Stvarnost strašnija od mašte

Da li su Margaret fon Valdek ili Marija Sofija Margareta Katarina fon Ertal inspirisale braću Grim da napišu bajku o Snežani i sedam patuljaka.

Mnogi književnici za svoje junake uzimaju ličnosti iz stvarnog života ali im, neretko, dodele nešto drugačiju životnu sudbinu. Nekima, pak, ličnosti koje su postojale budu samo inspiracija za pletenje nekog romana, novele ili bajke.

Tako je 1994. godine nemački istoričar Ekhard Sander objavio članak u kojem je otkrio istorijski zapis koji je možda inspirisao braću Grim da napišu priču o Snežani i sedam patuljaka.

Prema Sanderu, priča o crnokosoj lepotici koju je otrovala zla maćeha zasnovana je na životu nemačke grofice rođene 1533. godine, Margaret fon Valdek. Kada je napunila 16 godina, Margaret je bila prisiljena da ode u Brisel, na šta ju je primorala zla maćeha. Tamo se zaljubila u princa Filipa, koji je kasnije postao kralj Španije.

Margaretin otac i maćeha nisu odobravali vezu zbog političkih razloga. Devojka je misteriozno umrla u 21. godini, najverovatnije jer je bila otrovana. Istoričari sugerišu da je španski kralj, Filipov otac, koji je takođe bio protiv njihove veze, možda poslao svoje agente da ubiju Margaret.

Otkud sedam patuljaka u Grimovoj bajci? Istoričar navodi da je Margaretin otac posedovao nekoliko rudnika bakra u kojima su radila deca. Zbog teških uslova i ropskog rada, mnoga su umrla u ranom dobu, ali ona koji su preživela imala su ozbiljno deformisane udove i usporen rast zbog neuhranjenosti i teškog fizičkog rada. Zato su ih zvali siromašni patuljci.

Što se tiče otrovne jabuke, Sanders veruje da je to povezano sa istorijskim događajem u Nemačkoj, kada je starac uhapšen zbog davanja otrovanih jabuka deci za koju je verovao da kradu voće iz njegove bašte.

Prema istoričaru Karlhajncu Bartelsu, prototip Snežane nije bila Margaret fon Valdek već Marija Sofija Margareta Katarina fon Ertal, rođena 15. juna 1729. u bavarskom gradu Lor na Majni. Bila je ćerka princa Filipa Kristofa fon Ertala i njegove supruge baronice fon Betendorf.

Nakon smrti baronice, Filip se oženio Klaudijom Elizabetom Marijom fon Feningen, groficom Rajhenštajn, za koju se govorilo da ne voli pokćerku. Dvorac u kojem su živeli imao je “ogledalo koje govori” izrađeno u fabrici ogledala u Loru 1720. godine. Patuljci u Marijinoj priči povezani su sa rudarskim gradićem koji se nalazio zapadno od Lora, među sedam planina. Niski i uski tuneli bili su dostupni samo rudarima vrlo male visine koji su nosili svetle kapuljače poput patuljaka.

Istoričar tvrdi da bi stakleni kovčeg mogao biti povezan sa poznatom proizvodnjom stakla u Loru, kao i da je Marija otrovana jabukom u koju je ubrizgan smrtonosni otrovom noćurka koji raste u izobilju u okolini grada.