Trojici „Osvetnika" po decenija zatvora

Četvoro bivših pripadnika jedinice vojske bosanskih Srba „Osvetnici”, optuženih da su 27. februara 1993. godine iz voza na relaciji Beograd–Bar, u stanici Štrpci, izveli 20 putnika mahom muslimanske nacionalnosti, a potom ih ubili, osuđeni su juče na ukupno 35 godina zatvora. Sudsko veće Odeljenja za ratne zločine kojim je predsedavala sudija Snežana Nikolić Garotić, izreklo je Gojku Lukiću, Dušku Vasiljeviću i Jovanu Lipovcu zatvorske kazne od po deset godina, dok je okrivljenoj Dragani Đekić izrečena kazna od pet godina zatvora. Ovo je prva prvostepena presuda u ovom postupku.

Sudija Garotić je rekla da je na početku procesa sve bilo sporno. O detaljima zločina, kazala je sudija, govorili su svedoci.

– Tokom postupka se spočitavalo tužilaštvu da je instruisalo svedoke. Sudsko veće nije prihvatilo odbranu okrivljenih. Đekićeva je navodila da je otišla u rat iz patriotskih razloga, ali da u ovom događaju nije učestvovala. Međutim, sud nije prihvatio njenu odbranu. Nju i o onome šta je radila odlično znaju svedoci. Lukića takođe poznaju svedoci. Lipovac je tvrdio da je bio na drugim mestima u vreme kada se zločin dogodio. Međutim, svedoci su opovrgli ove tvrdnje i sud nije prihvatio njegovu odbranu – navela je sudija.

Vasiljević je, podsetila je sudija, u odbrani naveo da je radio u obrenovačkom TENT-u 26. februara do ponoći, da nije imao auto i da nije mogao da stigne do mesta izvršenja krivičnog dela. Njegova odbrana bila je da ne postoji „vikend ratnik”. –– Sud je potpuno siguran da je Vasiljević učinio dela za koja je oglašen krivim. Njega dobro znaju svi svedoci ovde. Dvojica svedoka videli su šta je radio u školi – kazala je sudija.

Tokom odmeravanja kazne, sud je cenio to što okrivljeni nisu pre ni posle ovoga krivičnog dela vršili nova, njihove loše ekonomske prilike, kao i da je okrivljena Dragana Đekić u vreme izvršenja dela imala 17 godina.

Tužilaštvo za ratne zločine je u završnoj reči tražilo da sud trojicu pripadnika „Osvetnika” osudi na po 20 godina zatvora, dok je desetogodišnju kaznu predložilo za Draganu Đekić. Ona je bila oslobođena ranijih optužbi za ratni zločin u slučaju „Sjeverin”, gde su muslimanski civili bili oteti iz autobusa, a zatim ubijeni.

Otmičari su, kako je utvrđeno, putnike legitimisali, izdvojili one koji su bili muslimanske nacionalnosti, pa su ih odveli u selo Prelovo kod Višegrada, gde su ih u fiskulturnoj sali u osnovnoj školi postrojili uza zid. Pretresli su ih i uzeli im nakit i novac, posle čega su ih zlostavljali. Na kraju su ih, vezane žicom, kamionom odvezli do sela u blizini Višegrada i streljali. Neki od putnika voza ubijeni su tako što su „Osvetnici” u njih pucali dok su stajali na zidu brane iznad jezera HE „Višegrad”.

Iz voza broj 671 u stanici Štrpci izvedeni su, a zatim mučki ubijeni: Esad Kapetanović, Ilijaz Ličina, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifet Husović, Ismet Babačić, Hail Zupčević, Adem Alomerović, Rasim Ćorić, Fikret Memetović, Favzija Zeković, Nijazim Kajević, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Jusuf Rastoder, Zvezdan Zuličić, Tomo Buzov i Sead Đečević. Pored njih ubijen je i jedan Arapin. Najmlađa žrtva imala je 16, a najstarija 59 godina. Neki od njih bili su iz Beograda, a neki iz Crne Gore ili Priboja i okoline.

Telo Halila Zupčevića nađeno je krajem 2009. godine na obali jezera Perućac, a godinu dana kasnije na istom mestu nađeni su i posmrtni ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Ilijaza Ličine. Ostale žrtve do danas nisu nađene.

Formaciju „Osvetnici” predvodio je brat Gojka Lukića, Milan Lukić koji je na kaznu doživotnog zatvora osuđen u Haškom tribunalu. Optuženi Lipovac, prema navodima optužnice, u vreme zločina bio je pripadnik Vojske Republike Srpske (VRS).

Svi optuženi su na suđenju tvrdili da nisu krivi i predložili su sudu da ih oslobodi, dok je Gojko Lukić tvrdio da nosi teret bratovog imena i prezimena.

Za zločin u Štrpcima sudilo se i u Sarajevu gde je sud

sedmoricu bivših pripadnika Druge podrinjske brigade VRS proglasio krivima za učešće u otmici i ubistvu putnika iz voza u Štrpcima. U presudi je rečeno da je u zločinu učestvovao Milan Lukić. Još dvojica pripadnika snaga bosanskih Srba osuđeni su ranije u Crnoj Gori i BiH.

Zastupnici porodica ubijenih ukazivali su da dokumentacija  ukazuje na to da je otmica bila isplanirana i izvedena u zajedničkoj akciji Vojske Republike Jugoslavije i Vojske Republike Srpske. Formacija „Osvetnici” tokom rata bila je jedna od najkrvoločnijih i najsurovijih i pripisuju im se neka od najtežih zločina u BiH.

Doživotna robija za zločine u Višegradu

Milan Lukić, komandant „Belih orlova” i „Osvetnika”  2012. godine u Hagu je osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog spaljivanja civila bošnjačke nacionalnosti u Višegradu. Utvrđeno je da je lično ubio najmanje 132 muslimana. Od 2014. služi kaznu u zatvoru u Estoniji.

On je 1992. godine ubio 53 osobe muslimanske nacionalnosti – žene, decu i stare. Žrtve je zabarikadirao u jednoj prostoriji kuće, zatim je zapalio i pucao na one koji su pokušavali da pobegnu. Na sličan način ubio je još 70 civila u selu Bikavac, blizu Višegrada, prisilivši žrtve da uđu u kuću, posle čega je unutra ubacio nekoliko bombi.

Brat ubijenog nezadovoljan presudom

Ragib Ličina, brat ubijenog Ilijaza iz Bijelog Polja, smatra da optuženima nisu izrečene adekvatne kazne.

– Ovo je sraman čin i ponižavanje. Nismo očekivali da za takav zločin optuženi dobiju po 10 i pet godina. To je sramota za Srbiju i pravosuđe – ocenio je Ličina u izjavi za „Politiku”.