Borba Amerike i Kine za svetsku dominaciju

Deo govora koji bude održao sledeće nedelje u Kapitolu šef Bele kuće Džozef Bajden posvetiće Rusiji i Kini da bi istakao značaj rivalstva između Amerike i ove dve zemlje.

Bajden će se u utorak pojaviti pred članovima oba doma Kongresa u redovnom godišnjem obraćanju. Govor o stanju nacije je prilika za predsednike da istaknu dostignuća i planove, a kako saznaje list iz Hongkonga „Saut Čajna morning post”, Bajden će u svom govoru podvući da Rusija i Kina predstavljaju „izazov” za SAD.

Biće to dva dana nakon što se američki državni sekretar Entoni Blinken u Pekingu bude susreo s kineskim zvaničnicima. Tokom ove službene posete dve delegacije će se dotaći brojnih problema koji opterećuju kinesko-američke odnose.

General Majk Minihan, komandant Vazdušnih snaga američkog ratnog vazduhoplovstva, predvideo je da će SAD i Kina zaratiti zbog Tajvana 2025, objavio je nedavno En-Bi-Si njuz. Već se vodi carinski rat između dve najjače svetske ekonomije, koje se takmiče i za prevlast u proizvodnji čipova i veštačke inteligencije, kao i za prvenstvo u Indopacifiku.

Si-En-En prenosi da vašingtonski zvaničnici s vlastima u Manili dogovaraju da, pored postojećih pet, otvore još četiri američke vojne baze na Filipinima. Nove baze Pentagona u Južnom kineskom moru nalaziće se 320 kilometara južno od Tajvana.

Od ruskog napada na Ukrajinu, u Vašingtonu se sve češće prognozira da će Kina izvršiti invaziju na Tajvan, nad kojim Peking nema kontrolu, ali ga smatra delom svoje teritorije. Zvanična američka politika prema tom delu sveta je „strateška dvosmislenost”, koja podrazumeva da se vašingtonski funkcioneri ne određuju jasno, ali je Bajden to promenio izjavom da bi poslao vojsku da brani Tajvan u slučaju kineske invazije.

Vašingtonska spoljnopolitička i bezbednosna elita veruje da je Kina jedina zemlja koja bi mogla da ugrozi američku ekonomsku i geopolitičku prevlast u svetu. Kao i administracija Donalda Trampa, i Bajdenova vlada je u žižu spoljnopolitičkog i bezbednosnog interesovanja stavila konfrontaciju s velikim silama, posebno s Kinom. Bajden je predočio partnerima širom planete, a posebno transatlantskim saveznicima, da očekuje da se tokom kinesko-američkog obračuna nedvosmisleno svrstaju na američku stranu.

Iako Evropska unija nije oduševljena zaoštravanjem odnosa da ne bi ugrozila ekonomske veze s Pekingom, NATO je 2021. ipak prvi put označio Kinu kao „izazov za međunarodni poredak zasnovan na pravilima” i kao bezbednosnu pretnju po Zapad. Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg naglasio je tada da Peking vojno jača i osnažuje nuklearno naoružanje.

„Kina nam se približava, masovno investira u Africi i ulaže u našu kritičnu infrastrukturu”, kazao je Stoltenberg, podsećajući da Peking u okviru inicijative „Pojas i put” (novi put svile) kreditira i gradi infrastrukturu i u pojedinim evropskim članicama zapadnog vojnog saveza.

Prošle godine NATO je otišao korak dalje i u svojoj strategiji označio Kinu kao „sistemski izazov za transatlantsku bezbednost”.

O značaju koji Amerika pridaje takmičenju s Pekingom svedoči i to što je s Velikom Britanijom i Australijom 2021. formirala novi bezbednosni savez Aukus, koji će suzbijati kineski uticaj u Jugoistočnoj Aziji. Trampova vlada je povećavala tarife na uvoz kineske robe, što je pokrenulo recipročne mere i dovelo do trgovinskog rata. Uprkos pregovorima, carine su ostale i za vreme Bajdenove administracije.

Borba za dominaciju vodi se i preko „Huaveja”, kojem je Vašington onemogućio da uvodi 5G mrežu u SAD. Prema objašnjenju američke vlade, kompanija iz Šenžena predstavlja sigurnosnu pretnju jer bi mogla da nadzire Amerikance za račun kineske vlade. Trampova administracija je pritiskala i ostale zemlje da otkažu saradnju s „Huavejom”, dok je, kako saznaje „Fajnenšel tajms”, Bela kuća ove nedelje zabranila američkim kompanijama da izvoze tehnologiju pomenutom kineskom IT gigantu.

Kad su se tokom epidemije virusa korona poremetili lanci snabdevanja, postalo je jasno koliko su SAD i Kina zavisne od uvoza čipova s Tajvana. Iako su i same proizvođači poluprovodnika, bez kojih je nezamislivo da funkcioniše bilo šta – od telefona, preko automobila, do oružja – Amerika i Kina zaostaju za Tajvanom, daleko najvećim proizvođačem na svetu. Mogući sukob na Tajvanu podstakao je obe zemlje da ubrzaju razvoj domaće tehnologije na ovom polju, pa je Bajdenova administracija prošle godine objavila da će subvencionisati američku proizvodnju čipova sa 52 milijarde dolara.

Vašington je prošlog oktobra zabranio američkim kompanijama da u Kinu izvoze tehnologiju za proizvodnju čipova, a sad je u to ubedio i pojedine saveznike. Kako saznaje „Volstrit džornal”, i japanska i holandska vlada uskoro će svojim kompanijama zabraniti izvoz pomenute tehnologije u Kinu.