Amerikanci ne veruju da je mnogo postigao

Većina Amerikanaca smatra da Džo Bajden nije mnogo postigao tokom prve dve godine mandata, pokazale su ankete uoči  predsednikovog obraćanja naciji i Kongresu.

U ispitivanju javnog mnenja koje su uradili „Vašington post“ i Ej-Bi-Si njuz, 62 odsto građana je istaklo da šef vlade nije uradio značajne stvari. Anketa je urađena sa očekivanjem da će se Bajden u večerašnjem Govoru o stanju nacije pohvaliti svojim dostignućima pa je trebalo proveriti šta Amerikanci misle o uspesima Bele kuće.

I ovo istraživanje je potvrdilo oštre podele među liberalnim i konzervativnim biračima. Dok 77 odsto glasača Demokratske stranke ističe da su Bajdenova postignuća velika, u isto veruje samo sedam odsto republikanskih glasača.

Vlada nije ubedila građane u uspehe iako su se Bajdenovi saradnici potrudili da ostave takvu sliku. Javnosti su stalno predočavani zakoni koje su administracija i Kongres donosili dok je Predstavnički dom bio pod kontrolom Demokratske stranke. Administracija je isticala da je pomogla građanima i privredi sa 1,7 milijardi dolara za vreme epidemije virusa korona, da je uložila bilion dolara u infrastrukturu, kao i više stotina miliona dolara u zelene tehnologije, uključujući domaću industriju električnih automobila. Dok su u Zapadnom krilu ponosni na nastojanje da snize cenu lekova na recept, svega 30 odsto Amerikanaca kaže da je ove mere osetilo na svojoj koži. Samo nešto malo veći postotak ispitanika potvrđuje da je vlada osigurala dobra radna mesta iako administracija uvršćuje pad stopa nezaposlenosti u svoja najveća dostignuća. Prošle nedelje vlada se pohvalila da je u Americi otvoreno 12 miliona radnih mesta otkako je Bajden početkom 2021. došao na vlast. Na novembarskim izborima za Kapitol najvažnija tema bila je  inflacija, posebno zbog letošnjeg rasta cena goriva.

Anketa je razočaravajuća za Bajdena, kome će u naredne dve godine biti još teže da impresionira javnost i nametne svoju politiku jer su republikanci u januaru preuzeli kontrolu nad Predstavičkim domom Kongresa. Da bi se zakoni donosili, potrebno je da budu usvojeni u oba doma pre nego što odu u Ovalni kabinet na potpis. Najveći broj anketiranih sumnja da će Bela kuća i Senat, gde demokrate i dalje imaju većinu, postići kompromis s republikancima u donjem domu.

Dve strane već nedeljama ne mogu da se dogovore oko državnih finansija. Vlada traži od kongresmena da joj odobre da pozajmljuje još novca, ali republikanci ne žele da aminuju novu granicu zaduživanja ako administracija ne pristane da smanji javnu potrošnju. Avenija Pensilvanija ponavlja da smanjivanje javne potrošnje ne dolazi u obzir.

Dok u Kongresu ne bude bilo dogovora, Bajdenova vlada neće moći da se zadužuje jer je dosegla granicu dozvoljenog minusa od 31,4 biliona dolara javnog duga. To bi moglo da znači da u bliskoj budućnosti Amerika neće moći da izmiruje obaveze, pa ni da vraća ranije pozajmice, što bi ugrozilo njen besprekoran kreditni rejting.

Predsedavajući Predstavničkog doma Kevin Mekarti je pre dva dana pozvao na kompromis oko „odgovornog zaduživanja“.

„Nije opcija da dođemo u stanje da ne možemo da vraćamo dug, ali nije opcija ni da imamo veće poreze i kamatne stope, kao i ekonomiju koja ne funkcioniše“, izjavio je najmoćniji republikanac u Kongresu.

Ministarka finansija Dženet Jelen je na početku skretala pažnju na to da će ova situacija, ako se otegne, naneti „nepopravljivu štetu američkoj ekonomiji, standardu Amerikanaca i finansijskoj stabilnosti u svetu“, ali je i umirila građane tvrdnjom da para ima do juna. Ipak, ministarka je početkom sedmice u javnost izašla s dramatičnim upozorenjem na „ekonomsku i finansijsku katastrofu“ ako uskoro ne bude bilo sporazumu u Kapitolu.