Više od istine

Sedim na plaži i čitam u nekim crnogorskim novinama o tipu koji se žestoko nameračio na pomenuti citat iz novog filma o Betmenu. U svojoj premudrosti, koja zločestom meni više liči na opterećenost, autor teksta uočava (njemu) jasnu paralelu između mračnog viteza i Buša – narodu treba privid, poželjno je lagati ga i sprovoditi pravdu na brutalan način, a istina je oličena u negativcu, psihopati Džokeru koji demaskira kvazidobro i predstavlja stvarno lice čoveka, personifikovani id.

Laž se glorifikuje, narod je stoka (veli kritičar). Bogme, što se mene i bliskih mi ljudi tiče, film briše sećanje na poslednjih 20 odgledanih filmova, a Hitu Ledžeru ne gine Oskar, nažalost, posthumno. No, jednako mi je fascinantan pogled na svet izložen upomenutom članku.

Da, narodom se manipuliše, poprilično oduvek. Međutim,izgleda da dobrim građanima nikad teže nije padala ova spoznaja nego danas. Zašto? Zato što živimo u eri informacija – idealnoj dapreturi svakog paranoika-početnika preko ruba. „Ludilo je kao gravitacija: treba samo malo gurnuti...”, kaže Džoker. To je to: naslućujući da se neka „grdna zajebancija” krije iza svega, današnji čovek kreće u ličnoistraživanje i analiziranje datog, a dato mu je više nego ikad. Zlo se odlično dosetilo: ako hoćeš nekoga da držiš u kompletnom neznanju, poplavi ga informacijama. Ne zna šta je tačno, roni sve dublje i tripuje da je sve bliži, a onda riknu pluća. „Odakle nekolicini pravo da vrte planetu oko prsta?”, pita se mnogi čovek, poput Moldera iz „Dosijea iks”. Ono, istina ali, znaš šta ja mislim, nakon devet godina gledanja te serije? Odakle pa Molderu pravo da zahteva saopštavanje velikih istina – svakome?

Ljudi taje najbližima da su smrtno bolesni, misle da će nastati smak sveta ako se sazna da varaju žene ili muževe, znam tipa koji je diplomirao, a još krije od matorih da puši, dok, sa druge strane, Molder srčano smatra da je užasno nefer štofacama poput Mikija iz Kupinova nije saopšteno da su belosvetske glavonje u talu sa vanzemaljcima još od „hladnog rata”! Ma, jašta – svi su jednaki, svi sve treba da znaju i da se o svemu pitaju. Avaj, što više babica to kilavije dete: treba ti kolektiv od svega desetak članova da eksperimentalno potvrdiš šta se dogodi kad se ne zna čija je poslednja.

Recimo, bend: svi se dogovaramo, svi planiramo, ali mora da postoji jedan koji nosi breme odgovornosti i zadatak da „seče”. Plus, svakodnevnauloga „tampon-zone”, da se članovi sa suprotnim stavovima ne pokrve za glupost kad poživčane. Ponekad nešto moraš da prećutiš, da povučeš potez koji neće odmah biti jasan, da budeš neprimereno blag ili pak grub... dođavola, da li te to čini manipulatorom? Hm. To nije isto kao kad zbog svog dupeta lažeš i povređuješ druge. Doduše, vladari iz senke i lažu i ubijaju i šta god – i nema šanse da puk dozna šta je tu krajnji cilj.

Ali, kako beše ide priča o prvim izbeglicama? Sećate se, onaj ljupkipar što je proteran iz raja? Razlog: dirnuli su u zabranjeno znanje. I šta sad, manipulacija je za osudu, Tvoracje manipulator, a isti je simbol konačnog principa dobra. Paradoks ili objašnjenje nužnosti? A ima i onaj događaj iz 1938. godine, kada je Orson Vels, čitajući na radiju „Rat svetova” svog prezimenjaka piscaVelsa, ali kao da je prava vest, a ne radio-adaptacija, izazvao masovnu paniku i haos.

Ono što je u pomenutoj kritici iritantno jeste insistiranje na tvrdnji da je jedan film s poentom (koja, usput, uopšte ni ne leži u ovome), zapravo samo još jedno američko pišanje po svetu. Pa majka mu stara, možemo li makar u bioskop bez paranoje i predrasuda? Istina jeste oličena u Džokeru – ta istina je čovekova iskonska potreba za anarhijom, jer samo to je konačni oblik slobode svačijeg JA. Građani Gotama su dobili „više od istine”, a manje i više od istine zove se laž,i naravno da tu imamo žestok etički problem, ali zar to znači da je džokerovska pravda lek? Stado podrazumeva instituciju pastira, kao što se podrazumeva i večna dilema da li će ih sutra povesti na pašu ili na pokolj. Stoga, idealni vladar države (sveta) jeste diktator s časnim namerama. E, sad, da li se takav (ikad) rodio...