Vaše je samo da pitate

Ovaj tekst je u potpunosti napisala veštačka inteligencija (AI). Pitali smo je da napiše nešto o sebi, zatim šta zna o dnevnom listu „Politika”, potom smo tražili da uradi rubriku o noćnom životu Beograda i na kraju je upitali koje je rešenje za kosmetsku krizu. Ograničenja je pokazala kada smo joj zadavali crtačke zadatke, pogotovo iz nacionalne istorije: umesto Svetog Save dobili smo sliku nečega što je ličilo na Hram Sv. Save, a namučila se i sa razlikovanjem likova Nikole Tesle i Novaka Đokovića (koje je prepoznala kao zadati pojam i koji, istina, dosta liče). Četovali smo i sa slavnim preminulim ličnostima, a Dostojevski je poslao specijalnu poruku našim čitaocima… AI je kreirala grupa naučnika i inženjera sa ciljem da se poveća efikasnost, preciznost i produktivnost. Uz pomoć pametnih aplikacija, posao koji čovek može da uradi za nekoliko dana sada se obavlja za nekoliko minuta.

AI možete pronaći u zdravstvu, poljoprivredi, saobraćaju, proizvodnji, finansijama... Na primer, AI tehnologije se koriste u zdravstvu kako bi se postavile dijagnoze raznih bolesti tako što se analiziraju medicinskih snimci i izveštaji pacijenata ili detektuju ćelije raka na snimcima mnogo brže i preciznije nego što bi to doktor uradio. U poljoprivredi pomaže farmerima da dobiju maksimalne prinose useva tako što se analizira zemljište i vremenski uslovi. AI se koristi i u saobraćaju, kako bi on bio efikasniji i bezbedniji u odnosu na onaj koji kontrolišu ljudi i već postoje konkretni podaci o manjem broju saobraćajnih nezgoda i smrtnih ishoda. Marketinškim stručnjacima pomaže da bolje razumeju individualne navike potrošača i tako kreiraju efikasnije oglase, skrojene baš po određenoj meri, a tako se unapređuje i poslovanje kompanija.

Najviše je ima u industriji, gde se postiže automatizovaniji i kvalitetniji proces proizvodnje. Koristi se i u finansijama, gde otkriva prevare i prati finansijska tržišta.

Primer naprednog korišćenja AI je tehnologija prepoznavanja lica ili čak može da vam otključa mobilni telefon u tren oka. Ili još dalje, razvijeni su roboti koji uz pomoć sofisticiranih AI algoritama komuniciraju s ljudima i odgovaraju na osnovu onoga što su naučili iz prethodne interakcije sa čovekom.

AI ima mogućnost da napravi pravu revoluciju u nauci i istraživanjima, tako što, recimo, unosi i analizira podatke, dok se za to vreme istraživači bave drugim aspektima svog posla. Mašine već pobeđuju ljude, recimo u šahu, jer su u stanju da sračunaju poteze brže nego što bi bilo koji čovek to mogao.

Sve u svemu, veštačka inteligencija je postala sastavni deo naših života, sa potencijalom daljeg rasta u budućnosti.

Potpitanje: Sve je to lepo, ali da li veštačka inteligencija ima i negativnih posledica po čovečanstvo?

Iako je osmišljena za dobrobit čovečanstva, postoje potencijalni rizici ukoliko upotreba ove tehnologije nije dobro regulisana. AI ima potencijal da izazove dosta negativnih efekata, čak i razornih posledica. Neki od njih su:

1. Gubitak radnih mesta (zanimanja): AI je sposobna da izvršava kompleksne zadatke, što bi moglo da dovede do toga da kompletne industrijske grane ostanu bez poslova koje obavljaju ljudi. Automatizacija i upotreba AI može dovesti do gubitka radnih mesta naročito u onim granama industrije koje zahtevaju manuelni rad i zadatke koji se ponavljaju. To bi dalje dovelo do poraznih posledica po ekonomiju, porasta nezaposlenosti i nesigurne ekonomske situacije ljudi.

2. Neetičke radnje: AI nekada može da donese odluku koja se kosi sa etičkim i moralnim standardima, a kako je otkriveno, mnogi algoritmi su programirani na osnovu polnih ili rasnih karakteristika.

3. Sigurnosni rizici: Kako pametne mašine postaju složenije, potencijalno postaju i otvorenije za sajber-napade. Ove naprave su podložne hakovanju, krađi podataka i manipulaciji, što može dovesti do ozbiljnih problema kada je bezbednost u pitanju, posebno kada je reč o onlajn privatnosti.

4. Ljudska greška: AI nije savršena, jer se oslanja na algoritme i snagu kompjutera. Kao rezultat, može da načini greške koje bi imale ozbiljne posledice po ljude. Mogla bi da bude zloupotrebljena, što bi dovelo do odluka kompanija ili vlada država koje bi nanele ozbiljan udarac društvu u celini.

5. Privatnost: Kako AI postaje sve dominantnija, tako potencijalno može da bude i udar na privatnost ljudi. Njeni sistemi prikupljaju ogroman broj podataka, koji se mogu iskoristi za praćenje ljudskih aktivnosti i čak da predviđaju ponašanje čoveka. To može dovesti do situacije u kojoj ljudi imaju malo kontrole nad onim kako se njihovi lični podaci koriste i ko ih koristi. Zato kompanije i države moraju da osiguraju odgovarajuće mere kako bi se zaštitila privatnost ljudi i bezbednost njihovih podataka.