Težim perfekcionizmu

Atraktivna glumica, koju ovih dana gledamo u seriji „Od jutra do sutra” na TV Prva, a nedavno i kao domaćina muzičke manifestacije „MAC”, prepoznatljivo je lice malog ekrana, ali i bilborda, kako zbog brojnih uloga u domaćim, ali i stranim serijama, tako i zbog reklame za jednu banku koja se često vrti u pauzama TV programa. S puno radosti, i uz neizbežan osmeh, uvek rado priča za „Politiku”.

Na šta ste najponosniji? I zbog čega?

Ponosna sam na svoj mikrosvet, na najbliže okruženje, porodicu i prijatelje. A u profesionalnom smislu ponosna sam jer imam mogućnost da radim ono što volim, a to su gluma i muzika.

Da li ste uvek spremni na kompromise? Koja je granica preko koje ne idete?

U poslu kojim se bavim, kompromisi su česta pojava, ali se trudim da ne popustim izazovima na štetu kvaliteta. Mislim da je bitno da budem uvek svoja, da radim ono što osećam da je dobro za mene, ali svakako su kompromisi potrebni, na primer kada treba da se uskladi vizija reditelja, scenariste i glumaca da bi predstava ili snimljena scena bila što bolja. Mada, u umetnosti ne bi trebalo da bude kompromisa, važno je slediti svoju viziju po cenu da ne budeš prihvaćen.

Projekat koji ćete posebno pamtiti i zbog čega?

Posebno mi je značajna uloga u Diznijevom animiranom filmu „Frozen” („Zaleđeno kraljevstvo”), gde sam dala srpski glas princezi Elzi, i što je ta sinhronizacija uvrštena među 20 najboljih na svetu. Takvo priznanje vam naravno da vetar u leđa. Sa druge strane, uvek ću biti ponosna na svoju prvu filmsku ulogu koja mi je donela glumačku nagradu na Festivalu u Nišu, u filmu Darka Bajića „Na lepom plavom Dunavu”, a sa druge strane ponosim se svim ulogama za inostrane serije i filmove jer je vrlo zahtevno glumiti na jeziku koji vam nije maternji.

Šta želite da zaboravite?

Mislim da sve treba pamtiti, jer sve što se dešava čini nas baš onakvima kakvi jesmo.

A šta ćete uvek pamtiti?

Uvek ću pamtiti neke lepe situacije i reči mojih najmilijih, posebno onih koji više nisu sa nama, mog deke, bake, mog tate... U detinjstvu naučite mnoge stvari koje vam znače za ceo život.

Raduje Vas?

Raduju me ljubav, prijateljstvo, dobra uloga, dobra muzika.

A rastužuje?

Rastužuje me odlazak dragih ljudi, mnogih divnih kolega koji su nas u velikom broju napustili u proteklih nekoliko godina...

Kome najviše verujete?

Najviše verujem sebi i onima koje volim, verujem onom unutrašnjem osećaju koji nas nepogrešivo vodi.

Šta najviše zamerate?

Nema zamerki, jer šta god da se dešava, često je to sa razlogom. U glumačkom poslu morate da naučite da budete strpljivi, da saradnici možda imaju različitu viziju onoga na čemu radite, ali sve je to deo života.

Da li ste samokritični, a kritični i prema kome?

Veoma sam samokritična, često preispitujem sebe i ono što radim, težim perfekcionizmu, uvek gledam šta sam mogla da uradim bolje. Prema drugima nisam kritična, verujem da svako živi i radi najbolje što ume.

Put za pamćenje?

Ima ih dosta, možda bih izdvojila put koji je bio nedavno, kada sam u Londonu bila gošća na globalnoj proslavi povodom 60 godina Džejms Bond filmova, domaćin je bila „Omega”, a uz brojne svetske zvezde prisustvovao je i aktuelni filmski Bond, Denijel Krejg.

Pamtite li neku dogodovštinu sa snimanja?

Kada smo snimali film „Na lepom plavom Dunavu” plesači su namazali pod broda sapunom da bismo mogli lakše da plešemo, ali nismo računali na vlagu, tako da smo klizali umesto plesanja.

Da niste glumica, bili biste?

Da nisam glumica, bila bih glumica, oduvek sam to želela da budem, a sve ostalo što radim upotpunjuje tu moju strast.

Da li se zbog nečeg kajete?

Kajanje ne pomaže u životu, uglavnom se trudim da gledam šta se dešava u sadašnjem trenutku.

Vaš životni moto je?

Audaces fortuna iuvat (Sreća prati hrabre).

Imate li male svakodnevne rituale?

Imam uvek, čak i kada idem na snimanja rano ujutru, važno mi je da popijem svoj čaj, da meditiram, da budem makar malo sama sa svojim mislima i da u toku dana nađem vremena za vežbanje.