Glavna gatara Francuske

Jednog toplog majskog dana 1772. godine, u Normandiji, u malom gradiću Alansonu, rođena je buduća glavna vidovnjakinja Francuske - Marija Lenorman, kasnije nazvana i Crna Marija.

Devojčica sa crnim kovrdžama već sa tri godine “prorekla” je kako će sutra padati kiša kao i da će otac možda imati problema u prodavnici. Njeni roditelji, pobožni katolici, nisu nisu bili oduševljeni zbog ćerkinog interesovanja za ezoteriju. Pošto je rođena sa jedni  ramenom kraćim od drugog, krivim nogama i izbuljenim očima bili su uvereni da neće moći da se uda pa su odlučili da je pošalju u manastir. Tu je Marija počela da čita knjige iz lokalne biblioteke, od kojih su mnoge bile posvećene tajnom znanju. U manastiru je Lenorman usavršila svoje znanje iz numerologije i astrologije a po povratku kući odrasta preko noći. Marijin otac, naime, umire i na njena pleća pada izdržavanje majke i sestara. Da bi nekako prehranila porodicu, devojka počinje da se bavi proricanjem ali joj klijenti katastrofalno nedostaju. Zbog toga odlučuje da se hitno preseli u Pariz i uz podršku prijateljice ostvari sopstveni salon pored Luksemburškog parka gde su vreme provodili najistaknutiji stanovnici prestonice. Da bi privukla posetioce, nazvala je salon “knjižarom” a na ulazu je postavila nekoliko polica sa knjigama o magiji. Ulazeći u lepo uređen butik, gostima je ponuđeno da razgovaraju sa gospođom Marijom Lenorman, a zatim bi dugim hodnikom bili odvedeni u mračnu ali ukusno opremljenu sobu.

Pričalo se da ona nije bila samo talentovana gatara, već i briljantna prodavačica. Poznato je da je Lenorman mogla da priča o budućnosti bez upotrebe bilo kakvih improvizovanih pomagala, ali jedno je znala - bilo je važno da izgleda spektakularno!

Stoga je u njenoj kancelariji  u polumraku stajao hrastov sto sa smaragdnim zelenim stolnjakom a oko njega su bile kristalne kugle, figure sazvežđa i drugi neobični detalji. Posetioci su bili opčinjeni atmosferom i samom madmoazel - uvek je izgledala elegantno, moderno i sveže.

Vest o novoj gatari brzinom svetlosti proširila se Parizom. Ogromni redovi na ulazu, oduševljenje i poštovanje novih klijenata učinili su čudo - Lenormanova je pozvana na čajanku kod Marije Antoanete.

Tamo u Versaju, gatara je bila vidno nervozna jer je kraljica jasno stavila do znanja da je za nju ovakva publika nešto poput zabave. Ali, čuvši kraljičino pitanje kakva je budućnost čeka, Lenorman je bez razmišljanja odgovorila:

“Vaše Veličanstvo, čeka vas giljotina”.

“Ne verujem! Odlazi”, povikala je izbezumljena kraljica.

Nakon pogubljenja Marije Antoanete, česti posetioci Lenormanove postali su revolucionari Robespijer, Sen Žist i Žan Pol Mara. Njima trojici je gatala gledajući im u ruke.

“Gospodo, bićete izdani i ubijeni nasilnom smrću”, obavestila je trojicu revolucionara.

“Vi ćete biti prvi”, najavila je Žan Polu i dodala kako će Robespijeru i San Žistu biti odrubljene glave.

Nekoliko meseci kasnije, Mara je ubijen u svojoj kadi, a godinu dana kasnije Robespjer i San Žist optuženi su za izdaju i pogubljeni.

Vrhunac karijere Marije Lenorman bilo je savetovanje Napoleona Bonaparte. Sve je počelo kada je mladi oficir Bonaparte prvi put posetio njen “butik”. Obučen u jednostavnu uniformu i ogrtač, zamolio je gataru da mu pojasni šta kažu zvezde. Marija je podigla svoje bistre smeđe oči, pogledala ga i rekla:

“Mladiću, čeka te velika karijera, postaćeš car!”

Nakon toga, cinični i egocentrični oficir postaje njen glavni posetilac, a kada je došao na vlast Lenormanova za kratko vreme postaje dvorski gatara. Nakon predviđanja poraza francuske vojske u ratu sa Rusima, proterana je iz Pariza.

Napoleon je bio strahovito besan zbog njenih predviđanja, a njegova desna ruka, maršal Bernadot, obećao je da će mu doneti dokaze da je Marija prevarant. Prerušio se i zakazao sastanak sa Lenorman nakon čega ju je pozvao na vožnju brodom. Tokom plovidbe madmoazel mu je rekla:

“Vi ste maršal Bernadot i suđeno vam je da postanete kralj”. Iznenađeni maršal je poskočio, čamac se prevrnuo... Lenorman je odnela struja a maršal je uspeo da ispliva na obalu. Marija je čudom ostala živa, šipka njenog korzeta zakačila se za panj koji je plutao rekom a potom su je spasli ribari.

Bernadot jeste postao kralj Švedske poznat pod imenom Karl XIV Juan. U znak zahvalnosti poslao je Mariji u izrezbarenoj kutiji predivan prsten sa ametistom.

Zanimljivo je da je Marija Lenorman takođe proricala i ruskom caru Aleksandru I, predviđajući mu dug život u slučaju abdikacije. Ukoliko ne napusti presto, rekla mu je da će umreti u strašnim mukama i prilično brzo. Uprkos jezivom proročanstvu, car Aleksandar je poklonio Mariji dijamantski prsten. Sedam

godina kasnije, u novembru 1825. godine, umro je od tifusa u Taganrogu. Priča se, međutim,  da je sahranjen carev dvojnik a  da je pravi Aleksandar I, verujući Marijinim predviđanjima, napustio presto i postao pustinjak u Sibiru pod imenom Fjodor Kuzmič.