Danci protiv ukidanja jednog od 11 praznika

Da li je i danas „nešto trulo u državi Danskoj” kao što je to pronicljivo izrekao stražar Marsel u Šekspirovoj tragediji „Hamlet”?

Za nešto više od mesec dana pošto je posle izbora preuzela dužnost nova koaliciona vlada uspela je da razbesni biskupe Luteranske crkve, devet opozicionih stranaka, sindikate i stotine hiljade birača. I to sve zbog toga što danska premijerka Mete Frederiksen namerava da ukine jedan državni praznik kako bi povećala poreske prihode i tako izdvojila više para za vojsku.

Trostranačka vladajuća koalicija hoće da ukine jedan od ukupno 11 državnih praznika. Reč je o verskom prazniku Store bededag ili Veliki dan molitve, koji je crkva uvela pre više od tri veka i kojim se obeležava četvrti petak posle Vaskrsa. Tim povodom biskupi su se sastali s danskom ministarkom za crkvena pitanja Luizom Šak. Ali ishod sastanka nije umanjio njihov gnev, jer su insistiranje na ukidanju Velikog molitvenog dana opisali kao „nečuvenu intervenciju vlade uz nedostatak dijaloga”.

U predlogu zakona koji je predstavljen u parlamentu navodi se da će ušteđeni novac biti iskorišćen za povećanje finansiranja odbrane, a zvanična procena navodi da bi to ojačalo strukturni javni bilans za oko tri milijarde kruna (400 miliona evra).

„S Putinovim napadom na Ukrajinu u Evropi se vodi rat. Pretnja se približila. Da bi finansirala povećanu vojnu potrošnju u narednim godinama vlada će predložiti zakon o ukidanju državnih praznika, koji će stupiti na snagu 2024. godine. Danci moraju doprineti našoj zajedničkoj bezbednosti”, piše u propratnom dokumentu predloženog propisa.

Ovim predlogom vlada socijaldemokrata, liberala desnog centra i umerenih centara, koja je na funkciji od 15. decembra, namerava da se ubrzano uskladi s ciljem NATO-a da države članice izdvajaju dva odsto BDP-a za vojni budžet do 2030. godine. Danska je u prošloj godini iz budžeta za odbranu izdvojila 27,1 milijardu danskih kruna (3,9 milijardi dolara), što je oko jedan procenat njenog BDP-a. U decembru je vlada obećala dodatnih 300 miliona kruna vojne pomoći za podršku ukrajinskim ratnim naporima.

Međutim, predlog za ukidanje praznika izazvao je oštru reakciju širom Danske, zemlje od skoro šest miliona stanovnika, u kojoj više od 73 odsto stanovništva nominalno pripada državnoj Luteranskoj crkvi, ali manje od tri odsto vernika redovno ide na bogosluženja.

Sindikati, koji su tradicionalno bliski socijaldemokratama premijerke, pokrenuli su onlajn peticiju i prikupili više od 405.000 potpisa kako bi poslali jasan signal vladi da odustane od planova za ukidanje praznika.

„Vlada ovakvim predlogom isključuje nas ostale”, kaže Pija Olsen Dir, liderka levičarske Socijalne narodne partije, koja je ranije bila saveznik Socijaldemokrata, navodi Asošijeted pres. Seren Pape Paulsen, šef konzervativaca desnog centra, nazvao je predloženo ukidanje praznika greškom. On očekuje da će vlada sada otvoriti nove pregovore sa svim strankama o pronalaženju boljeg rešenja za nadoknadu vojnog budžeta. „Važno mi je da zaštitim našu kulturu, istoriju i vrednosti i duboke korene na kojima stoji naše društvo”, ističe Paulsen.

Ali ovaj praznik mogao bi da postane deo danske prošlosti ako prođe kroz parlament. Prvo čitanje zakona trebalo bi da bude održano 2. februara, pre nego što ode na drugo i treće čitanje. Ukoliko vlada ne odustane od predloga, opozicija je za početak februara zakazala i veliki protestni skup u zaštitu praznika koji bi mogao da privuče hiljade građana.

Lizet Risgard, predsednica Danske konfederacije sindikata FH, kaže za Juronjuz da je nepravedno što vlada želi da na ovaj način dopuni svoju vojnu kasu kažnjavajući radnike od kojih mnogi imaju niska primanja: „Ukidanje praznika je jednostrano smanjenje beneficija radnika, čime poslodavci dobijaju još jedan radni dan, što će uticati na povećanje proizvodnje i prihoda.”

Karl-Johan Dalgard sa Univerziteta u Kopenhagenu, jedan od najistaknutijih danskih ekonomista, skeptičan je kad je reč o finansijskim efektima ukidanja praznika. On je za danski javni servis DR Niheder rekao da ne vidi kako će se ukidanjem Velikog molitvenog dana u budžet sliti dodatne tri milijarde kruna (400 miliona evra), koliko ministarstva finansija i odbrane procenjuju da im je potrebno.