Ne predviđam recesiju Srbiji

U ovoj godini, ukoliko ne dođe do nekih nepredviđenih vanrednih okolnosti, realno je očekivati da će privreda Srbije ostvariti rast između 1,5 i dva odsto. Drugim rečima ne predviđam recesione tendencije, uprkos opasnostima, koje dolaze kao posledica nepovoljne konjunkture u Evropskoj uniji. Pomenuti rast biće manji od rasta globalne privrede i nešto veći od očekivanog rasta evrozone. Da bi se ostvario neophodno je da nivo investicija ne bude manji od 22 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a to znači da Vlada Srbije ne treba da štedi na ekonomski produktivnim kapitalnim investicijama, kaže za „Politiku” Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, udruženja koje svake godine već tri decenije organizuje Kopaonik biznis forum.

Koliko bi država trebalo da uloži?

Bilo bi dobro da državno ulaganje bude na nivou ostvarenja iz prethodne godine (sedam odsto BDP-a), a da, pri tome, ostvarimo priliv stranih investicija od, takođe približno sedam odsto BDP-a. Ostaje da se nadamo da će nedostajući deo investicija biti obezbeđen domaćim privatnim ulaganjima, koje iz godine u godinu stagniraju u portfelju ukupnih investicija.

Da li možemo da očekujemo smirivanje inflacije u ovoj godini?

Paralelno sa bitkom za investicije, napori Narodne banke Srbije (NBS) i, posebno, Vlade Srbije, treba da budu usmereni ka zaustavljanju inflacije te njeno prevođenje u silaznu putanju. NBS je na vreme zaoštrila monetarnu politiku, ostaje da vlada vodi fiskalno odgovorniju politiku, a neke naznake govore tome u prilog. Rast od 1,5 do dva odsto neće smanjiti razvojni jaz između Srbije i zemalja EU, ali ovo su vanredna vremena i okolnosti. U dugom roku Srbija mora da nastavi sa reformama kako bi obezbedila znatnije stope rasta od pet i više procenata u dužem kontinuiranom periodu.

Kako dostići rast od pet odsto?

Postoji sedam sistemskih regija gde su neophodni vidljivi reformski zahvati, ključne su dve: obrazovanje i razvoj ljudskog kapitala, kao i unapređenje uslova poslovanja. U vremenu ekonomije zasnovane na znanju, obrazovanje je kritičan faktor razvoja države i društva. Naš obrazovni sistem je poprilično razoren i ne daje solidnu osnovu za optimističku projekciju rasta. Druga regija odnosi se na izgradnju jakih i nezavisnih institucija koje regulišu tržište, ali i garantuju pravnu sigurnost. Jednaka i jasna pravila za sve. Čini mi se da se tu krije ključni razlog za stagnaciju domaćih privatnih investicija danas.

Da li kreatori ekonomske politike čuju i uvažavaju ono što im svake godine, već tri decenije sa Kopaonik biznis foruma, poručuju predstavnici biznisa i akademske zajednice?

Ove godine slavimo jubilej – trideset godina Kopaonik biznis foruma. Forum je odavno postao najznačajniji konferencijski događaj u našoj zemlji i čitavom regionu – mesto susreta, poslovnog povezivanja i dijaloga. U proteklih trideset godina na Kopaonik biznis forumu bilo je više od 15.000 učesnika, održano je oko 450 sesija sa, približno 3.000 panelista. Vremenom, poruke sa foruma dobijale su na svojoj težini. Navešću samo jedan primer koji je znatno doprineo formulisanju adekvatne politike Vlade Srbije. Reč je o jasnom stavu i preporuci u vezi sa kratkoročnom fiskalnom konsolidacijom. Nakon početka svetske ekonomske krize 2008, koncept štednje (nasuprot tada dominantnom konceptu podsticaja potrošnje) upravo je formulisan na forumu, ali, na žalost, on biva primenjen tek od 2015. Danas smo zagovornici nastavka strukturnih reformi, bez kojih se teško mogu očekivati visoke stope rasta privrede naše zemlje u dužem periodu.

Šta je glavna tema ovogodišnjeg skupa, koji će biti održan početkom marta i kakve poruke se mogu očekivati?

Centralna tema ovogodišnjeg susreta je „Otpornost ekonomije u neizvesnim vremenima”. Očekujem da će se ključne poruke odnositi na jasan stav o nastavku EU integracija, ubrzanju strukturnih reformi, odgovornoj fiskalnoj politici, kao i unapređenju uslova privređivanja kroz jačanje nezavisnih institucija.

Ukoliko bi Srbija odbila plan EU za Kosovo, da li je opravdan stah da će strani investitori u tom slučaju napustiti našu zemlju?

Najpre da konstatujemo da danas Srbija dve trećine svoje spoljnotrgovinske aktivnosti obavlja sa zemljama EU, a kada se tome doda i naš region, gotovo 80 odsto. U sličnom procentu u strukturi stranih investicija učestvuje EU. Drugim rečima, bilo kakvo zagovaranje drugačijeg političkog i ekonomskog kursa Srbije može dovesti do nesagledivih negativnih posledica po našu zemlju i stanovništvo. Taj strah je sasvim opravdan, a u prilog tome treba podsetiti na brzinu kojom su strani investitori napustili Rusiju u prošloj godini. Sve razvijene zemlje imaju svoje nacionalne agencije za osiguranje izvoza i investicija, te bi signal za povećanje rizika ulaganja kod nas značio i povlačenje investitora iz sadašnjih i budućih investicionih projekata.

Da li očekujete da će EU napustiti koncept slobodnog tržišta i krenuti stopama SAD i Kine, koje subvencionišu određene privredne grane?

Koncept slobodnog tržišta i liberalne ekonomije kakav poznajemo u teoriji, odavno ne funkcioniše ni u jednoj zapadnoj kapitalističkoj privredi. EU je konglomerat 27 država, gde svaka pojedinačno ima različitu fiskalnu politiku, uz pridržavanje nekih osnovnih principa, kakvi su na primer Mastriška pravila koja se odnose na visinu fiskalnog deficita i javnog duga. Čak se i tu većina zemalja ne pridržava ovog pravila, pogotovo kad je reč o visini javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod. Sve zemlje EU industrijskim politikama doprinose realizaciji strategije razvoja, koja je opredeljena usvajanjem niza strateških dokumenata. Odavno većina zemalja subvencioniše investicije u strateški važne privredne grane, s tim da se to odnosi i na domaće i na inostrane investitore. Kod slabije razvijenih zemalja veći ponder se daje stranim investicijama.

Da li će najveće svetske privrede izbeći recesiju?

Svedoci smo da poslednjih nekoliko meseci strane finansijske institucije objavljuju različite prognoze. Tako je Međunarodni monetarni fond (MMF) u oktobru tvrdio da će rast svetske ekonomije biti na nivou od 2,5 odsto, da su šanse da rast bude oko dva odsto male, te da je verovatnoća za takav scenario svega 25 procenata. Nedavno je, međutim, Svetska banka objavila pesimističku projekciju svetskog rasta od 1,7 odsto. Prema gotovo svim analizama najveće šanse za recesiju imaju SAD, zbog izrazito restriktivne monetarne politike Federalnih rezervi, a u Evropi Nemačka i Italija, kao i delimično Francuska, zbog prevashodno problema u snabdevanju energentima, kao i još neuspostavljenim globalnim lancima snabdevanja, pokidanim usled pandemije.

Kako tumačite poruku Kristaline Georgijeve, izvršne direktorke MMF-a, sa nedavno održanog Davosa koja kaže: „Ekonomska situacija je manje loša nego što smo se bojali pre nekoliko meseci, ali manje loše ne znači da je dobro?”

Ovaj blagi optimizam je posledica neočekivano dobrih rezultata privrede evrozone na kraju prošle godine. Pomenuti rast uzrokovan je dejstvom više pozitivnih faktora: pad cene energenata, posebno, prirodnog gasa, napuštanje zero kovid politike u Kini brže nego što se očekivalo, smanjenje inflacije efikasnijim tempom od prethodno prognoziranog. To će svakako okuražiti Evropsku centralnu banku da u narednom periodu nastavi sa rigidnom monetarnom politikom, pošto se pokazalo da podizanje referentne kamatne stope nema očekivani destimulišući uticaj na rast, kao i na podizanje cena obveznica zemalja EU, a posebno Italije. Verovatno će Nemačka i Italija u prvom kvartalu ove godine ući u tehničku recesiju, koja će biti prolaznog karaktera, tako da će u celini uzev i ove zemlje u 2023. imati blagi pozitivni rast. Inače, već se sada sa razumnom sigurnošću može prognozirati da će inflacija u evrozoni padati bržim tempom, da se na kraju godine, kako na primer „Goldman Saks” predviđa, može spustiti ispod četiri odsto.