Može štrajk, ali samo po zakonu

Radnici će i ubuduće moći da organizuju štrajkove, ali u skladu sa propisima što znači da će morati da bude obezbeđen minimum rada.

U Zakonu o štrajku se navodi da minimum procesa rada „obezbeđuje sigurnost ljudi i imovine ili je nezamenljiv uslov života i rada građana ili rada drugog preduzeća”.

Nagomilano smeće na ulicama Rima i Napulja, blokirani metro u Londonu i haos na aedromima širom Starog kontinenta gde je ostalo zaglavljeno na desetine hiljada putnika zbog štrajka pilota jedne nemačke avio kompanije se događa skoro svake godine. Da bi sprečilo da se tako nešto ponavlja u Velikoj Britaniji, premijer Riši Sunak najavio je izmene zakona o sprovođenju „minimalnog nivoa usluga”, koji za cilj ima suzbijanje štrajkova, objavio je „Tajms”. Propis će obuhvatati šest sektora, pre svega zdravstvo, željeznice, obrazovanje, protivpožarnu i graničnu sigurnost, a zahtevaće da deo članova sindikata tokom obustave rada nastavi da radi kako bi se zadržao „minimalni nivo” usluga.

To je urađeno zato što se ove zime Britanija suočava s talasom industrijskih akcija i štrajkova koji doslovno paraliziraju život, pre svega železnički prevoz i zdravstveni sektor, piše „Rojters”.

Ukoliko bi bio donet ovaj zakon, štrajkovi bi se smatrali nezakonitim, ako sindikati odbiju pružiti „minimalni nivo usluge”, citirale su mediji vladin izvor. Prema vladinim planovima za ograničavanje prava na štrajk, poslodavci će moći tužiti sindikate i otpuštati osoblje, dodaje neimenovani izvor.

Kakva je situacija u Srbiji?

Ustav Republike Srbije propisuje pravo na štrajk (Član 61), ali i njegova ograničenja u kontekstu obezbeđivanja minimuma procesa rada za vreme trajanja štrajka. Ograničenja prava na štrajk propisana su Zakonom o štrajku i drugim zakonima, koji su u nadležnosti različitih državnih institucija.

„Naime, u Članu 9 Zakona o štrajku navodi se da se u delatnostima od javnog interesa ili u delatnostima čiji bi prekid rada zbog prirode posla mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu velikih razmera, pravo na štrajk zaposlenih može ostvariti ukoliko se ispune i posebni uslovi utvrđeni ovim zakonom. Zakonom su definisane delatnosti od javnog interesa: elektroprivreda, vodoprivreda, saobraćaj, informisanje (radio i televizija), PTT usluge, komunalne delatnosti, proizvodnja osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvena i veterinarska zaštita, prosveta, društvena briga o deci i socijalna zaštita. Od javnog interesa, u smislu ovog zakona, jesu i delatnosti od posebnog značaja za odbranu i bezbednost države, navode za „Politiku” u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Minimum procesa rada u pojedinim delatnostima, uređuje se i posebnim propisima. Tako na primer, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (Zdravstvena zaštita za vreme štrajka, (Član 57) propisan je minimum procesa rada za vreme štrajka u zdravstvenim ustanovama.

„Delatnosti, čiji bi prekid rada po prirodi posla, u smislu ovog zakona, mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu velikih razmera, jesu i: hemijska industrija, industrija čelika i crna i obojena metalurgija. Konkretno, zaposleni koji obavljaju poslove iz navedenih delatnosti mogu započeti štrajk ukoliko se obezbedi minimum procesa rada koji „štiti sigurnost ljudi i imovine ili je nezamenljiv uslov života i rada građana ili rada drugog preduzeća, odnosno pravnog ili fizičkog lica koje obavlja privrednu ili drugu delatnost ili uslugu”, kažu u resornom Ministarstvu.

Međutim, u Srbiji se, dešavalo da poslodavac za minimum procesa rada postavi čak 80 ili 90 odsto proizvodnje, odredi kako će on biti realizovan i ko će ga realizovati. Bilo je i slučajeva da članove štrajkačkog odbora, pod izgovorom da nema ko drugi da radi na tim pozicijama, teraju da rade za vreme štrajka.

Da bi u Srbiji organizovali štrajk u skladu sa zakonom iz 1996. godine radnici moraju da imaju sindikat i pravna predznanja. To bi u praksi bilo da oni koji nisu dobro proučili pravo ili se upoznali sa propisima na zakonsku obustavu rada imaju male šanse da organizuju zakonit štrajk i u tom slučaju rizikuju da čak dobiju i otkaz. 

Da bi štrajk bio u skladu sa zakonom radnici prvo moraju da ga najave i moraju da ispune proceduru. U slučaju da to ne urade onda je štrajk nezakonit i tada poslodavac može po slovu zakona da ih otpusti ili da ih suspenduje ili da ti radnici primaju nekoliko meseci umanjenu platu.

Prema Zakonu o štrajku, za pokretanje štrajka neophodna je odluka sindikata, bez obzira na broj članova, ili više od polovine ukupnog broja zaposlenih. Upravo ova odrednica je problematična. To praktično znači, da ako su sindikalci u „tesnoj vezi” sa poslodavcem onda neće doći do obustave rada. Drugi problem je što se iz drugog dela ovog propisa može zaključiti da, recimo, ako neko preduzeće zvanično ima 5000 zaposlenih, da bi u tom slučaju štrajk morao da podrži čak 2500 što nije mala stvar. Dodatni problem je što neka kompanija može da ima podružnice širom Srbije i u tom slučaju je teško dobiti saglasnost.  

Problem postoji i kada u nekoj kompaniji mogu da organizuju trenutni štrajk iritirani postupkom poslodavca koji recimo može da smanji plate ili da smeni uspešan menandžment pod uticajem politike.

Proteklih godina se događalo da je dolazilo do obustava rada, zbog trenutnih nezadovoljstva, ali koja nije bila u skladu s zakonom, pa je poslodavac otpustio nekoliko ljudi, kako bi zastrašio ostale radnike.

Dobar poznavalac radničkih prava i profesor na FPN Zoran Stojiljković za „Politiku” podseća da je pre skoro pola veka zapad iz energetske krize izašao kroz rast kamata i inflaciju čime su bile obezvređene zarade. Kaže da se sličan scenario može i sada očekivati, jer su štrajkovi i protesti, koji su tada ozbiljno uzdrmali Veliku Britaniju, bili sprečavani na sve moguće načine.

„Kada se inflatorno obezvrede zarade, počinje da se trenira strogoća time što bi se onemogućilo pravo na proteste. Ovi zakoni, uz pomoć policijskog video nadzora, mogu protestante da učine prepoznatljivim i da se prema tim ljudima primenjuju zakonske mere”, kaže Stojiljković.

Na pitanje da li to može da može da se primeni i u Srbiji, naš sagovornik kaže da je to moguće i da se može očekivati tako što će se, u našem slučaju, pozivati na patriotizam, da bi sprečili masovnije štrajkove.

„Bogati i kod nas neće platiti račun krize i vidite da je odbijeno da se dodatno oporezuje ekstra profit u Srbiji. Ako bi se sličan zakon doneo u Srbiji to bi bila militarizacija rada, jer kako biste drugačije tumačili zabranu štrajkova i protesta. Na taj način bi rad učinili neslobodnom delatnošću. Moguće je da neko vidi taj britanski primer i da pod izgovorom, demokratizacije rada, se uvede i kod nas”, kaže Zoran Stojiljković. Dodaje na ovoj vrsti demagogije, koji se sve više širi u Srbiji, moguće je da i kod nas bude primenjen, ali samo kao krajnje sredstvo da bi se suzbilo nezadovoljstvo zbog povećanja cena i pada životnog standarda.