Izgradnja hidroelektrane pred tužilaštvom BiH

Sarajevo – „Od ključnog je značaja da među prvim odlukama novog saziva Saveta ministara BiH bude odobravanje strateških projekata za Republiku Srpsku. Prvenstveno mislim na  izgradnju istočne  gasne  interkonekcije, hidroelektrane ’Buk Bijela’ na reci Drini i aerodroma u Trebinju”, izjavio je za „Politiku” Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara.

Podrška tim projektima, kaže on, „biće ispit za sadašnju političku strukturu iz Federacije BiH koja participira u vlasti na zajedničkom nivou”. Ako se prekine blokiranje, koje prati, na primer, izgradnju HE „Buk Bijela” još od maja 2021. godine kada su kamen temeljac položili premijeri Srbije i Srpske, Republika Srpska i njene institucije, naglašava Košarac, „imaće fer i korektan odnos prema investicijama u Federaciji BiH”.

I predsednik Srpske Milorad Dodik  više je puta upozorio da Srpska neće podržati projekte u FBiH sve dotle dok ne budu odblokirani projekti Republike Srpske koji su, napomenuo je on, zaustavljeni bez ikakvog zakonskog i ustavnog osnova.
„Republika Srpska nije do sada blokirala nijedan projekat u FBiH,  a što se uporno činilo njoj sa nivoa BiH. Takva praksa se više neće tolerisati zbog činjenice da se godinama blokiraju važni projekti u Srpskoj”, poručio je Dodik.

Još aktuelna priča o osporavanju prava Republici Srpskoj da, zajedno sa Srbijom, na svojoj teritoriji gradi HE „Buk Bijela”, a koja nije zaustavila započetu izgradnju jer radovi teku prema planu, krenula je iz bošnjačkih političkih krugova u Sarajevu. Nedugo nakon polaganja kamena temeljca 24 bošnjačka parlamentarca uputila su zahtev Ustavnom sudu BiH da „spreči započete radove”. Oni su tada problematizovali pitanje dodele koncesije, jer po njihovom ubeđenju odluku o izgradnji hidroenergetskih potencijala na Drini „mogu donositi samo institucije BiH, a ne entitetske”.

Ustavni sud odgovorio je bošnjačkim parlamentarcima tako što je na zasedanju u julu 2021. godine zadužio Komisiju za koncesije BiH, koja od početka svog delovanja nije dodelila nijednu koncesiju, da „u roku od 90 dana reši sporna pitanja između BiH i Srpske u vezi sa dodelom koncesije”. Zbog problema s kvorumom, čemu je takođe kumovala bošnjačka strana, komisija nije uspela blagovremeno da odgovori na zahtev Ustavnog suda. To joj se ponovilo i u dodatnom roku koji je dobila i to opet iz istog razloga. Naime, u oba slučaja jedan član komisije iz reda Bošnjaka (ne)namerno je ignorisao sednice i na taj način je sprečena mogućnost odlučivanja, jer se, po pravilu, odluke mogu donositi samo u slučaju ako prisustvuju svi članovi.

Tako je „problem” izgradnje „Buk Bijela” ponovo vraćen u Ustavni sud BiH koji je nedavno, uz konstataciju da Zajednička komisija za koncesije nije izvršila njegov zadatak, odlučio da svoje rešenje s tim u vezi dostavi Tužilaštvu BiH.

Komentarišući namerne pokušaje opstrukcije i sprečavanja izgradnje HE „Buk Bijela”, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa kaže da je evidentno da određeni predstavnici međunarodne zajedice i političke strukture iz Stranke demokratske akcije (SDA) koriste Ustavni BiH za ostvarivanje svojih političkih ciljeva.

„Ustavni Sud BiH je produžena ruka i politički instrument funkcionera SDA i dela međunarodne zajednice. Takvo sinergijsko delovanje po pravilu je usmereno protiv Republike Srpske i njenog ustavnog kapaciteta, što je nedopustiva praksa”, kaže Košarac, naglašavajući da je „izgradnja HE ’Buk Bijela’ isključivo u nadležnosti institucija Srpske, jer se predmetno koncesiono dobro u potpunosti nalazi na njenoj teritoriji, tako da BiH nema nadležnosti u ovom slučaju”.