zatvorenici prebijaju i muče, te da je naneo povrede telesnog integriteta oštećenima M. V. i S. P. – piše u presudi drugostepenog suda.
Mujanović je, proizilazi iz pravosnažne presude, oglašen krivim jer oštećenima u zarobljeništvu nije obezbedio minimalne životne uslove. Držao ih je zatvorene u garažama koje su pregrađivane tako da su od jedne pravljene dve. Prostorije nisu imale prozore, ležaje, ni drugi inventar, a zarobljeni srpski civili spavali su na betonu, bez pokrivača. Pošto nisu imali toalet, nuždu su obavljali u limenu kantu.
Nisu imali ni slavinu sa tekućom vodom, a dnevno su dobijali samo jednu flašu vode po zatvorskoj ćeliji. Zarobljenicima je davan jedan, najviše dva obroka u toku dana, a oni su bili minimalni – 12 ili 13 kašika tečnosti i kriška hleba po osobi. Zbog toga su srpski civili sve vreme bili gladni i žedni, a Mujanović im nije pružio ni osnovnu zdravstvenu zaštitu.
– Po nalaženju Apelacionog suda, sadržajna, suštinska i uporedna analiza dokaza izvedenih tokom ovog postupka, dovodi do nesumnjivog zaključka da je van razumne sumnje dokazano da je okrivljeni, od 8. jula do 15. oktobra 1992. godine, bio upravnik vojničkog pritvora u Hrasnici, te da je prema pritvorenim civilima nečovečno postupao jer im nije obezbedio elementarne životne uslove – navodi se u odluci suda.
Prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog imao u vidu da je reč o porodičnom čoveku koji do sada nije osuđivan, dok je od otežavajućih cenio okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno, da je svojim ranijim uspešnim radnim iskustvom na istim poslovima trebalo da nadoknadi objektivne poteškoće u redovnom funkcionisanju pritvora, te i nastale posledice u vidu broja civila kojima su nanete velike duševne patnje. Zato ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci, nalazeći da je ovako izrečena kazna srazmerna težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivične odgovornosti okrivljenog.