No­va iran­ska ras­kr­šća

Pre 44 go­di­ne osta­vio sam Iran na po­čet­ku stva­ra­nja sa­svim je­din­stve­nog si­ste­ma vla­da­vi­ne ka­kav ne po­zna­ju ni svet ni 14 ve­ko­va isto­ri­je isla­ma: re­pu­bli­kan­skog ure­đe­nja uba­če­nog u čvrst ram te­o­kra­ti­je. Iran sla­vi „de­set da­na zo­re”, pe­ri­od od 1. fe­bru­a­ra, ka­da se vo­đa islam­ske re­vo­lu­ci­je aja­to­lah Ru­ho­lah Ho­me­i­ni vra­tio u Te­he­ran po­sle 14 go­di­na eg­zi­la u Ira­ku i Fran­cu­skoj, do 11. fe­bru­a­ra, ka­da je Ra­dio re­vo­lu­ci­je zva­nič­no ob­ja­vio po­be­du.

Islam­ska re­vo­lu­ci­ja obo­ri­la je po­sle me­se­ci kr­va­vih ulič­nih su­ko­ba po Te­he­ra­nu 2.500 go­di­na sta­ro per­sij­sko car­stvo i šah-in-ša­ha Re­zu Pa­hla­vi­ja, ali je ta­da bi­lo te­ško pre­po­zna­ti pra­ve po­li­tič­ke, pro­stor­ne i vre­men­ske mag­ni­tu­de do­ga­đa­ja za ko­ji će se is­po­sta­vi­ti da je jed­no od obe­lež­ja 20. ve­ka.

U je­di­noj ši­it­skoj dr­ža­vi sve­ta islam je sve­pri­su­tan: od zva­nič­nog na­zi­va ze­mlje do nje­nog gr­ba, či­ji je sre­di­šnji sim­bol Ala­ho­vo ime ka­li­graf­ski sti­li­zo­va­no u ob­li­ku la­le. Pri­sut­na je i re­vo­lu­ci­ja: od no­vih tu­ma­če­nja Kserk­so­vog i Da­ri­je­vog car­stva do bri­sa­nja sva­kog pod­se­ća­nja na se­ku­lar­nu, pro­za­pad­nu ša­ho­vu mo­nar­hi­ju.

Naj­pri­sut­ni­ji su por­tre­ti su­vo­nja­vog star­ca cr­nih ve­đa, aske­te be­le bra­de pod cr­nim tur­ba­nom, Ho­me­i­ni­ja, i nje­go­vog na­sled­ni­ka na me­stu vr­hov­nog vo­đe, ve­li­kog aja­to­la­ha Sa­jed Ali Ham­ne­i­ja. Nji­ho­ve sli­ke su po ure­di­ma, ka­sar­na­ma, su­do­vi­ma, uni­ver­zi­te­ti­ma, bol­ni­ca­ma, tr­go­vi­ma, ba­za­ri­ma, ob­da­ni­šti­ma.

Te­o­kra­ti­ja se i da­lje ne od­ri­če am­bi­ci­je da, ako tre­ba i si­lom, ži­vot svo­jih 87 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka ure­đu­je u skla­du sa strikt­nim uva­ža­va­njem isla­ma i nje­go­vih za­ko­na, ša­ri­je.

Stu­den­ti ko­ji su oku­pi­ra­li ame­rič­ku am­ba­sa­du i dr­ža­li ta­o­ce 444 da­na ustu­pa­ju me­sto ge­ne­ra­ci­ji mla­dih ko­ja, po­seb­no po gra­do­vi­ma, uno­si no­vu di­na­mi­ku u po­li­tič­ki i eko­nom­ski ži­vot i tra­ži no­ve pro­sto­re dru­štve­nih slo­bo­da.

Ne­ka­da­šnji mo­no­lit po­de­lio se na kon­zer­va­tiv­no i re­for­ma­tor­sko kri­lo.

Pr­vi, či­ji su sim­bo­li aja­to­la­si, mu­le, Re­vo­lu­ci­o­nar­na gar­da i pa­ra­voj­na mi­li­ci­ja „ba­si­dža”, pro­ti­ve se pro­me­na­ma i otva­ra­nju pre­ma sve­tu, po­seb­no za­pad­nom. Dru­gi, ne do­vo­de­ći u pi­ta­nje osnov­ne po­stu­la­te re­vo­lu­ci­je, že­le po­pu­šta­nje po­li­tič­kih ste­ga, dru­štvo re­for­mi­sa­ne pri­vre­de ko­je mla­di­ma da­je pri­li­ku, bo­re se pro­tiv ko­rup­ci­je ko­ja od­no­si znat­ne de­lo­ve pri­ho­da od naf­te.

Su­če­lja­va­nja ova dva kon­cep­ta iz­vo­di­la su lju­de na uli­ce: 2009, pod otu­žbom za kra­đu gla­so­va na pred­sed­nič­kim iz­bo­ri­ma, iz­bi­la je „Ze­le­na re­vo­lu­ci­ja”, naj­ve­ći pro­test od 1979. De­set go­di­na ka­sni­je, ma­sov­ne de­mon­stra­ci­je ima­le su za po­vod po­gor­ša­nu eko­nom­sku si­tu­a­ci­ju i op­šte osi­ro­ma­še­nje. Od sep­tem­bra 2022. Iran je po­tre­sao još je­dan cu­na­mi iza­zvan zah­te­vi­ma de­vo­ja­ka i že­na da se uki­ne oba­ve­za no­še­nja hi­dža­ba.

Sa­da će se na pro­po­ve­di­ma u dža­mi­ja­ma či­ta­ti ci­ta­ti iz Ku­ra­na i slu­ša­ti o us­pe­si­ma re­vo­lu­ci­je u ze­mlji Ari­je­va­ca, pro­stra­noj ko­li­ko Bri­ta­ni­ja, Fran­cu­ska, Špa­ni­ja i Ne­mač­ka za­jed­no. Ho­me­i­ni ne sa­mo da je iz­me­nio Iran, već je po­kre­nuo glo­bal­ne pro­me­ne.

Ša­hov Iran bio je naj­ja­če ame­rič­ko utvr­đe­nje na po­te­zu od Ja­pa­na do Izra­e­la, a če­ti­ri de­ce­ni­je re­vo­lu­ci­je, pro­pra­će­ne am­bi­ci­ja­ma oku­plja­nja ši­i­ta po Bli­skom is­to­ku, stvo­ri­le su mno­ge ne­pri­ja­te­lje. Džordž V. Buš uba­cio je Iran u „oso­vi­nu zla”, ali Islam­ska Re­pu­bli­ka us­pe­la je da se na­met­ne kao re­gi­o­nal­na si­la.

Ne­ki prin­ci­pi su na­pu­šte­ni. Ze­mlja ko­ja je pre 44 go­di­ne op­tu­ži­va­la „ve­li­ku i ma­lu so­to­nu” – ame­rič­ki im­pe­ri­ja­li­zam i so­vjet­ski ko­mu­ni­zam – na­pu­šta kon­cept „ni za­pad ni is­tok” i okre­će se Ru­si­ji i Ki­ni. Mo­skva je sa­mo u po­sled­njih 15 me­se­ci in­ve­sti­ra­la 2,7 mi­li­jar­di do­la­ra u iran­ske naft­ne pro­jek­te.

Ogla­ša­va­će se sa­da si­re­ne iz fa­bri­ka, vo­zo­va i sa bro­do­va da bi pod­se­ti­le ka­ko je upr­kos de­ce­ni­ja­ma pod sank­ci­ja­ma Iran ovla­dao nu­kle­ar­nim i ko­smič­kim teh­no­lo­gi­ja­ma, ali sta­nje pri­vre­de ni­ka­ko se ne ukla­pa u sve­ča­no­sti.

Eko­nom­ske ne­da­će ni­su po­seb­no no­ve, ali su se ozbilj­no uve­ća­le od ka­da je Do­nald Tramp 2018. jed­no­stra­no ras­ki­nuo nu­kle­ar­ni spo­ra­zum i Ira­nu za­veo sank­ci­je u naft­nom i ban­kar­skom sek­to­ru. Ri­jal je u slo­bod­nom pa­du. In­fla­ci­ja je pre­šla 50 pro­ce­na­ta i naj­vi­ša je po­sle ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. Ce­ne hra­ne sko­či­le su za 70 od­sto. Vi­še od po­lo­vi­ne mla­dih je bez po­sla. Uti­caj­ni „ba­za­ri”, grad­ski tr­gov­ci ko­ji su ne­ka­da bi­li moć­na ka­ri­ka u oba­ra­nju ša­ha, po­no­vo su ne­za­do­volj­ni.

Zvo­ni­će zvo­na po ško­la­ma i uni­ver­zi­te­ti­ma, ali će nji­hov zvuk vi­še pod­se­ća­ti na ta­las ma­sov­nih de­mon­stra­ci­ja po­vo­dom hi­dža­ba. Že­ne su za­pa­li­le var­ni­cu po­ža­ra ko­ji je pro­ši­rio li­stu zah­te­va i od­neo naj­ma­nje 500 ži­vo­ta. Ni­je do­volj­no što je na uni­ver­zi­te­ti­ma vi­še de­vo­ja­ka ne­go mla­di­ća. Tra­ži se slo­bo­da iz­bo­ra, a ne uki­da­nje islam­skog na­či­na obla­če­nja.

Po­sle jav­nih ve­ša­nja na kra­no­ve ka­ko bi se ši­rio strah, pro­te­sti su utih­nu­li. Vr­hov­ni vo­đa je am­ne­sti­rao „de­se­ti­ne hi­lja­da” uhap­še­nih, a vlast vi­še ne mo­ra da uki­da in­ter­net ka­ko bi spre­či­la ši­re­nje vi­deo-sni­ma­ka de­mon­stra­ci­ja, što je uni­šti­lo bi­znis. Ma­le i sred­nje fir­me iz­gu­bi­le su vi­še od mi­li­jar­du do­la­ra.Na ta­kve po­li­tič­ke, eko­nom­ske i so­ci­jal­ne iza­zo­ve vla­sti ri­skant­no od­go­va­ra­ju bru­tal­nom si­lom. U vre­me mo­nar­hi­je re­pre­si­ju je pred­vo­di­la ša­ho­va Im­pe­ri­jal­na gar­da, da­nas Islam­ska re­vo­lu­ci­o­nar­na gar­da. Re­žim kon­zer­va­tiv­ca Ebra­hi­ma Ra­i­si­ja ubio je sto­ti­ne. Te­he­ran­ski za­tvor Evin, ne­ka­da sim­bol ti­ra­ni­je ša­ha Re­ze i nje­go­ve zlo­gla­sne po­li­ci­je Sa­vak, sa­da se pu­ni po­li­tič­kim ne­is­to­mi­šlje­ni­ci­ma.

Ho­me­i­ni od smr­ti 1989. po­či­va u ve­le­lep­nom ma­u­zo­le­ju u ko­jem je, u sta­klom ogra­đe­nom pro­sto­ru, sme­šten jed­no­sta­van grob pre­kri­ven ze­le­nim pla­štom. Nje­gov Iran i da­lje ži­vi u skla­du sa iz­re­kom Vox po­pu­li, Vox dei – Glas na­ro­da je glas bo­ga.

Mo­žda je Iran na pra­gu ne­po­vrat­nog „re­vo­lu­ci­o­nar­nog pro­ce­sa”, ka­ko ka­že iran­ska do­bit­ni­ca No­be­lo­ve na­gra­de za mir Ši­rin Eba­di, ali je ne­spor­no da je glas na­ro­da to­kom 44 go­di­ne po­stao sve gla­sni­ji.