Stranputice konačnih predela

Postavka, koja traje do 4. februara, sačinjena je od tri videa: „Orlando: Strah jede dušu”, „Net Worth” i „Truckbaby”. Oni postoje da bi prepoznali/predstavili kompleksne sisteme koje podržavaju svakodnevne tehnologije, kao što su kamera, kompjuterski moždani implantant i propali developerski projekat. U videima se prate posledice uticaja ovih tehnologija na iskustvo likova iz videa. Koristeći se fiktivnim načinima izražavanja, izložba otkriva preklapanja različitih sektora upravljanja, čiji cilj je profit, što kriju iza svojih društveno korisnih agendi. Priče se odvijaju u „finalnom” predelu. Termin „finalni predeo” opisuje propalu antropocentričnu okolinu, oskudicu urbanističkog promišljanja, profiterske projekte osmišljene isključivo kako bi određeni ljudi iskorišćavali druge ljude. Istovremeno, sve više se pogoršava kvalitet života ljudskih i neljudskih aktera lokalnih bioma i tehnokratskih ekosistema opustošenog tla. Unutar ovih mesta, ponegde možemo pronaći subverzivne komade zemlje, koji odbijaju da budu pokoreni. Narativi prikazani u videima opisuju zamišljene situacije koje impliciraju subverzivnu prirodu predela.

Tamara Spalajković (1996, Beograd) doktorantkinja je na Fakultetu likovnih umetnosti u Brnu, Češka, gde je tema njene disertacije: „Video kao alat za emancipaciju.” Master diplomu dobila je na istom fakultetu (2022), u oblasti likovnih umetnosti, gde je bila deo uredničkog tima studentskog časopisa „Bublina”. Tokom osnovnih studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu bila je deo kolektiva Institut za aplauz i radila je u Uličnoj galeriji (2018–2019). Izlagala je u Srbiji i u Češkoj, kao i internacionalno. Dobitnica je stipendije Fonda za mlade talente Republike Srbije za studiranje u inostranstvu u 2023. godini.