Nastavnici predlažu da fizičko dobije poseban status

Fizičko i zdravstveno vaspitanje treba da bude obavezan predmet na svim nivoima obrazovanja, treba mu dodeliti natpredmetni status, osigurati više časova za fiskulturu u đačkom rasporedu, a kada su odeljenja brojnija i rad u grupama s manje učenika – suština je Inicijative za unapređivanje nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja koju je prosvetnom vrhu ovih dana uputio Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta (SSPFVS). Oslanjajući se na istraživanja, iz ovog saveza ukazuju da nivo fizičke aktivnosti opada s uzrastom, da to započinje već polaskom u osnovnu školu, a najizraženije je u adolescenciji.

− Zato je neophodno iskoristiti obaveznu nastavu fizičkog i zdravstvenog vaspitanja kao važnu socijalnu strategiju promocije fizičke aktivnosti i javnog zdravlja, povećanjem fonda časova i daljim unapređivanjem kvaliteta nastave − ističe se u inicijativi u koju je „Politika” imala uvid.

Da trenutno stanje školske populacije nije na zavidnom nivou, profesori fizičkog argumentuju rezultatima najnovijih studija koje pokazuju da svako peto dete ima loše držanje tela, svako četvrto je gojazno, a čak 70 odsto školaraca se ne bavi sportskim aktivnostima van škole. U dopisu upućenom najodgovornijima za obrazovanje, takođe se konstatuje da je „u poslednje tri decenije evidentirano konstantno narušavanje zdravstvenog statusa dece koje se ogleda ne samo u povećanju procenta posturalnih poremećaja (kriva kičma, ravni tabani), već i značajnom povećanju procenta dijabetesa i hipertenzije kod dece”.

Da bi nastava fizičkog bila bolja, svrsishodnija i plodonosnija, profesori fizičkog predlažu da đaci od prvog do osmog razreda osnovne škole imaju pet časova fizičkog sedmično, a srednjoškolci tri časa nedeljno. Pritom posebno naglašavaju da je za mlađe osnovce povećanje broja časova fizičkog − neophodno i da nije dovoljno da tu nastavu drže samo učitelji, nego i nastavnici.

− Učenici u mlađim razredima osnovne škole se nalaze u periodu koji je najpogodniji za stimulisanje fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti, kao i za razvijanje i praktikovanje zdravih životnih stilova i navika. Da bi se postigli što kvalitetniji rezultati, neophodno je da se primenom raznovrsnih i sistemskih fizičkih vežbanja uz rad na teorijskom znanju učenika, kontinuirano i planski radi. To je veoma složen i kompleksan proces, pa iz tog razloga posebno naglašavamo da je neophodno povećati broj časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, ali da je pored toga veoma važno da časove fiskulture za mlađe osnovce pored učitelja drže i nastavnici fizičkog i zdravstvenog vaspitanja − objasnili su iz SSPFVS-a.

Njihov je predlog da od prvog do četvrtog razreda u osnovnoj školi časove u tandemu drže učitelji i nastavnici fizičkog, da u prva dva razreda tri časa sedmično drže učitelji, a dva nastavnici. To bi u praksi značilo da se na sadašnja tri časa sedmično, koja već realizuju učitelji u đački raspored, dodaju još dva koja će držati nastavnici fizičkog. U trećem i četvrtom razredu odnos časova bio bi obrnut, po zamisli SSPFVS-a. Prosvetnom vrhu predočili su i ideju da se u starijim razredima osnovne i u srednjoj školi nastava fizičkog i zdravstvenog vaspitanja realizuje podelom odeljenja na dve grupe, ukoliko odeljenje ima više od 25 učenika, kao što je to uobičajeno kod ostalih predmeta čiji su deo praktične vežbe. U obrazloženju tog predloga navode da „rad u velikim odeljenjima utiče na bezbednost i efektivnost nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, jer upravljanje odeljenjem troši vreme za podučavanje, pojavljuje se problem manjka prostora i rekvizita, manje mogućnosti za uvežbavanje utiču na slabije rezultate učenja, a rizik od povređivanja i disciplinskih problema je povećan”.

Stav je SSPFVS-a da bi veći broj časova fiskulture uticao na povećanje ukupne fizičke aktivnosti učenika u toku jedne nedelje, u skladu s preporukama Svetske zdravstvene organizacije da deca i mladi svakog dana treba da provedu minimalno sat vremena u umerenoj do visokointenzivnoj fizičkoj aktivnosti. Sistemskim i kontinuiranim radom sa učenicima od najmlađih do najstarijih razreda, procenjuju, uticalo bi se na razvijanje i praktikovanje zdravih životnih stilova, svesti o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, potrebe negovanja i razvoja fizičkih sposobnosti učenika, što, kako napominju, predstavlja jedan od osnovnih ciljeva obrazovanja i vaspitanja.

− Imajući u vidu višedecenijski trend urušavanja zdravstvenog statusa dece školskog uzrasta i praktičnu prirodu predmeta (ne povećava se opterećenje učenika, već naprotiv pomaže rasterećivanju učenika od svakodnevnih školskih obaveza iz predmeta prirodnih i društvenih nauka) smatramo da FZV treba da bude obavezan nastavni predmet na svim nivoima obrazovanja s natpredmetnim statusom − zaključuju profesori fizičkog.

Podrška fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja

Fakulteti sporta i fizičkog vaspitanja univerziteta u Nišu i u Prištini – sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u potpunosti podržavaju Inicijativu za unapređivanje nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja koju je pokrenuo SSPFVS. Da je „nastava fizičkog i zdravstvenog vaspitanja bitna komponenta vaspitnog procesa, neophodna u školama, jer je važna za pravilan rast i razvoj, posebno zbog savremenih tendencija pada fizičkih aktivnosti dece i posledično narušenog zdravlja”, saglasno ističu prof. dr Milovan Bratić, dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu, i prof. dr Ljubiša Lilić, dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Prištini, s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.