Povećana marža benzinskim stanicama s devet na 13 dinara

Vlada Srbije usvojila je juče Uredbu o ograničenju visine cene derivata nafte. Uredbom je benzinskim stanicama povećana razlika u ceni s devet na 13 dinara. Početkom decembra prošle godine vlada je podigla maržu maloprodavcima naftnih derivata sa sedam na devet dinara, nakon što su se pumpadžije žalile da će morati da zatvore pumpe zbog gubitaka. Iako će svi oni koji čuju šta donosi nova uredba reći da će sa ovih 13 dinara prodavci na pumpama tek sada da trljaju ruke, stvari stoje sasvim drugačije. Mora da se zna da najveći broj pojedinačnih pumpi na lokalu i ruralnim sredinama nije mogla da radi s ovom razlikom od devet dinara, odnosno kada se odbije trošak za PDV za još manje – 7,5 dinara.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže za „Politiku” da ovo nije zarada pumpe, kako se to pogrešno interpretira. Ali jeste veliki uspeh i pomak za one koji se bave prodajom goriva jer će novih 13 dinara, od kojih treba da se plati i porez na dodatu vrednost, vratiti u život pre svega male pumpe koje nisu uspevale da prethodnih godinu dana pokriju svoje troškove razlikom u ceni od devet dinara, pa je veliki broj njih zatvoren.

– Iako nekome izgleda da pumpa nema velike troškove, treba znati da osim nabavke derivata transporta od rafinerije do pumpe ima i trošak bezbednosti, obuke prodavaca, struja, plate zaposlenih... Izdaci idu dotle da pojedine lokalne samouprave naziv pumpe na totemu naplaćuje kao da je reč o bilbordu, što dodatno smanjuje mogućnost da pumpi ostane nešto od devet dinara – kaže Mićović.

Sve je to bio razlog, dodaje, da je udruženje još pre godinu dana zatražilo od nadležnih da ograničenje ove razlike u ceni ne traje duže od tri meseca. Problem je rešen tek sada posle godinu dana, što je opet dobro, jer će to pomoći pumpama koje su pod katancem da sada nastave posao. Ono što je izuzetno važno jeste što će se povećanjem ove razlike na 13 dinara obezbediti sigurnost snabdevanja tržišta. Ono što je većini trgovaca dodatno otežavalo posao jeste preprodaja agrodizela koji može da se toči samo na pumpama Naftne industrije Srbije, čija je cena ograničena na 179 dinara. Naime, za ove kartice kojim se može točiti agrodizel prijavljivali su se i poljoprivrednici koji ga nikada nisu koristili za obradu zemlje, već su ga preprodavali. Ili su prodavali kartice trećim licima koja su kupovala ovo gorivo delom za sebe, a delom za šverc. Tako su između ostalog male pumpe ostale i bez poljoprivrednika na lokalu koji su u svoje traktore točili ovo gorivo.

– Šverc u tom smislu nije bio pregranični, nego u zemlji, pa umesto da idu u Bugarsku ili Republiku Srpsku i natoče gorivo, to ste radili kod kuće. Zato je sada prioritet udruženja da zajedno s državom sistemski uredi prodaju gorivi za poljoprivrednike. Pre nekoliko meseci bio je uočen i veliki izvoz tečnog naftnog gasa u Bugarsku, posle čega je zabranjen dalji izvoz.

Na pitanje da li očekuje da će u nekom času doći do povećanja akcize na derivate, odnosno do redovnog godišnjeg usklađivanja s rastom cena na malo, Mićović kaže da toga nije bilo od 2021. godine i da je ovaj državni namet smanjen za 10 odsto, čime se stopirao enormni skok cene derivata budući da je cena nafte bila rekordno visoka. Podseća i da su druge zemlje donele slične mere, te je tako Bugarska smanjila PDV sa 25 na osam procenata.

Na pitanje kako objašnjava rekordne profite velikih naftnih kompanija, ako trgovci gorivom imaju toliko problema da jedva preživljavaju, Mićović kaže da su ekstraprofite ostvarili oni koji imaju svoju proizvodnju i preradu nafte, odnosno svoje rafinerije. I svoje izvore crnog zlata, ali svakako ne male pumpe.