Nasilje stiže sa društvenih mreža

Da li ste znali da je sutra Međunarodni dan bezbednijeg interneta? Mnogi verovatno nisu jer to je samo jedan u gomili datuma kojima se obeležavaju raznoliki događaji i pojave. Ipak, valja imati u vidu da je ovo dan kada se s posebnom pažnjom osvrćemo na onu možda i najranjiviju grupu populacije, na one najmlađe, osnovce i srednjoškolce, koji su poslednjih godina sve češće žrtve takozvanih sajber grabljivaca, bez sumnje zlih ljudi čija je namera da posredstvom globalne elektronske mreže, koristeći decu, steknu nekakvu korist. Zato je važno da znamo...

Prema istraživanju UNICEF-a, deca su dnevno četiri sata na internetu, a vikendom se ta brojka uveća za po tri sata. Zaključuje se da je od 2020. godine stopa viktimizacije sajber zlostavljanja među učenicima osnovnih i srednjih škola najveća u istoriji. A baš od te godine počinje i veliko istraživanje pod imenom „DARE2SEE ‒ Usudi se da vidiš ‒ Prepoznavanje znakova i prevencija zlostavljanja dece” koje je predstavila Kancelarija za mlade u Opštini Zemun. Sve pokazuje da je najučestalije nasilje nad decom ‒ digitalno.

Dosadašnji rezultati ovog međunarodnog projekta ukazuju da čak 75 odsto uznemiravanja učenika osnovnih i srednjih škola dolazi sa „Fejsbuka”, dok su na drugom mestu „Tviter” i „Instagram”. Cilj projekta je da se razvije nastavni materijal za prepoznavanje nasilja nad decom u vanškolskom i vanpredškolskom okruženju, kao i za postupanje u slučajevima sumnje, s osvrtom na zakonsku regulativu i postojeće protokole.

Istraživanje definiše ciljne grupe u okviru zaposlenih u osnovnim školama i predškolskim ustanovama. Podeljeni su u četiri kategorije ‒ nastavnici, vaspitači, direktori i stručni saradnici, to jest psiholozi i pedagozi, koji su i krajnji korisnici programa.

Projekat je regionalnog karaktera i u njemu učestvuju Pedagoški fakultet iz Ljubljane kao nosilac projekta i partneri: Evropska forenzička agencija iz Beograda, OŠ „Svetozar Miletić” iz Zemuna, „Hrabri telefon” iz Zagreba i vrtić „Drniš” iz Drniša.

Svima nam je valjda već postalo jasno da se u našem okruženju problemi uglavnom često konstatuju, ali retko rešavaju. Treba se setiti i da nije sve što pročitamo ili vidimo na internetu tačno...

Učesnici projekta

Na projektu su radili doc. dr Dragan Mijović, forenzički psiholog, direktor za istraživanje i razvoj, Evropska agencija za forenziku i doc. dr Tanja Kaurin, IT ekspert, Evropska agencija za forenziku. Zaposleni OŠ „Svetozar Miletić”, kao partneri na projektu, i posebno direktorka Gordana Srećković, pedagog Jelena Trtica i psiholog Anđelka Milićević, dali su veliki doprinos celokupnom projektu svojim velikim znanjem stečenim u praksi. U delu pilot-obuke, osim škole, svoj doprinos su dali zaposleni u PU „Nada Naumović” iz Kragujevca, posebno direktorka, Milka Simić i njen Tim za zaštitu od nasilja, koji je već radio na sličnim projektima.

Samoubistvo zbog video-snimka

Objašnjavajući neka uočena pravila kod digitalnog nasilja, dr Tanja Kaurin, IT ekspert iz Evropske agencije za forenziku, pomenula je stalnu dostupnost žrtve, 24 sata sedam dana nedeljno zbog čega je posredstvom interneta potencijalni nasilnik uvek tu, sa njima. Problem je, prema rečima Tanje Kaurin, što nasilnik može da računa na anonimnost, a tu je i takozvana trajnost učinjenog zlostavljanja.

‒ Čak i kada nešto može da se ukloni sa interneta, izbriše, niste sigurni da se neće pojaviti tamo negde, pa čak i ako nasilnik to ne želi ‒ rekla je ona i dodala da svako može da bude potencijalni nasilnik, time što gleda i komentariše neki video-snimak. Podsetila je i na slučaj samoubistva devojčice čiji je video stigao na bezbroj adresa.

‒ Sajber kriminal raste uprkos tome što se mnogo ulaže u IT sekjuriti. Prema istraživanjima, najviše je izložena nasilju grupa starosti od 14 i 15 godina, a kod nas je to uzrast 15–17 godina ‒ rekla je, između ostalog, na prezentaciji projekta u Opštini Zemun dr Tanja Kaurin.

Šta je sajber nasilje

Na zvaničnoj internet strani UNICEF-a sajber nasilje definisano je kao zlostavljanje korišćenjem digitalnih tehnologija. Događa se na društvenim mrežama, platformama za dopisivanje i igranje igrica i mobilnim telefonima. Reč je o ponašanju koje se ponavlja s namerom zastrašivanja, izazivanja besa ili sramoćenja onih koji su na meti. Primeri su širenje laži ili objavljivanje slika čiji je cilj osramotiti nekoga na društvenim mrežama, slanje uvredljivih poruka ili pretnji posredstvom platformi za dopisivanje, lažno predstavljanje i slanje zlonamernih poruka u ime drugih osoba...

Sajber nasilje, navodi se dalje, ostavlja digitalni trag ‒ zapis koji se može pokazati korisnim i pružiti dokaze koji pomažu da se zlostavljanje zaustavi.