Mali incident sa velikim posledicama

Grudva nesporazuma povodom „Memoranduma o razumevanju o dogovorenim opštim principima za obnovu objekata SPC-a na Kosovu i Metohiji” zakotrljana u martu 2005. godine kao lavina se sručila na srpsku crkvu. Nešto što je pre više od tri godine izgledalo kao „mali incident sa neposlušnim vladikom” pretvorilo se u ozbiljan sukob između episkopa raško-prizrenskog Artemija i Svetog arhijerejskog sinoda kojim predsedava mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Šta je patrijarh Pavle poručio mitropolitu Amfilohiju i episkopu lipljanskom Teodosiju koji su ga juče posetili na VMA, povodom novonastale situacije informativna služba SPC-a nije saopštila. U suštini Sveti sinod nema nikakvih ingerencija da promeni Artemijevu odluku o smeni vladike lipljanskog Teodosija, a po svoj prilici teško da će ga i ubediti u tako nešto.

Otvoreni sukob Artemija i Amfilohija koji odavno tinja kulminirao je odmah posle 17. februara kada je Kosovo proglasilo nezavisnost i pokazao da Crkva, ipak nema jedinstveni stav kada je u pitanju obnova porušenih srpskih svetinja u martovskom pogromu 2004. godine. Sveti sinod je početkom marta održao svoju sednicu u Pećkoj patrijaršiji. Jedna Amfilohijeva izjava, za koju se posle ispostavilo da je pogrešno preneta, u kojoj je navodno poručio da crkva na obnovi porušenih svetinja mora da sarađuje sa Prištinom bila je okidač. Artemije je žestoko uzvratio rekavši da se mitropolit crnogorsko-primorski nekanonski meša u nadležnost njegove eparhije.

Memorandum za Artemija je prestao da važi onog dana kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. On je tada svima u svojoj eparhiji zabranio bilo kakve kontakte sa predstavnicima misije Euleks i organima vlasti u Prištini, osim s Unmikom.

Odavno se zna da manastir Visoki Dečani vodi drugačiju, uslovno rečeno mekšu politiku prema međunarodnoj zajednici na Kosovu i Metohiji. Episkop lipljanski Teodosije u retkim izjavama je govorio kako je najvažnije sačuvati svetinje i narod, dok je Artemije uglavnom istupao sa mnogo tvrđim stavom.

U javnosti je tako stvorena slika da je vladika Teodosije zbog činjenice da sprovodi politiku Svetog sinoda bliži demokratama Borisa Tadića, a da Artemije pripada tvrdoj deesesovskoj struji.

Tačno je da vladika raško-prizrenski nije prezao od toga da kritikuje i ministra odbrane Dragana Šutanovca, načelnika generalštaba Zdravka Ponoša, pa i samog predsednika Borisa Tadića.

„Stavom da neće upotrebiti vojsku u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti, vlast u Beogradu, Albancima šalje poruku da nam mogu uzeti Kosovo i Metohiji”, govorio je bez dlake na jeziku vladika Artemije.

Pojedini crkveni analitičari koji zameraju Artemiju na ovim „ratobornim” izjavama, slučajno ili ne, zaboravljaju da je i sadašnji partner demokrata ministar policije Ivica Dačić na vanrednom zasedanju Skupštine Srbije, tada kao opozicionar apelovao da se Kosmet mora i fizički odbraniti: „Pozivam policiju da ne mora da povećava borbenu gotovost na demonstrantima u Beogradu, nego da se spremi da brani srpski narod, zajedno s vojskom, na Kosovu i Metohiji”.

Iz Patrijaršije poručuju da se vladika Teodosije kada je u pitanju obnova porušenih svetinja ponaša u skladu sa odlukama Svetog arhijerejskog sabora, a da je episkop Artemije taj koji vodi neku svoju politiku koja odstupa od zvaničnog crkvenog stava. Tako se ponovo kao i 2005. godine otvorilo pitanje ko je stariji episkop ili sabor. Tvrdnja da nijedan episkop nije iznad Svetog arhijerejskog sabora je tačna. Ali, problem je što se to načelo u srpskoj crkvi primenjuje selektivno. Sabor je već tri puta doneo odluku o načinu služenja Svete liturgije, ali je mnogi episkopi, ipak i dalje tumače na svoj način.

Ako se sadašnji spor između vladike raško-prizrenskog i Svetog sinoda posmatra iz crkveno-kanonskog ugla pravo je na strani episkopa Artemija. Jer, svaki arhijerej ima vlast da samostalno donosi odluke o razmeštanju namesnika, menja igumane manastira, daje kanonske otpuste sveštenicima i monasima, ali i da svoje pomoćnike (vikarne episkope) razrešava od svih unutareparhijskih obaveza. Jedina mogućnost po kojoj bi Sveti sinod mogao da zaštiti vladiku Teodosija, pretpostavlja pokretanje spora pred Velikim crkvenim sudom protiv episkopa raško-prizrenskog zbog ovakve odluke. A to znači da bi o eventualnoj Artemijevoj krivici moralo da se izjasni 12 vladika ili Sveti arhijerejski sabor.

Milenko Pešić

-----------------------------------------------------------

B 92: Artemije nudio Koštunici građevinske usluge

Građevinska kompanija „Rade neimar d.o.o." iza koje, kako je utvrdila SPC, stoji episkop raško-prizrenski Artemije, osnovana je bez znanja crkve i, kako je utvrđeno, u poslovima obnove svetinja na Kosovu poslovala je nezakonito, javlja B 92.

Ova medijska kućaposeduje Izveštaj o finansijskom poslovanju preduzeća „Rade neimar d.o.o.", u kojem piše da je vladika Artemije 2005. usluge ove kompanije nudio i tadašnjem premijeru Vojislavu Koštunici za obnovu crkava na Kosovu. U dokumentaciji do koje je došla B 92 stoji da je Eparhijski centar „Rade neimar d.o.o." registrovan u Beogradu na adresi Pere Segedinca 4, a na ime Predraga Subotičkog.

Na poštanskom sandučetu broj 9, pored prezimena Medenica, stoji i ime Predrag Subotičko, kao i naziv Eparhijski centar, ali je stanar koji nam je otvorio vrata rekao da se ta firma više ne nalazi na toj adresi. Kako piše u izveštaju, „Rade neimar" osnovan je 2003. kao preduzeće za građevinarstvo, trgovinu i usluge.

Iste godine Eparhija, na čijem je čelu Artemije, bez znanja crkve sklapa ugovor sa Predragom Subotičkim, kome odobrava da u svim poslovima zastupa Eparhiju i, kako piše u dokumentu, firma godinama Srpskoj pravoslavnoj crkvi ne uplaćuje neophodne dažbine.

Episkop Artemije svoju građevinsku firmu preporučuje i državnim organima. Bivši ministar za Kosovo Slobodan Samardžić, koji je inače visoki funkcioner DSS-a, smatra da se insistiranjem na priči o građevinskoj firmi episkopa Artemija skreće pažnja sa glavnog problema, a to je problem u crkvi.

U izveštaju se navodi da je 18. novembra 2005. Artemije ponudio tadašnjem premijeru Vojislavu Koštunici da za 100 miliona dinara radi na obnovi crkava na Kosovu; međutim, Samardžić tvrdi da o tome ništa ne zna. Artemije je, međutim, osim sa premijerom, želeo da posluje i sa državnim firmama. Tako se, u dokumentu do koga je došla B 92, navodi da je Telekom Srbija angažovao firmu „Rade neimar" za postavljanje optičkih kablova. U Telekomu su, međutim, rekli da oni sa tim preduzećem nikada nisu imali ugovor. Episkop Artemije je pre dve godine ponudio i bivšem ministru za kapitalne investicije Velimiru Iliću poslovnu saradnju u izgradnji montažnih kućica na Kosovu, što Ilić i potvrđuje.