Heroine Pavla Beljanskog u Beogradu

Retke su umetničke kolekcije u nacionalnim i svetskim okvirima koje u svom sastavu imaju četvrtinu dela s potpisima žena. U novosadskoj zbirci Pavla Beljanskog, od ukupno 184 dela, 46 su ostvarenja sedam umetnica: Nadežde Petrović, Vidosave Kovačević, Zore Petrović, Ljubice Sokić, Leposave St. Pavlović, Lize Križanić i Milice Zorić. Upravo će izbor njihovih radova moći da vidi prestonička publika i posetioci od danas u 13 sati, na izložbi „Heroine Spomen-zbirke Pavla Beljanskog” u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije. U svojevrsnom dijalogu sa pomenutim damama do 8. aprila putem video-prezentacije „Identifikacije: suptilnost i surovost” biće i sedam savremenih umetnica, koje su školovanjem ili životom u vezi sa Novim Sadom: Monika Sigeti, Jelena Vladušić, Jelena Janev, Jelena Kovačević Vorgučin, Milica Dukić, Zorica Čolić i Dragana B. Stevanović.

Čitav koncept bio je osmišljen zarad programa Fondacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture i postavka je bila premijerno prikazana u Novom Sadu od 20. maja do 31. jula 2022, a autorstvo potpisuju prof. dr Milanka Todić, mr Milana Kvas, upravnica Spomen-zbirke Beljanski i dr Valentina Vuković, dok je za video-prezentaciju zaslužna mr Suzana Vuksanović, istoričarka umetnosti. Osim slika i tapiserija iz legata Beljanskog uključena je i raznovrsna muzejska građa – fotografije, pisma, razglednice, dokumenta, kao i značajan broj likovnih dela u različitim tehnikama nabavljenih poslednjih decenija.

U pratećem katalogu za ovu pitku postavku mogu se naći reči Cuce Sokić koje su isticale naše žensko stvaralaštvo i bile mu i neka vrsta podrške, a o čemu je, kako podseća Milana Kvas, govorio i sam Beljanski. „To je vrlo interesantna pojava kod nas. Ta pojava velikog broja žena slikara. I danas, kada pogledate, ima vrlo dobrih slikarki”, istakla je Cuca Sokić u jednom razgovoru zabeleženom 1988, a sam Beljanski je pisao „o Nadeždi Petrović, vizionarki novog doba, u čijim pejzažima sunce mora da prži, o snažnom naponu životnih sila na slikama Zore Petrović, o tapiserijama Milice Zorić, kao najautentičnijem obliku srpske likovne umetnosti”.

Dela slikarki koje pominjemo kada je reč o kolekciji Beljanskog nesporno pokazuju tu odliku srpske moderne o ženskoj prisutnosti, ali i afinitete kolekcionara, koji je bio poznat kao „pažljiv i objektivan posmatrač domaće likovne scene” i kao diplomata istančanog ukusa čiji je izbor dela bio takav da je zaista reč o radovima koji su među najkvalitetnijim delima naših stvaralaca između dva rata. Upravo u to doba kada je Beljanski sakupio dela koja čine nukleus današnje zbirke, kolekcionari širom Evrope su i dalje uglavnom birali dela muških autora.

– Iz sadašnje perspektive, kada su pitanja ženske ravnopravnosti još uvek aktuelna, njegovo vrednovanje i izbor umetnica za antologiju nacionalne i jugoslovenske moderne umetnosti veliki su poduhvat. Njihova dela birao je i u vreme socijalističke Jugoslavije, kada one nisu bile samo revolucionarke na slikarskom platnu, već su angažovano, ili samo svojom jedinstvenom pojavom, učestvovale u društvenoj borbi žena za emancipaciju i pravo na profesionalni identitet. Može se slobodno reći da je njegov poduhvat herojski, a umetnice čija je dela odabrao za kolekciju, njegove heroine – ističe Milana Kvas.

Okolnost da su na izložbi prisutne i savremene umetnice dodaje još jedan aspekt željenom cilju – pružena je mogućnost sagledavanja i poređenje tema, problema i opsesija umetnica nekad i sad.