Iskorenimo siromaštvo, zaustavimo ratove

Dr Bjern Lomborg*
Dr Džordan B. Piterson **

Svetski lideri su 2015. godine pokušali da glavne probleme s kojima se čovečanstvo suočava reše tako što su utvrdili ciljeve održivog razvoja, odnosno skup od 169 ciljeva koje bi trebalo postići do 2030. Na spisku su se našli svi najsjajniji ciljevi koje biste mogli da zamislite: iskorenjivanje siromaštva i bolesti, zaustavljanje rata i klimatskih promena, zaštita biodiverziteta i unapređenje obrazovanja.

Ove godine smo na pola puta, s obzirom na zadati vremenski okvir 2016–2030, ali smo daleko od pola puta ka ostvarenju naših pretpostavljenih ciljeva. S obzirom na trenutne trendove, ostvarićemo ih s p­ola­ v­eka­ zakašnjenja. Koji je primarni uzrok našeg neuspeha? Naša nesposobnost da odredimo prioritete. Mala je razlika između toga da imate 169 ciljeva i da nemate nijedan. Stavili smo ključne ciljeve, kao što je iskorenjivanje smrtnosti novorođenčadi i pružanje osnovnog obrazovanja, u istu ravan s dobronamernim, ali perifernim ciljevima, kao što su podsticanje reciklaže i promovisanje načina života koji je u skladu s prirodom. Pokušavajući da uradimo sve odjednom, rizikujemo da uradimo vrlo malo, kao što smo radili poslednjih sedam godina.

Tako je odavno prošlo vreme kad je trebalo da identifikujemo i odredimo koji su nam ciljevi prioritetni. Naučni centar Kopenhaški konsenzus, zajedno s nekoliko nobelovaca i više od stotinu vodećih ekonomista, uradio je upravo to, identifikujući gde svaki uloženi dolar može doneti najviše koristi.

Mogli bismo, na primer, da zaista ubrzamo borbu protiv gladi. Uprkos velikom napretku postignutom tokom proteklih decenija, više od 800 miliona ljudi i dalje nema dovoljno hrane. Pažljivo ekonomsko istraživanje pomaže da se identifikuju genijalna i efikasna rešenja.

Glad ostavlja najteže posledice u prvih hiljadu dana detetovog života, počevši od začeća, pa u naredne dve godine. Deca koja se suočavaju s nedostatkom esencijalnih hranljivih materija i vitamina razvijaju se sporije, kako fizički tako i intelektualno. Ređe će pohađati školu, dobijaće niže ocene, a kao odrasli ljudi biće siromašniji i manje produktivni.

Trudnicama možemo efikasno da obezbedimo esencijalne hranljive materije. Obezbeđivanje dnevne doze suplemenata s multivitaminima i mineralima košta nešto više od dva dolara po trudnici. To pomaže da se mozak beba bolje razvija, tako da kao odrasle osobe budu produktivnije i bolje plaćene. Svaki potrošeni dolar doneo bi neverovatnih 38 dolara društvene koristi. Zašto prvo ne bismo krenuli ovim putem? Jer pokušavajući da ugodimo svima, trošimo pomalo na sve, u suštini zanemarujući najefikasnija rešenja.

Pomislite, takođe, šta bismo mogli da postignemo na planu obrazovanja. Svet je konačno uspeo da većinu dece uvede u školu. Nažalost, škole su često lošeg kvaliteta, a više od polovine dece u siromašnim zemljama nije u stanju da pročita i razume jednostavan tekst do desete godine.

Po pravilu, škole raspoređuju sve dvanaestogodišnjake u isto odeljenje, iako se njihovi nivoi znanja veoma razlikuju. Bez obzira na to na kojem nivou nastavnik predaje, mnogi će se izgubiti, a drugima će biti dosadno. Postoji li rešenje koje je ispitano širom sveta? Neka svako dete provede jedan sat dnevno uz tablet koji prilagođava nastavu tačno nivou tog deteta. Čak i ako ostatak školskog dana ostane nepromenjen, ovo će za godinu dana dati rezultat učenja isti kao tri godine klasičnog obrazovanja.

Koliko bi ovo koštalo? Zajednički tablet, troškovi punjenja i dodatna uputstva za nastavnike koštaju oko 26 dolara po učeniku godišnje. Ali ovakvo intenzivnije učenje tokom samo jedne godine čini svakog učenika produktivnijim u odraslom dobu, omogućavajući mu da stvori dodatnih 1.700 dolara u današnjem novcu. Svaki uloženi dolar doneo bi 65 dolara dugoročne koristi.

Kada usitnimo našu pažnju i pokušamo da ugodimo svima, na kraju sprovodimo spolja gledano atraktivne, ali užasno neefikasne politike. Pored gladi i obrazovanja, postoji desetak drugih, neverovatno efikasnih politika, poput drastičnog smanjenja tuberkuloze i korupcije. To su ciljevi koje možemo i treba da dostignemo. Moralni imperativ je jasan: prvo moramo da uradimo najbolje stvari.

* Predsednik Kopenhaškog konsenzusa i gostujući saradnik Huverovog instituta Univerziteta Stanford. Njegova najnovija knjiga je „Lažna uzbuna”
** Profesor emeritus na Univerzitetu u Torontu i autor knjiga „Mape značenja”, „12 pravila za život” i „Izvan reda”