Ništa sem – bodova

Posle prvog kola u nastavku fudbalskog prvenstva Srbije razlika između Crvene zvezde i Partizana se smanjila na osam bodova. „Crveno-beli” su remizirali kod kuće s Vojvodinom (1:1), a „crno-beli” su pobedili u Kruševcu (1:0).

Partizan, dakle, može da bude vrlo zadovoljan kako je počelo fudbalsko proleće što se bodova tiče. To, razume se, podgreva nadu da je čudo, ipak, moguće i da bi mogao ozbiljno da se umeša u borbu za prvaka, pa i da pretekne komšiju.

Međutim, po onome što je pokazao protiv Napretka ne vidi se na čemu bi mogao da gradi preokret. Istina, igralište i vremenske prilike su bili protiv fudbala, ali u takvim okolnostima Kruševljani su ne samo pokazali više, nego su i, dok je još bilo 0:0, stvorili prilike iz kojih su lako mogli da steknu prednost i pitanje je da li bi promrzli „crno-beli” mogli na vreme da se otkrave i izbegnu najgore.

Partizan je co ciči zimi na stadionu Mladost ubrao sav berićet zahvaljujući sreći. Bez njene pomoći lopta, koju je uputio Dijabate ne bi završila u golu domaćina – dokačila je jednog fudbalera Napretka i promenila putanju zbog čega je bila neuhvatljiva za golmana i onda se od stative odbila u mrežu.

Istina, „crno-beli” su mogli pred kraj utakmice da povećaju prednost da Nathovu loptu ispred same gol-linije nije stigao odbrambeni igrač Kruševljana. Ali, i s tom šansom Partizan je mnogo malo prikazao na početku polusezone.

Samo u nekoliko kraćih razdoblja njegovi igrači su preuzeli igru u svoje ruke. U najvećem toku okršaja Napredak je bio preduzimljiviji. Partizan se, uglavnom, branio, poneki put čak i panično (u jednoj akciji čak je dva puta isti igrač pogodio saigrača pred Popovićevim golom). Ta i neke slične greške su ostale nekažnjene. One mogu da se pravdaju baš lošim uslovima za igru, ali ne toliko da se zaboravi da je voda ušla u uši.

Trener Petrić je uoči odlaska u Kruševac najavio da ništa nije završeno, jer je još mnogo bodova u igri. Ishod 20. kola mu je dao za pravo, ali i dalje se suštinski ništa nije promenilo.

Sve je u rukama Crvene zvezde i tek ako njoj klecnu kolena i zadrhte ruke Partizan može da dođe do mrvica i od njih napravi šampionsku gozbu. To, istina, već prelazi u bajke, ali i da je neostvarljivo nipošto ne bi ni trebalo, a ni smelo, da se odrazi na pristup i učinak njegovog tima.

I drugo mesto u našem prvenstvu vodi, doduše kroz kvalifikacije, ka Ligi šampiona i nipošto ne treba da se potceni. Međutim, u ovom trenutku je bitan i vrabac u ruci. Partizan je ostao u Evropi i 16. februara će u Moldaviji protiv Šerifa da bije prvu bitku da uđe u osminu finala Lige konferencija.

Njegovom protivniku će to da bude prvi takmičarski ispit u ovoj godini, dok će Partizan iza sebe da ima i susret s novosadskom Mladošću u subotu u Humskoj. Tu bi, bez obzira na to što meteorolozi najavljuju pravu zimu, moralo da se uradi nešto što bi ulilo samopouzdanje i osokolilo tim za teško gostovanje.

„Crno-beli” su jesenas i to kad se, verovatno, najmanje očekivalo, nadvisili Keln u Nemačkoj, ali, na primer, protiv Nice u Francuskoj, po ko zna koji put u svojoj istoriji, nisu naplatili ono što su mogli. Koje će lice da pokažu u Moldaviji?

U Češkim Budjejovicama su se predstavili u dve sasvim suprotne uloge – u prvom poluvremenu kao razbijena vojska, a u drugom kao da imaju čudotvorni mač.

Partizan je bio neujednačen i na domaćoj sceni. Preplivao je i najopasnije virove, a dešavalo se i da se naguta vode u plićaku. Sada, posle nagrade u Kruševcu, treba da se stabilizuje i da stalno ispoljava najviše što može, a ne samo delimično svoje mogućnosti.