Položaj žena Irana i Srbije

Koliko su žene plaćene u odnosu na muškarce, da li ih ima više na rukovodećim mestima nego ranije i koliko im se život promenio u odnosu na pre nekoliko decenija... teme su o kojima se govorilo na konferenciji „Položaj žena Irana i Srbije” održanoj u Opštini Savski venac. Među učesnicama bile su predstavnice Pokreta žena socijalista, članice udruženja „Ženska snaga i napredak CESLAJA” iz Srbije, ali i dr Zahra Sadat Mirhašemi, direktorka katedre sa Univerziteta „Alzahra” u Teheranu, i prof. dr Lejla Karimi sa Univerziteta „Bagijatalah” u Teheranu, specijalista ginekolog.

Položaj žene u sistemu Islamske Republike, prema rečima prof. dr Lejle Karimi, ima prioritet u očuvanju porodične strukture i dostojanstva žene, pored društvenih, kulturnih, ekonomskih, političkih i drugih aktivnosti. U različitim oblastima njihov status promenio se u Islamskoj revoluciji – u obrazovanju, medicini, sportu, književnosti, na rukovodećim mestima, u medijima, u oblasti moći i odlučivanja...

– Posle Islamske revolucije povećan je udeo žena na fakultetima za 33,3 odsto, a broj studentkinja za 56 odsto. Nepismenost žena i devojčica opala je za 99,3 odsto, a broj devojčica u odnosu na dečake u školama povećan je za 28. I broj lekarki je sa 16 odsto otišao na 98 – kaže Karimi.

Žene su se dokazale i u sportu pa čine više od polovine predsednika i potpredsednika sportskih saveza. Žene Irana, njih 88.366, sude na domaćim i međunarodnim takmičenjima, uključene su u rad 16.111 sportskih klubova, a na nedavnim sportskim takmičenjima osvojile su 3.302 medalje. I broj žena na rukovodećim položajima porastao je za više od 40 odsto. Oko 25 odsto državnih menadžera na svim višim, srednjim i osnovnim nivoima su žene. Oko 2.900 je u odborima direktora kompanija, 725 su izvršni direktori. Sve su prisutnije i u kulturi. One su dobitnice 114 nacionalnih i 138 međunarodnih filmskih nagrada. Pristup mobilnim telefonima u Iranu ima 26 miliona korisnika, a oko 45 odsto svih korisnika su žene.

I u parlamentu, u 11. zasedanju, 227 odsto žena je više.

– Ekonomsko osnaživanje žena je ključni korak. Ono pomaže ženama, koje čine polovinu ukupnog i radno sposobnog stanovništva, da dođu do sigurnosti, pronađu posao ili radom u kući obezbede sebi finansijska sredstva za život – rekla je mr Svetlana Proševski, predsednica Upravnog odbora udruženja „Ženska snaga i napredak” Beograd i napomenula da ovo udruženje uz podršku Pokreta žena socijalista Beograda pomaže ekonomsko osnaživanje žena koje su pretrpele nasilje.

– Želimo da Srbija bude okruženje za bezbrižno odrastanje devojčica i bezbedna sredina za žene koje žele da rade, obrazuju se i napreduju u svakom pogledu. Da pomognemo u sprečavanju i iskorenjivanju nasilja nad njima, kako od porodice tako i društva. Na našim partnerima je da daju tu podršku, a i na ženama je da se ne povlače – istakla je Proševski.

Žene u Srbiji sada u većem broju rade u sektorima sa manjim zaradama. Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, to su trgovina, ugostiteljstvo, tekstilna industrija, zdravstvo i socijalna zaštita.

– To je jedan od razloga za nejednake plate. Često su neprijavljene, bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja, bez mogućnosti sindikalnog organizovanja. Dešava se da žena posle porodiljskog bolovanja bude prebačena na niže radno mesto, sa manjom platom, dok u ekstremnim slučajevima dobije i otkaz – kaže Slavka Solar, osnivač i član Udruženja „Ženska snaga i napredak”.

Žene su brojnije od muškaraca, imaju viši nivo obrazovanja, žive pet godina duže, ali teže dolaze do posla, teže se biraju na rukovodeće položaje, pre dobijaju otkaz, manje su plaćene za isti posao.

Plate žena su niže i u profesijama u kojima one čine većinsku radnu snagu, a svega trećina je na mestu rukovodioca, direktora i zakonodavca.