Doprinos Branka Pešića razvoju Beograda

Posle Drugog svetskog rata, Beograd je imao više razvojnih faza. Prvih deset godina otklanjao je ožiljke od ratnih razaranja. Početkom pedesetih godina prošlog veka, ukazom predsednika republike Tita, započinje izgradnja Novog Beograda, koja i danas traje.

Šezdesetih godina prošlog veka započela je masovna izgradnja grada, da bi u periodu između sedamdesetih i osamdesetih dostigla maksimum. Gradilo se 40.000 stanova godišnje, useljavalo se 13.000, a Fond za raseljavanje imao je 1.300 stanova.

U to vreme predsednik Grada Beograda bio je Branko Pešić. Mnogi blokovi u Novom Beogradu, naselja u Zemunu Sava Kovačević i Galenika, Petlovo brdo, Mirijevo, Višnjička banja, Labudovo brdo, naselje u Skojevskoj, Karaburma, Braće Jerković, samo su neka od sazidanih.

Investitor je bila država. Izvođačke firme bile su državne. Stanovi su deljeni po spisku.

Beograd je postao poligon za razne urbanističke postavke, često kopirane iz inostranstva. Mnoge urbanističke postavke hvaljene su od strukovnih organizacija ne zalazeći kritično u cenu izgradnje, niti u to da li su sve urbanističke postavke odgovarale našim navikama. Urbanisti su urbanizovali, a arhitekte projektovale da bi nekom nepoznatom korisniku bilo lepo.

Ipak, s pravom se možemo pitati da li je stanogradnja najmarkantnija aktivnost tadašnjeg predsednika grada Branka Pešića.

Smatram da su najvažniji bili izgradnja auto-puta kroz Novi Beograd, most „Gazela” i Mostarska petlja. Saobraćajna veza Evrope i Azije išla je preko Terazija i Trga Slavija. Svaka veća kiša koja bi tada pala poplavila bi podvožnjak kod „Energoprojekta” i saobraćaj bi bio zaustavljen dok voda ne oteče.

Saradnici Branka Pešića – arhitekta Brana Jovin i inženjer Jovan Katanić –sugerisali su mu da je potrebno da se izgrade auto-put kroz Novi Beograd, most „Gazela” i Mostarska petlja. Pešić je ubedio Tita da je neophodno da se izgrade te saobraćajnice jer bi bez njih, kad bi se Tito vraćao s puta ili kad su u grad stizale strane delegacije, pola Beograda bilo zatvoreno. Težak saobraćaj, kamioni, cisterne i opasne materije išli su istim putem. Branko Pešić je hteo to da promeni.

Krajem šezdesetih godina prošlog veka počela je izgradnja auto-puta kroz Novi Beograd, da bi decembra 1970. bili pušteni u saobraćaj most „Gazela” i Mostarska petlja.

Za tako veliku investiciju bila je potrebna finansijska pomoć države. Neke republike SFRJ bile su protiv toga da se pare iz budžeta koriste da bi se gradio Beograd, ali je snažan ugled Branka Pešića prevazišao taj problem.

Pored auto-puta, mosta „Gazela” i Mostarske petlje izgrađen je i niz drugih značajnih objekata: Centar Sava, podzemni prolaz na Terazijama, započeto je projektovanje metroa u Beogradu, definisana je lokacija nove železničke stanice Beograd u Prokopu...

Veliki kvalitet predsednika grada Beograda Branka Pešića bila je njegova sposobnost da nepogrešivo odabere vrhunski tim saradnika kojima je verovao.

U proteklim decenijama Beograd od tzv. državnog urbanizma prelazi u investitorski urbanizam, koji evoluira u brutalizam, jer profit postaje mera svih aktivnosti.

Dr Branimir Ujdur,
dipl. građ. inž.