Ru­si­ja se spre­ma za du­gi rat

Za­pad­ni me­di­ji su sa za­ka­šnje­njem od sko­ro dve sed­mi­ce in­ten­ziv­no po­če­li da se ba­ve mo­guć­no­sti­ma i do­me­ti­ma po­ve­ća­nja broj­no­sti ru­ske voj­ske na mi­li­on i po voj­ni­ka i re­for­mi ce­lo­kup­nih oru­ža­nih sna­ga, koji bi tre­ba­lo da se za­vr­še 2026. go­di­ne. Ka­ko po­sta­je oči­gled­no da će se rat u Ukra­ji­ni pro­du­ži­ti i naj­ve­ro­vat­ni­je te­ri­to­ri­jal­no pro­ši­ri­ti, sa­da ti me­di­ji raz­ra­đu­ju ka­ko Mo­skva pla­ni­ra da re­gru­tu­je to­li­ki broj voj­ni­ka i fi­nan­si­ra na­bav­ku opre­me.

Na­kon što je ru­ski pred­sed­nik u de­cem­bru na­ja­vio po­ve­ća­nje broj­no­sti Oru­ža­nih sna­ga Ru­si­je, po­lo­vi­nom ja­nu­a­ra su na voj­nom ni­vou usvo­je­ne od­lu­ke u ve­zi s re­for­mom. Po­ve­ća­nje bro­ja voj­ni­ka bi­će pra­će­no is­po­ru­ka­ma na­o­ru­ža­nja, iz­grad­njom in­fra­struk­tu­re i sve­u­kup­nim obez­be­đi­va­njem tru­pa. Ka­ko je na­ja­vio mi­ni­star od­bra­ne Ser­gej Šoj­gu, da bi se obez­be­di­lo po­ve­ća­nje broj­no­sti oru­ža­nih sna­ga, po­seb­na pa­žnja će bi­ti po­sve­će­na re­gru­to­va­nju voj­ni­ka po ugo­vo­ru, što će pra­ti­ti bla­go­vre­me­no obez­be­đi­va­nje is­po­ru­ke teh­ni­ke, po­ve­ća­nje po­li­go­na u „po­sto­je­ćim voj­nim okru­zi­ma i no­vim te­ri­to­ri­ja­ma Ru­si­je”. Osim to­ga, voj­ni re­sor pla­ni­ra da po­ve­ća i broj ka­dro­va za obu­ku u po­sto­je­ćim i no­vo­u­sta­no­vlje­nim cen­tri­ma za obu­ku i obez­be­di či­tav niz me­ra bu­džet­skih iz­dva­ja­nja za no­ve po­tre­be.

Sad je po­ve­ća­na i sta­ro­sna gra­ni­ca za re­gru­ta­ci­ju gra­đa­na za voj­nu slu­žbu – sa 18 na 21 go­di­nu (do 30), što ne zna­či po­ve­ća­nje bro­ja voj­nih ob­ve­zni­ka, ne­go uklju­ču­je ži­vot­nu zre­lost mo­bi­li­sa­nih i, ka­ko je re­kao An­drej Kar­ta­po­lov, šef Ko­mi­te­ta za od­bra­nu Dr­žav­ne du­me, sa­da ne­ma po­tre­be da se svi mla­di lju­di uklju­ču­ju u voj­nu obu­ku.

„Doj­če ve­le” ci­ti­ra izra­el­skog voj­nog eks­per­ta Dej­vi­da Šar­pa, ko­ji ka­že da je rat u Ukra­ji­ni po­ka­zao da ru­ske oru­ža­ne sna­ge ni­su spo­sob­ne da is­pu­ne svo­ju mi­si­ju oku­pa­ci­je Ukra­ji­ne. On pod­se­ća da iz­u­zev po­ve­ća­nja bro­ja, Ru­si ra­de i na re­for­mi ko­ja je vi­še usme­re­na pre­ma du­go­roč­nim ci­lje­vi­ma, ne­go ka is­pra­vlja­nju tre­nut­ne si­tu­a­ci­je na fron­tu.

Me­đu­tim, po­vo­dom de­cem­bar­ske na­ja­ve re­or­ga­ni­za­ci­je voj­ske, „In­sti­tut za stu­di­je ra­ta”, tink-tenk sa se­di­štem u Va­šing­to­nu, sa­gla­sio se s ukra­jin­skim voj­nim vođ­stvom da se Ru­si­ja pri­pre­ma za ve­li­ku zim­sku kop­ne­nu ofan­zi­vu, ve­ro­vat­no na Ki­jev, ka­ko bi pri­si­li­la Ukra­ji­nu da pre­go­va­ra u uslo­vi­ma ko­ji bi bi­li po­volj­ni­ji za Mo­skvu. Na­vod­no, ru­ska ofan­zi­va na is­to­ku Ukra­ji­ne ne uspe­va da na­te­ra ukra­jin­ske zva­nič­ni­ke na pre­go­vo­re ili ustup­ke. Ova agen­ci­ja pro­ce­nju­je da Ru­si­ja ne­ma eko­nom­ski ka­pa­ci­tet da po­ve­ća svo­je oru­ža­ne sna­ge, ali da bi to mo­glo da se pro­me­ni „ako Pu­tin od­lu­či da pri­svo­ji dr­žav­na sred­stva na na­čin ko­ji će omo­gu­ći­ti Kre­mlju da ras­po­re­di ve­li­ku kon­ven­ci­o­nal­nu voj­sku na­u­štrb eko­nom­skog ra­sta i udob­no­sti lju­di, kao što su to či­ni­li So­vje­ti”.

Zbog sve obim­ni­jeg uče­šća NA­TO-a u is­po­ru­ka­ma na­o­ru­ža­nja i ja­ča­nju svo­jih sna­ga na is­toč­nom kri­lu, pred­vi­đe­no je osna­ži­va­nje ru­skih bor­be­nih kom­po­nen­ti Rat­ne mor­na­ri­ce, Va­zdu­šno-ko­smič­kih sna­ga i ra­ket­nih stra­te­ških sna­ga. Ru­si­ja je u okvi­ru ove re­for­me od­lu­či­la da po­no­vo for­mi­ra Mo­skov­sku i Le­njin­grad­sku voj­nu oblast, dva okru­ga ko­ja su po­sto­ja­la od vre­me­na Ru­ske im­pe­ri­je do 2010. go­di­ne i po­kri­va­la su ne sa­mo obe pre­sto­ni­ce, već i sko­ro ceo za­pad i se­ve­ro­za­pad ze­mlje.

Shod­no na­me­ra­va­nom ula­sku Fin­ske i Šved­ske u NA­TO, iako je Šved­ska sa­da su­spen­do­va­la svoj zah­tev zbog pro­ti­vlje­nja Tur­ske iza­zva­nog de­mon­stra­tiv­nim pa­lje­njem Ku­ra­na u šved­skim gra­do­vi­ma – Mo­skov­ski i Le­njin­grad­ski voj­ni okrug bi­će stvo­re­ni kao deo ko­ra­ka za omo­gu­ća­va­nje bez­bed­no­sti ze­mlje. No­vi voj­ni okru­zi stva­ra­ju se da bi ga­ran­to­va­li voj­nu bez­bed­nost dr­ža­ve i šti­ti­li kri­tič­ne objek­te. Šoj­gu je po­seb­no na­ja­vio po­tre­bu for­mi­ra­nja no­vih tak­tič­kih for­ma­ci­ja: tri mo­to­ri­zo­va­ne di­vi­zi­je u Kop­ne­noj voj­sci i dve va­zdu­ho­plov­no-ju­ri­šne di­vi­zi­je u Va­zdu­ho­plov­no-de­sant­noj. To uklju­ču­je i stva­ra­nje ar­mij­skog kor­pu­sa u Ka­re­li­ji, ko­ja se gra­ni­či s Fin­skom, na te­ri­to­ri­ji no­vo­stvo­re­nog Le­njin­grad­skog voj­nog okru­ga.

Sa­da su oru­ža­ne sna­ge po te­ri­to­ri­jal­nom prin­ci­pu po­de­lje­ne u pet okru­ga: za­pad­ni (sa se­di­štem u Sankt Pe­ter­bur­gu), cen­tral­ni (Je­ka­te­rin­burg), ju­žni (Ro­stov na Do­nu), is­toč­ni (Ha­ba­rovsk) i kao po­se­ban okrug Se­ver­na flo­ta.

Voj­ni okru­zi pre­sto­ni­ce ne­će se stva­ra­ti od nu­le, već će se „na­slo­ni­ti” na onaj stvo­ren dav­ne 1864. go­di­ne, kao deo voj­ne re­for­me Alek­san­dra Dru­gog, ko­ja je tra­ja­la do 2010. go­di­ne. U vre­me ras­pu­šta­nja, okrug je, po­red glav­nog gra­da, ob­u­hva­tao 18 cen­tral­nih re­gi­o­na – od Bel­go­ro­da do Ko­stro­me i od Br­jan­ske do Ni­žnje­nov­go­rod­ske obla­sti. Ina­če, po­sled­nji ko­man­dant Mo­skov­skog voj­nog okru­ga 2010. go­di­ne bio je ak­tu­el­ni na­čel­nik Ge­ne­ral­šta­ba, ko­man­dant Zdru­že­ne gru­pe sna­ga i di­rekt­ni šef spe­ci­jal­ne ope­ra­ci­je u Ukra­ji­ni Va­le­rij Ge­ra­si­mov.

Le­njin­grad­ski (ra­ni­je – Pe­ter­burg i Pe­tro­grad) voj­ni okrug ta­ko­đe je po­sto­jao od 1864. do 2010. go­di­ne. Do tre­nut­ka uki­da­nja ob­u­hva­tao je te­ri­to­ri­je Sankt Pe­ter­bur­ga i Le­njin­grad­ske obla­sti, Ka­re­li­ju, Ko­mi, Ar­han­gel­sku oblast (uklju­ču­ju­ći Ne­nec­ki auto­nom­ni okrug), Vo­logdsku, Mur­man­sku, Nov­go­rod­sku i Pskov­sku oblast.