Napadi na jedinstvo i zdesna i sleva

Izveštaj vlade o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini u periodu od 1. septembra prošle do 15. januara ove godine, koji je dostavljen poslanicima, biće jedina tačka dnevnog reda posebne sednice o Kosovu i Metohiji Skupštine Srbije, kaže za „Politiku” predsednik parlamenta Vladimir Orlić. Posle obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće otvorena rasprava, koja će, ističe, potrajati duže od jednog dana, a predsednik Vučić će, kao što je najavio, odgovarati na sva pitanja. Poslanici će se, po okončanju debate, izjasniti o izveštaju, ali Orlić, kako kaže, na osnovu reakcija opozicionara, ne očekuje da se „postigne jedinstvo povodom ovog važnog državnog pitanja.”

Orlić navodi da će predsednik Vučić „govoriti o toku pregovaračkog procesa sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, kao i o svim pitanjima važnim za našu državu, u ovom trenutku, ali i u budućnosti”. Ističe: „Sama sednica predstavlja važnu šansu za sve parlamentarne stranke da pokažu odgovornost i spremnost na jedinstvo u zaštiti naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa – upravo na to je sve otvoreno pozvao predsednik Vučić.”

No on, na osnovu iskustva sa septembarske sednice, ali i reagovanja na najavu ove, nije optimista i kaže: „Sudeći po reakcijama pojedinih grupa, što kvazidesnih, koje javno pozivaju na ulične sukobe, što kvazilevih koje poručuju da ih zanima jedino ’rušenje Vučića’, sva je prilika da ćemo umesto željenog jedinstva, ipak, ponovo prisustvovati pokušaju neodgovornih da sednicu pretvore u festival sopstvenog besmisla, ličnih uvreda i najprljavijih napada na Aleksandra Vučića. Reč je o manjini, naravno, o onima koji da cenzus nije bio smanjen ne bi ni bili u skupštini danas, a ozbiljna i odgovorna ubedljiva većina narodnih poslanika pružiće snažnu podršku državnoj politici zajedničke borbe za Srbiju.”

Svako ko je, od trenutka kada je rečeno da će parlament raspravljati o KiM 2. februara, makar površno ispratio reakcije, pre svega, poslaničkih grupa, nema razloga za neki naročiti optimizam u očekivanjima od ove rasprave, naprotiv. Uprkos tome, dobro je što će sednica biti održana zato što će građani imati priliku, ako žele naravno, da zahvaljujući direktnom prenosu na RTS-u, bez da im iko prepričava šta je ko rekao i predložio, sami čuju baš sve stavove i da, opet, sami donesu sud o onome šta su čuli. Nije dobro što će ovo biti, a u to ne treba sumnjati, još jedna debata u kojoj ćemo se naslušati i nagledati međusobnih obračuna, svih sa svima o svim temama koje poslanicima padnu na pamet, a u teškoj situaciji u kojoj se naša država nalazi, to je loša poruka svim građanima Srbije, posebno Srbima s Kosova i Metohije.

Izveštajem vlade, kao ni na prethodnoj sednici, niko se neće baviti, budući da je on, kako se isticalo u septembru, tehnički, „samo se navodi pregled događaja”. Izveštaj jeste tehnički, ali bilo bi dobro kad bi ga poslanici, makar letimično pročitali, budući da u njemu ima detalja koji nisu samo „tehnički”, naprotiv. U ovom trenutku kada se pitanjem formiranja Zajednice srpskih opština na KiM, pre deset godina jasno definisane Briselskim sporazumom, bave zvani i nezvani, deo izveštaja koji se odnosi na ZSO je u vladinom izveštaju jasan, da jasniji biti ne može. Važno je pogledati baš taj deo, jer, možda onda, ne bismo slušali kako će vlast „pristati na ZSO koja se ni za šta neće pitati”.

U izveštaju se, između ostalog, navodi: „Opasno i neodgovorno prištinsko ponašanje prethodnih meseci dovelo je i uticajne međunarodne subjekte do zaključka da je nemoguće doći do napretka u dijalogu i normalizaciji situacije na terenu ako se odmah ne krene sa primenom svih sporazuma koji su od 2011. godine naovamo zaključeni. To se u prvom redu odnosi na formiranje ZSO, koja i suštinski i simbolički predstavlja neizostavni početni korak u deblokadi i eventualnom napretku u procesu normalizacije odnosa.” U izveštaju jasno piše da je za izradu Nacrta statuta ZSO nadležan Upravljački tim i da je on svoj posao završio u avgustu 2018. godine i o tome obavestio EU, ali „EU posrednici još nisu postupili u skladu sa obavezom iz člana 21 Opštih principa”.

Detaljno se navodi šta sve ne bi prištinska vlast mogla da uradi da je na vreme formirana ZSO, čime je, praktično, prikazano kakve su njene nadležnosti, a nakon toga se kaže: „Zbog svega navedenog srpska strana će nastaviti da insistira na prioritetnom i neodložnom ispunjenju ovog ključnog interesa za formiranje ZSO, koji joj je garantovan kroz 4 sporazuma u dijalogu. Naročito imajući u vidu određene pomake koji su u stavovima ključnih međunarodnih subjekata  nastupili tokom ovog izveštajnog perioda. U vezi s tim, Beograd neće odstupiti da ZSO bude hitno uspostavljena u skladu s principima koji precizno propisuju njene nadležnosti, zatim ovlašćenja subjekata koji imaju formalno pravo da  učestvuju u njenom formiranju, kao i procedure koje se tom prilikom moraju ispoštovati. Svi drugi pokušaji ne samo da ne bi bili validni jer bi predstavljali kršenje 4. sporazuma koji reguliše ZSO, već bi gotovo izvesno smanjili šanse za nastavak i priželjkivani napredak u procesu normalizacije.”

Dakle, u ovom izveštaju jasno piše da je Upravljački tim za izradu Nacrta statuta ZSO jedini nadležan da uradi ovaj dokument, što znači da dokument koji je u Prištini predstavila nemačka Fondacija „Fridrih Ebart”, što se tiče naše države, nije na stolu. Ili, bar, ne bi trebalo da bude, ako je verovati onome što je u vladinom dokumentu napisano, a moralo bi biti. Ukoliko vlast od toga odustane, opozicija će imati dobar argument za oštru kritiku.

Aleksandar Vučić bi, na primer, mogao poslanicima i celokupnoj javnosti da kaže hoće li se vlast držati ovog stava oko ZSO, ukoliko ga neko to uopšte bude pitao. Međutim, od opozicionara smo čuli samo usputno pominjanje kako će vlast pristati da „ZSO bude nebitna nevladina organizacija”, sve ostalo se tiče plana Šolc-Makron, koji je, u međuvremenu, postao plan EU, „koji nikako ne sme biti prihvaćen”, koji predstavlja „kapitulaciju, predaju Kosova” i optužbe na račun vlasti da je „izdala Kosovo”. Doduše, ima i onih, ti su nešto tiši, koji bi odmah prihvatili sve što EU od nas zatraži. Ovi koji su unapred optužili vlast da je pomenuti plan prihvatila, iako to nije tačno,  ne bave se posledicama koje bi država Srbija, ne Vučić, trpela, mada smo već imali priliku da vidimo kako izgleda kad odlučno kažemo, kao svojevremeno Branko Kostić  „ješćemo korenje”. Ima i onih koji bi prihvatili sve što EU od nas traži, a ni tu ne bismo bili bez posledica, budući da se nikad ne zna šta kome u EU može pasti na pamet.

Zato bi bilo dobro da u ovoj skupštinskoj raspravi, pre svega, čujemo šta ko predlaže, kakve posledice bi imali ti predlozi i kako bi ih rešio, umesto nadgornjavanja u patriotizmu i u tome ko će koga više i bolje uvrediti. Tako bi građani imali jasnu predstavu šta im ko nudi, pa da na osnovu toga odluče šta žele. Kakvu god odluku da donesu, njihova je poslednja.