EU planira da smanji broj migranata

Brisel najavljuje novu operativnu strategiju za pojačanje povratka ilegalnih migranata, a Švedska, koja predsedava EU, pokreće kampanju kojom hoće da obeshrabri sve ljude koji iz zemalja Afrike i Bliskog istoka planiraju da dođu u ovu skandinavsku državu.

Da migrantski talas koji je 2015. godine zapljusnuo EU ne popušta govore podaci Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu. Više pokušaja ilegalnog ulaska u EU učinjeno je 2022. nego bilo koje godine od 2016. Fronteks je registrovao da je u toku prošle godine 330.000 novih ilegalnih migranata ušlo u zemlje evrobloka, a 47 odsto ovog broja bili su građani Avganistana, Sirije i Tunisa.

Kako navodi Evropska komisija, samo 21 odsto migranata koji neregularno uđu u EU vraća se u zemlje porekla pošto im države članice odbiju zahtev za azil. Evropski komesar za unutrašnje poslove Ilva Johanson kaže da je cilj da se taj broj poveća:

„Neophodno je da odmah po donošenju negativne odluke države članice podnesu zahtev za readmisiju za zemlju porekla svakog pojedinca kome je odbijen azil. Tek onda možemo da postupimo po odluci i vratimo te ljude nazad u njihove zemlje porekla.”

Johansonova ističe da je važno da svi na ovom zadatku rade zajedno, jer članice EU ne mogu same da reše taj problem, a ne može sama ni Evropska komisija. Inače, ilegalni migrant se definiše kao osoba koja ne ispunjava uslove za ulazak ili ostanak u EU.

Evropska komisija je zabrinuta jer je prošle godine bilo 924.000 zahteva za azil, što je za 50 odsto više u odnosu na 2021. godinu. Zemlje koje su primile najveći broj zahteva su Francuska, Nemačka, Španija i Austrija.

Neke države članice tvrde da je problem u tome što nemaju svi ilegalni migranti pravo na međunarodnu zaštitu, već da prijavom vrše preveliki pritisak na sistem azila.

Ketrin Vulard, direktorka Evropskog saveta za izbeglice i egzil, smatra da za ekonomske migrante postoje i druga rešenja:

„Jedno od rešenja bilo bi povećanje kanala za legalnu migraciju, koji su zapravo u opadanju u Evropi u poslednjih 20 godina. Reč je o ljudima koji možda žele da dođu u Evropu kako bi dobili posao. A u isto vreme Evropi su potrebni radnici.”

Na zaustavljanju nelegalne migracije Brisel je voljan da pojača svoj rad sa zemljama porekla koje poštuju ljudska prava. Ali Vulardova ističe da bi bilo bolje usmeriti resurse na saradnju i razvoj. Kako objašnjava, zemljama iz kojih migranti dolaze u EU nije prioritet da se oni vrate, pogotovo što imaju koristi od finansijskih doznaka, ali i znanja i stručnosti koje njihovi državljani stiču otkako su otišli u Evropu.

U okviru svoje namere da smanji imigraciju u Švedsku, u koju od 2016. godišnje dolazi u proseku 12.000 migranata, vlada Ulfa Kristersona uložiće napor u ciljano informisanje u inostranstvu kako bi se obeshrabrili svi oni koji bi da se upute prema Skandinaviji. Ministarka za migracije Marija Malmer Stenergard kaže da će više informacija pomoći da se otkloni uvreženo shvatanje da je Švedska i dalje „obećana zemlja” koja velikodušno daje beneficije svakome ko u nju kroči.

„Dve trećine onih koji dolaze u Evropu nemaju osnova da dobiju socijalnu i drugu zaštitu. Ako su bolje informisani o pravilima koja važe smanjujemo rizik od patnje koju ovi ljudi preživljavaju predajući svoje živote u ruke krijumčara”, objašnjava Malmer Stenergard, prenosi „Evroaktiv”.